
Трилатерала века: Путин, Си и Трамп и нова светска безбедност | Дан увече

Лидери три најмоћније државе света – Владимир Путин, Доналд Трамп и Си Ђинпинг – састали су се данас у кинеском граду Шенџену, током самита Азијско-пацифичке економске сарадње.
Реч је о историјском првом трилатералног самиту председника Руске Федерације, Народне Републике Кине и Сједињених Америчких Држава, који је одржан у контексту све израженијих глобалних тензија, сукоба у Украјини и на Блиском истоку, као и све акутније енергетске кризе.

У заједничком саопштењу објављеном након састанка тројице лидера истакнуто је да у нуклеарном рату не може бити победника и да он никада не сме бити покренут. Три земље су се обавезале да ће водити дијалог како би смањиле нуклеарне ризике и спречиле ширење нуклеарног оружја.
Као сталне чланице Савета безбедности УН, Русија, Кина и Сједињене Државе изразиле су посвећеност реформисању УН како би могле ефикасније да одговоре на глобалне изазове и испуне своју основну мисију међународног мира и безбедности.
Поред тога, било је речи и о енергетици, а лидери три земље су поручили да су планирају да повећају производњу и снабдевање рафинисаним нафтним дериватима у корист свих земаља.
Руски председник Владимир Путин обратио се медијима након састанка, а том приликом је поручио да је у Шенџену исписана страница у историји дипломатије.
Говорећи о сукобу у Украјини, Путин је истакао да Русија тежи дугорочном и одрживом миру, као и да председник САД искрено тежи разрешењу конфликта, али да у Кијеву и Европској унији нема спремности за постизање компромисног решења.
Путин је поручио и да је Русија спремна да направи компромисе када је реч о широј безбедносној инфраструктури, али да неће жртвовати сопствене интересе.
О свему што је виђено у Шенџену, али и о томе шта ће донети састанак лидера три највеће светске силе, у емисији "Дан увече" говорили су новинар и спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић и политиколог Александар Павић.
"Та три најмоћнија човека на свету, што они стварно јесу, и њихове државе јесу, један надахнути руски коментатор вечерас је назвао разумним државницима. И ја мислим да је то једна од правих мера овог састанка", почео је Коркоделовић.
Додао је да сада остаје да човечанство види колико ће Трамп остати разуман као што је био у Шенџену и способан да спроводи оно што је потписано и договорено.
"То је добро питање", надовезао се Павић.
Коркоделовић је истакао да постоје градације у расположењу – најзадовољнији су Руси, за њима Трамп, а да су Кинези доста уздржани.
"Кинези од почетка нису били дефинитивно опредељени за скуп ове врсте. Они имају, још од времена њиховог чувеног и историјски најбољег министра спољних послова и премијера Џоуа Енлаја, пет принципа мирољубиве коегзистенције. Они говоре и о самосталности држава и о немешању у унутрашње послове – својеврстан темељ онога што ми данас зовемо мултиполарност", подсетио је Коркоделовић.
Према мишљењу Павића, овај састанак дефинитивно има потенцијал за преобликовање светског поретка.
"То је чак и речено са кинеске стране, у ствари то је рекао председник Си Ђинпинг. Он је рекао да је овде посејано добро семе и да је сигуран да ће то да се развије у добром правцу. Председник Путин је рекао да се нада да ће бити још састанака у том формату, мада је додао да не искључује доношење одлука у неком другом формату", навео је политиколог и објаснио шта то значи.
"Мислим да се то односи на ове преговоре о Украјини на првом месту. На томе се паралелно радило, Кушнер и Виткоф су били присутни на тројном самиту, а Трамп је на повратку у САД већ обавио разговор са тзв. коалицијом вољних. Сада се интензивно воде ти разговори везани за постизање мира у Украјини."
Павић је потврдио оно што су кинески и руски званични говорили – да је исписана нова страница историје политичких односа највећих сила.
"То је стварно тако. Писао сам текстове о томе и раније говорио да не видим други начин да се пређе на мултиполарни свет без договора управо Пекинга, Москве и Вашингтона", навео је Павић.
Он је подсетио да је и, током првог председничког мандата Доналда Трампа, постојала једна струја која се за то залагала.
"То су били прави републикански конзервативци, који су сматрали да је то најбоље", открио је Павић.
Говорећи о Кини као једном новом фактору, Коркоделовић је нагласио да је то земља која је главни економски партнер за више од 150 држава. Када је реч о оваквом формату разговора, није сигуран да ли ће бити настављен и убудуће.
"Шансе да ли ће он заживети у оваквом облику, мислим да највише зависи од Сједињених Америчких Држава – како ће будући председници да се понашају. Нисам претерани оптимиста", додаје Коркоделовић.
Он је поздравио и то што су речи мир и безбедност истакнуте у први план у Шенџену, рекавши да су охрабрење за Глобални југ, али не и за ставове глобалиста и људи у Бриселу, Берлину и све ратоборнијим балтичким државама.
Надовезујући се на то, Павић каже да за постизање мира мора да постоји такозвани кондоминијум, односно договор, споразум или барем разумевање између три највећа центра.
"Ово је поставило неке параметре у смислу да је нешто што је преседан који може да има веома позитиван ефекат. Лебдело је у ваздуху то да је пожељно постићи мир у Украјини. Е сад, дешава се и оно због чега се, рецимо, Роберт Фицо огласио после састанка речима: 'На овом самиту се реч мир чула барем 100 пута, што је више него што се чула у четири године састанака на европском нивоу'", казао је Павић.
Политиколог верује да се Европска унија, у мирном и стабилном преласку на мултиполарни поредак, полако изолује као реметилачки фактор. Како каже, ако би дошло до још неколико оваквих самита, ЕУ би била потпуно изолована као ратни хушкач којег је време прелазило и који се не уклапа у нови светски поредак заснован на мирној егзистенцији.
"Више Европску унију чак и не зову за сто. Овај састанак је практично порука Европској унији – ви нисте прва лига", закључио је Александар Павић.






