Повратна спрега: Како фискална криза погоршава немире у Француској – и обрнуто | Дан увече

Париз гори, а власт се крије иза полицијских кордона. Оно што је почело као бунт средњошколаца, сада постаје побуна пола милиона људи.

Протести који Француску тресу већ месецима наставили настављају се без решења на видику, а током током протеклог викенда дошло је до још једног масовног таласа демонстрација на улицама Париза и другде.

Дугови стижу на наплату: Француској већи цех за камате него за образовање

У међувремену, решење се не назире ни за фискалну кризу у којој се налази Француска, док је јавни дуг земље премашио 119,1 БДП-а.

Хапшења, полицијски час, влада без већине и Макрон без снаге. Да ли Француска улази у 2027. са Марин ле Пен и шта ће се променити? О томе су за "Дан увече" говорили  Душан Гујаничић, са Института за политичке студије и Борис Петровић, филолог и ко-аутор подкаста "Поп чемер и културни јад".

Чињеница је да је култура протеста у Француској јака, али оно што је почело као протест средњошколаца, пре свих гимназијалаца, због лошег стања у школству - који је био у оквирима закона - претворио се у нешто много другачије, насилније, каже Гујаничић.

Умешале су се ултралевичарске групе, анархистички елементи, екстремисти са ситним деликвентима углавном из предграђа и углавном мигрантског порекла који су тај протест претворили у нешто много масовније, хетерогеније, неконтролисаније.

Степен насиља у Француској последњих десета година значајно је порастао, како физичког тако и вербалног и политичког. Ситуација сада је потенцијално експлозивна, рекао је он. "Не може да сруши режим и поредак, али може да утиче на друштво уочи 'мајке свих избора'", додао је.

Он сматра да је погрешно проблеме у Француској свести на само економски и социјални аспект. "Дајте хлеба и социјалне правде" је левичарско размишљање. Ти проблеми постоје, али се не може искључити ни проблем миграната, као ни екстремисти који користе постојеће проблеме да се инфилтрирају, а све под политичким кишобраном у виду Непокорене Француске и Жан-Лик Меланшона.

Проблем је, сматра Гујаничић, што су су институције државног, друштвеног ауторитета урушене још од протеста 1968. и производ тога је ово што се дешава на улицама Француске - напади на полицију, спаљивање зграде општине у Лиможу, пљачка, насиље.

Петровић, који се јавио из Париза, имао је другачије виђење протеста. Према његовим речима, погрешно је ставити фокус на мигранте. Протест јесте почео из сиромашнијих делова Париза, али то нема везе са мигрантима колико са класном компонентом.

Наиме, француско образовање тако устројено од 1968. да је класно стратификовано.

"Ако сте се родили у предграђу онемогућен вам је напредак у животу. Систем школовања фаворизује одређене арондисмане и лимитира могућности ако не долазите из истих. То је сада еруптирало и то има везе са економском ситуацијом у Француској за коју решења нема на видику. Више од 30 година присутно економско опадање које је стабилно - све мање новца за јавне услуге, институције..."

Другим речима, каже, низ проблема који су се сабрали у једној реакцији - лоша економска ситуација плус сурова класна стратификација.

Француска опозиција: Макронова "неспособност" је крива за нереде

Петровић наводи да је француска класа удаљена од француског народа и да палестинске заставе на протесту нису знак исламистичких афинитета већ протест због финансирања Израела у тренутку када пара у француској каси нема.

Он је подсетио да је Француска као колонијална сила после Другог светског рата увезла мигранте као јефтину радну снагу, али их није интегрисала у систем, нити их је прихватила у друштво и да је то оно што везује све ове групе на протестима.

"Људи који учествују на протестима нису ту нужно да би рушили државу него имају другачији поглед на то шта им та држава пружа и како их доживљава", поручио је Борис Петровић.