Француска као Грчка: Срља ли ЕУ у још једну дужничку кризу? | Дан увече

Пре десет година Грчка је била симбол европске кризе. Данас се Француска задужује скупље од Атине. Брисел је Грцима прописао штедњу, а Паризу, изгледа, стрпљење. Француску, другу по величини економија Европске уније и једног од њених носећих стубова, већ месецима тресе све акутнија политичка и финансијска криза.

Нови "европски болесник": Може ли Француска да изазове кризу државног дуга у ЕУ?

Упркос обећањима актуелног председника Емануела Макрона уочи долазак на власт да ће државну потрошњу ставити под контролу и умањити порезе, француски буџетски дефицит и јавни дуг наставили су да расту и достигли забрињавајуће размере.

Буџетски дефицит је 2025. године достигао чак 5,1 одсто бруто друштвеног производа, док је јавни дуг порастао на 3,6 билиона евра, односно 119 одсто БДП-а.

То значи да Француска данас заузима неславно треће место у Европи када је реч о висини дуга као део БДП-а, иза само Грчке и Италије, док се када је реч о буџетском дефициту горе котирају само Румунија, Пољска и Белгија.

Професор др Мирослав Јовановић са Универзитета у Женеви и политички економиста Михаило Савић су у емисији "Дан увече" указали да је кључни проблем Европске уније монетарна унија и да је она најслабија карика еврозоне, а да се то сада најбоље види на примеру Француске и њеног државног дуга, јер је ограничава и сужава простор за излазак из економске кризе.

Савић: Грчки рецепт (не)примењив на Француску

Политички економиста Михаило Савић је у емисији "Дан увече" рекао да се сада Француској дешава оно што је прошла Грчка и подсетио да су Немачка и Брисел приморали Грчку да врати дугове, да би странци могли све да покупују, тако да је грчка економија данас потпуно без суверенитета, а да евентуално има гиганте у бродарској индустрији.

САД о кризи у Француској: Какве су шансе да се не прелије на друге земље

"То је великим делом урађено намерно. Продато је све, да би решила дефицит. Грчка је дуговала и својим држављанима, али они су у последњој транши кредитора, а прва су били странци. Грчка је била приморана на ту ситуацију, а Француска има много више политичке моћи. Париз је био међу заговорницима да Грчка то мора да уради, али не верујем да ће Немачка моћи сада да се исто понаша према Паризу, али ако то буде урадила, то ће бити финални распад Европске уније", објаснио је Савић.

Он је указао да је проблем за обе државе што Америка више није толико присутна у Европи.

"Када се људи питају зашто је важно присуство САД, то видимо када дође до ових ситуација, када интереси две велике државе, које сачињавају суштину ЕУ, Француска и Немачка не подударају. Када је и једној потребна огромна помоћ, а друга нема интересе да јој помогне. Ту сада долази до озбиљних политичких проблема", казао је Савић.

Политички економиста је истакао и да  "они неће дозволити да се продаје француска земља", него да ће пристати да се осиромаши француски народ.

Он напомиње да актуелну кризу у Француској треба посматрати са стране три политичке струје и идеологије.

"Прва је та центристичка и либерална, која је тренутно на власти кроз Макрона и која сматра да је примарни проблем са буџетом, док десна и популистичка струја признаје и слаже се да јесте проблем буџет, али и мигранти, док се лева популистичка страна не слаже са ове друге две стране, како треба да се решава економска криза и наговештава да има и других економских проблема. Тренутно јесте медијски постављено тако да је буџет главно питање немира, али није једини", рекао је Савић.

Он је подсетио да је државни дуг тренутно на око 120 одсто француске годишње економије, али да то није нешто необично за велике привреде, али да за Француску сада јесте, због високих камата и малог раста, који је једва изнад нуле.

"Нема сумње да тај економски раст, који практично не постоји не може да испрати исплату дуга који Француска треба да плати", казао је Михаило Савић.

