Србија и Балкан

Шта чека Косово и Метохију након политичких промена у Србији? | Дан увече

Говорећи на телевизији РТ Балкан, Никола Вујиновић је казао да, гледајући из ове перспективе, излазак Српске листе из институција 2022. године делује као велики промашај, док је Игор Вукадиновић нагласио да је питање Косова и Метохије једна од наслабијих тачака одлазеће власти, те да ће нова, уколико испоштује оно што је навела у програму, направити велики заокрет у политици према КиМ
Шта чека Косово и Метохију након политичких промена у Србији? | Дан увече

Политичке промене у Србији које су започете након пада надстрешнице у Новом Саду пре нешто више од две године, а које су кулминирале победом Студентске листе на парламентарним изборима у Србији 25. октобра, могле би да се одразе и на дешавања на Косову и Метохији, као и на положај српског народа у јужној покрајини.

У Меморандуму о Косову и Метохији, који су представници студентског покрета објавили у мају ове године, истиче се да су Косово и Метохија неотуђиви и саставни део Србије, као и да је њихова борба за КиМ "истовремено борба за наш образ, нашу културу и нашу будућност у породици равноправних народа света".

У програму Студентске листе који је објављен уочи избора, истиче се да нова влада неће дозволити учлањивање такозваног Косова у међународне организације, као и да ће посебан напор бити уложен у унапређење положаја Срба на Косову и Метохији.

Посебну пажњу привукла је најава да ће сви до сада постигнути споразуми о Косову и Метохији бити подвргнути процени уставности, те да ће, како се наводи, сви одговорни представници одлазећег режима бити процесуирани за сва потенцијална кривична дела у вези са склапањем неуставних споразума.

Посланик Студентске листе и доцент на Медицинском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Југослав Гашић изјавио је да се помоћ коју грађани на КиМ добијају из Србије неће прекидати, али и да нове власти у Београду неће сарађивати са Српском листом.

О дешавањима у Београду огласио се и приштински премијер Аљбин Курти, који није губио време и свега неколико дана након избора објавио је своју "листу жеља": говорећи у Паризу, он је поручио да би нове власти у Београду требало да "прихвате реалност 21. века и признају (такозвано) Косово", као и да би Србија требало да одустане од, како тврди, "агресивне кампање против међународног признања".

О свему томе, као и о будућности Срба на КиМ када је укинут низ српских институција, у емисији "Дан увече" говорили су Никола Вујиновић, истраживач студија безбедности и историчар др Игор Вукадиновић.

"Прво што чека нове власти у Србији јесте то какви ће институционални аранжмани бити у Влади Србије везано за Косово и Метохију. Да ли ће Канцеларија за Косово и Метохију наставити да постоји, шта ће бити њене надлежности, да ли ће се можда размишљати о поновном успостављању Министарства за Косово и Метохију, и уопште какав ће институционални став бити према томе шта је КиМ у Србији", почео је Вујиновић.

"Устав каже да је део наше територије, Устав каже да је то аутономна покрајина, али ми видимо да од доношења Митровданског устава није урађен ниједан корак према, на неки начин, институционализацији те аутономне покрајине", додао је.

Како каже, нова власт ће морати да одлучи шта ће бити њена парадигма у односу према грађанима на Косову и Метохију, посебно у светлу тога да су они већински подржали Српску напредну странку и претходну гарнитуру власти.

"Ово што је господин Гашић је нешто што је било очекивано да ће се десити – да Српска листа није сарадник Београду, што је потпуно, по мом мишљењу, непотребно. То су легитимни представници Срба на КиМ који су чланови парламента тзв. Косова и Београд мора са њима да сарађује желео то или не", истакао је истраживач студија безбедности.

Вукадиновић се надовезао речима да је ситуација на КиМ прилично тешка и да ће представљати један од изазова у којем ће нова власт већ у старту имати незахвалну позицију.

"То је, пре свега, резултат онога што се дешавало не само у протеклих 14, него 20 или 25 и више година. Тог постепеног истистикивања присуства Србије на Косову и Метохији", рекао је Вукадиновић. 

Историчар је подсетио да је већина српских институција укинуто, укључујући битне секторе попут правосуђа, безбедности и полиције, који су сада интегрисани у тзв. косовски систем.

"И та интеграција је извршена тако да су они после поднели оставке, без јасног плана како да остваре циљеве за стварањем ЗСО. На крају, није било ништа од тога и сада, ова нова Куртијева власт, не жели ни да прихвати та повлачења оставки. На тај начин су Срби истиснути. Не само да су остали без институција које су имали, него се нису интегрисали, нити добили неку заштиту у новом систему", анализирао је историчар.

Према његовим речима, незадовољство Српском листом у јужној српској покрајини је велико, иако оно није формално изражено на недавно завршеним изборима, док је, са друге стране, Вујиновић уверен да нас под вођством Студентске листе очекује период у којем неће бити јасних идеја, порука и циљева.

Разлог томе је, наводи, то што је Европска унија јасно изрекла да су ти услови делови Поглавља 35.

"Ако смо пратили предизборну кампању, европски пут је и за Студентску листу нешто што нема алтернативу. Доћи ћемо у ситуацију да ћемо, као и до сада, морати да бирамо – Косово и Метохија или Европска унија", навео је Никола Вујиновић и додао да је, када се сада погледа, излазак Српске листе из институција 2022. године био велики промашај.

Вукадиновић је потврдио да је питање Косова и Метохије несумњиво једна најслабијих тачака одлазеће власти.

"Ако се гледа програм Студентске листе, он је прилично одлучан и чврсто на нивоу одбране националних интереса. Ту се чак спомињу и неке ствари попут тог преиспитивања и провере уставности до сада склопљених споразума. Уколико би се тај програм остварио, то би заиста значило неку врсту заокрета у политици према Косову и Метохији, у односу на ону која је вођена од 2008. године", закључио је Игор Вукадиновић.

Live