Усамљеност и друштвена изолација скраћују здраве године живота

Свакодневне навике нису једини фактор који утиче на то колико дуго човек може да живи без хроничних болести. Ново истраживање показало је да и начин на који су људи повезани са другима може бити повезан са краћим периодом живота без болести.

Усамљеност и друштвена изолација у просеку повезане са губитком око шест година живота без болести, уз последице по физичко и ментално здравље, према новој студији која је обухватила податке више од 270.000 људи узраста од 40 до 69 година.

Усамљеност представља субјективни осећај одвојености од света и људи у окружењу, док се друштвена изолација односи на ограничене контакте и учешће у друштвеним активностима. Иако нису исто, оба фактора повезана су са краћим периодом живота без болести.

"Студија је показала да друштвена изолација и усамљеност могу значајно да утичу на очекивани животни век без болести", рекао је главни аутор истраживања Лу Ћи, професор на Универзитету Тулејн из Њу Орлеанса.

СЗО: Усамљеност доводи до смрти скоро 900.000 људи годишње

Јачи утицај на године без менталних поремећаја

Веза је била израженија када је реч о годинама живота без менталних поремећаја, попут депресије и анксиозности, него код физичких болести. У истраживању су посматране болести попут дијабетеса типа 2, кардиоваскуларних и хроничних респираторних болести, неуродегенеративних болести и рака.

Истраживање је показало и да здрав начин живота може да ублажи негативан утицај друштвене изолације, али није утврђено да може да надокнади последице усамљености.

Код особа које су са 50 година истовремено биле усамљене и друштвено изоловане забележен је краћи период живота без великих хроничних болести у поређењу са особама које нису биле изложене ниједном од та два фактора.

Разлике између мушкараца и жена

Утицај се разликовао и према полу. Код жена су усамљеност и друштвена изолација биле повезане са 2,4 године краћег периода без физичких болести и 3,7 година краћег периода без менталних поремећаја. Код мушкараца је губитак износио 1,7 година живота без физичких болести и 5,8 година живота без менталних поремећаја.

Мушкарци су чешће били изложени и усамљености и друштвеној изолацији, а чешће су имали и мање друштвених, материјалних и економских ресурса, као и нижи скор здравих животних навика.

Аутори истраживања наводе да би разлика између мушкараца и жена могла да буде повезана са различитим начинима на које траже подршку и остварују психолошко благостање. Према наводима истраживања, мушкарци се чешће ослањају на физичко присуство и учестале друштвене контакте, док жене већу улогу придају емоционалној подршци, преноси "Јуроњуз".