Он је рекао да је проблем Париза и што је Французима исплативије да инвестирају у Немачкој.

Упозорење ММФ-а: Поремећаји у снабдевању енергентима подстичу инфлацију и ограничавају привреду

"То је суштински проблем целе Европске уније. Она је суштински само та монетарна унија, где сви користе једну валуту и то има своје предности, али у француском случају то има огромне мане. Не може да дође до балансирања валуте. Кина дозвољава да њихова валута опада, јер ако је јуан јефтин, онда ће људи да купују кинеске ствари. кина то може да ради, али Француска не може. Јер, коликогод да капитал може да напушта њихову државу у инвестиционом облику, нема оног бенефита, да ће бар њихови производи бити јефтинији због слабљења валуте. Већ, евро је релативно јака валута,  јер је сви заједно држе и  Немци је чувају на поприлично стабилном нивоу, што значи да не само да странцима није толико јефтино да купе француске производе, већ ча и Французима јефтиније да купе стране производе. Тиме ви константно дајете новац у иностранство и не стиже вам довољно новца унутар државе ", објаснио је политички економиста.

Он је указао да је то први проблем, како монетарна политика Европске уније функционише и истакао да држава  свака држава која улази у ЕУ мора да размисли шта ће да ради са тим проблемом.

Јовановић: Монетарна унија је најслабија карика ЕУ

Професор др Мирослав Јовановић, са Универзитета у Женеви је указао да Француска има висок дефицит,  упркос повећању пореза претходних година, а да се то дешава јер троше више него што убира кроз порезе. 

"У сржи целокупног проблема је монетарна политика. Француска и земље унутар еврозоне користе новац који је за њихову националну економију инострани нова, то није њихов. Због тога је отплата тог новца другачија у односу на Британију, Јапан или Америку, које имају свој новац. У случају да се појави криза, држава, односно централна банка, може неограничено да штампа новац и да кроз инфлацију успе да се извуче, а овде то није могуће", рекао је Јовановић.

ММФ поручио министрима финансија ЕУ: Учините нешто или ће ваш јавни дуг да експлодира

Он је истакао да има неколико других решења, а да је један од њих да се изврши девалвација, да домаћа роба постане јефтинија за странце, а инострана да буде скупља за домаће потрошаче, али да то није могуће зато што је Француска у еврозони, а евро није национални новац.

"То је искључено, али уместо тога може да подигне продуктивност рада, да са истом количином рада произведете више и када то урадите, цена тога пада и постајете конкурентни. То није једноставно, али може да се постигне ако се уводе нове технологије , нови начини организације производње. Трећи начин, који је јако непопуларан, је да се смање плате. Кад се смање плате, смањи се потрошња. То повлачи даље побуне. Није изненађујуће ово што се дешава у француској, јер њихово друштво већ неколико векова тако функционише", рекао је професор.

Додао је да, уместо да троши на оно што је потребно за пореске обвезнике, она троши на којекакве иностране пројекте и да су финансирали бомбардовање више земаља међу којима и Србију, а да су сада у Украјини једни од највећих подржавалаца и спонзора. Додао је да је из ЕУ у Украјину до сада отишло око 400 милијарди евра, а да нико разуман не верује да ће тај новац икада бити враћен.

"Народ види, школски тоалети, зграде су оронули, поскупљује гориво и станарине, а новац одлази у 'црну рупу'. Што се више троши, то је мањи ефекат од тога. Порески обвезници се питају докле. Не постижу резултате на фронту, а с друге стране све то штети домаћем становништву. Није ни чудо што је дошло до овакве побуне. Велико је незадовољство, а један од највећих успеха ЕУ, монетарна унија, је заправо и најслабија карика, јер је она договорена економска зона, а не она која је заснована на истинским коренима, као што је новац у федералним државама", рекао је професор Мирослав Јовановић.