
"Њујорк тајмс" открива тајне Дојче банке: Док је руски новац пунио касу, санкције нису биле проблем

Пословање с руским милијардерима за Дојче банку било је стално одмеравање репутационих ризика и финансијских интереса. Док су поједини стручњаци унутар банке годинама упозоравали на могуће последице сарадње с богатим руским клијентима, други су указивали на њихов значај за пословање и профит. Финансијски аргументи најчешће су имали већу тежину.
Такву слику пословања једне од највећих европских банака доноси амерички "Њујорк тајмс", позивајући се на више од 15 милиона процурелих интерних докумената, електронских порука и записника са састанака, које је анализирао међународни конзорцијум од више од 200 новинара.
Документа показују да је Дојче банка годинама одржавала пословне односе с руским милијардерима, међу којима су били Олег Дерипаска и Виктор Векселберг, чак и када су поједина одељења упозоравала на ризике.
Руски милијардери као "окосница раста"
У интерној презентацији из 2015. године банка је отворено признала: "Руски милијардери значајно доприносе нашем успеху".
Богати руски клијенти описивани су као "окосница одрживог раста" одељења за управљање богатством. Русија је, према тадашњим проценама, била једно од најпривлачнијих тржишта за банкаре који управљају имовином најбогатијих.
Међутим, нису сви у банци делили тај ентузијазам. Још 2014. године интерни одбор за репутациони ризик издвојио је Дерипаску као клијента који представља посебну опасност за углед банке, позивајући се на различите оптужбе које су га пратиле.

Зато је Одељење за спречавање финансијског криминала препоручило прекид одређених пословних односа с њим. Али у Одељењима задуженим за приходе имали су другачију рачуницу. Шта више, гледано кроз њихову диоптрију Дерипаска је описиван као угледан пословни човек и дугогодишњи партнер с великим потенцијалом за будуће трансакције.
Пословни интерес је поново превагнуо.
Америчке санкције, немачки профит
Ни санкције које је Вашингтон увео 2018. године нису одмах промениле пословну политику Дојче банке. Од седморице богатих руских индустријалаца које је тадашња Трампова администрација ставила под санкције, чак петорица били су клијенти банке, лично или преко повезаних компанија, показују интерна документа. Међу њима су били Дерипаска и Векселберг.
И док су америчке власти говориле о потреби финансијске изолације људи блиских Кремљу, једна од највећих немачких банака настављала је да процењује како да сачува послове с њима.
Ни када је 2019. године на састанку одбора за ризике један саветник упозорио да би евентуални губици због "проблематичних клијената" могли вишеструко да премаше зараду, пословни односи су настављени.
Посебно занимљив део истраживања односи се на премештање рачуна богатих руских клијената у Швајцарску и Луксембург, земље познате по строгим прописима о банкарској тајни. Како наводи "Њујорк тајмс", Дојче банка је пословање са богатим руским клијентима годинама раније концентрисала у овим земљама. Када су америчке власти, после почетка сукоба у Украјини затражиле податке о рачунима клијената под санкцијама, испоставило се да је до њих знатно теже доћи: банка се позивала на строге прописе о банкарској тајни у тим земљама. Тако су рачуни остали у оквиру исте банкарске групе, али су подаци о њима били заштићени другачијим правилима.
Банка, међутим, одбацује тврдње да је такав начин пословања био осмишљен ради прикривања руских клијената и истиче да је реч о уобичајеној пословној пракси која се није односила искључиво на Русе.
У интерном документу из новембра 2020. године наведено је да се 17 руских клијената банке налазило на такозваној "кремаљској листи" америчког Министарства финансија. Истовремено, у документу су истакнути "значај и профитабилност руског тржишта".
Од "наших вредности" до повлачења за 24 сата
После почетка Специјалне војне операције у Украјини, америчко Министарство правде затражило је од Дојче банке имена руских клијената под санкцијама, стање на њиховим рачунима и информације о праћењу токова новца.
Тада је до изражаја дошла чињеница да су рачуни раније премештени у Швајцарску и Луксембург. У једном интерном мејлу наведено је да банка, због прописа о банкарској тајни, не сме да америчком Министарству правде достави податке о клијентима из тих земаља. Према истраживању, изгледа да банка није доставила ни поједине информације о компанијама у којима су санкционисани олигарси имали мање од 50 одсто власништва, користећи могућности које су дозвољавала америчка правила.
Дојче банка тврди да је испунила све законске обавезе и да никада није помагала клијентима да избегну санкције.
Најупечатљивији обрт уследио је у марту 2022. године. Генерални директор Дојче банке Кристијан Зевинг објаснио је запосленима зашто банка не намерава да се потпуно повуче из Русије.
"Често нас питају зашто се у потпуности не повучемо из Русије. Одговор је да би то било противно нашим вредностима", поручио је.
Објаснио је и да банка има клијенте који не могу преко ноћи да напусте Русију и да ће наставити да им помаже колико год буде могла.
Међутим, истог дана амерички банкарски гиганти Џеј-Пи Морган Чејс и Голдман Сакс најавили су повлачење с руског тржишта. А само дан касније и Дојче банка је променила став: објавила је да постепено обуставља пословање у Русији и да више неће склапати нове послове у тој земљи.
Тако је банка која је годинама истицала значај руског тржишта и профитабилност сарадње с руским милијардерима за свега један дан прешла пут од позивања на сопствене вредности до одлуке о повлачењу.




