
Сателити као оружје | Дан увече

Сукоби савременог света више се не воде само на земљи, мору и у ваздуху – све значајније битке одвијају се у свемиру, међу сателитима, алгоритмима и микрочиповима.

Након контроверзи око система "Старлинк", Украјина покушава да развије сопствену сателитску мрежу, док Русија кроз пројекат "Расвет" настоји да ојача своју технолошку независност.
Истовремено, компаније попут "Спејс Икса", "Палантира" и "Енвидије" постају незаобилазни актери глобалне безбедности, отварајући питање да ли технолошки гиганти данас имају моћ која је некада припадала искључиво државама.
О томе ко ће контролисати ратове будућности – политичари, генерали или власници технологије – у емисији "Дан увече" говорили су уредник телевизије РТ Балкан Андреј Млакар и новинар Тиосав Пурић.
"Сателити нису постали незаобилазни део модерног ратовања сада, него је то прича која датира још са почетка деведесетих година прошлог века", почео је Млакар и подсетио на "Пустињску олују", када су Американци први пут кренули на Садама Хусеина.
Тада су први пут коришћени сателити, а како каже Млакар, касније се тај начин ратовања проширио свугде, па и на Балкан, Ирак, Авганистан, Украјину...
"Савремени рат не може се замислити без савременог сателита. Не само због комуникација него и због праћења", додао је.
Уредник РТ Балкан објаснио је и да је брачни пар социолога, Алвин и Хајди Тофлер, 1993. написао књигу "Рат и антират", у којој наведен утицај и моћ који ће сателити имати у будућности. У књизи је било поглавље посвећено сателитима, али се први подаци јављају много раније.
"Нашао сам трагове да су, још шездесетих година, тадашњи Совјетски савез и САД, говориле о орбиталним бомбама и сателитима убицама. То датира од тада са појавом и јачањем свемирске технологије", открио је Млакар.
Више деценија касније, Украјина се у сукобу са Русијом ослања искључиво на "Старлинк", технологију коју производи компанија која је у власништву најбогатијег човека на свету Илона Маска. Пурић верује да је "Старлинк" незаобилазан у Оружаним снагама Украјине јер је украјинска војска амерички вазал.
"Мислим да 'Старлинк' не би требало одвојено посматрати од комплетног америчког војно-индустријског комплекса, који је у функцији Волстрита и свих центара моћи који су релевантни у Америци", рекао је Пурић.
Он је додао да је прича о коришћењу сателита у војне сврхе суштински почела мало после совјетске нуклеарне пробе, као и да се цела та технологија мање-више темељи на систему раног упозоравања на нуклеарну опасност, која се појавила још четрдесетих година и била окренута пре свега према Совјетском савезу.
Како каже, друга је ствар што та технологија нема само војну употребу, него има и ширу политичку употребу.
Истиче да су људи који су размишљали о новим технологијама у Силицијумској долини размишљали о технологијама којем им могу донети технолошку надмоћ у односу на СССР, али да су умногоме утицале и друштвене околности јер је Америка у том периоду била друштво пред пуцањем.
"Људи који су доносили одлуке су гледали да ли могу да искористе те технологије да на исти начин на који упозоравају, на пример, на нуклеарну опасност из Совјетског савеза, могу да упозоравају доносиоце одлука у Вашингтону и другим центрима моћи да ли негде може доћи до политичке побуне. На пример, на кампусима – тако смо добили Фејсбук. А 'Палантир' и 'Спејс Икс' смо добили тако да се користе у војне сврхе", рекао је Тиосав Пурић.
Млакар се надовезао речима да је "приватизацију свемира" омогућила "Рамсфелдова доктрина", у којој се објашњава потреба да се компликоване операције попут прикупљања и обраде информација, доделе приватним компанијама.
Тако је Украјина од 2022. године и почетка СВО почела да користи "Максарове" сателитске снимке јер су омогућавали пренос у реалном времену, а завршила на "Старлинку".
"'Старлинк' је имао неку хуманитарну улогу, али је процењено да коришћење 'Старлинка' даје много прецизније информације. Први пут су коришћени када су у Украјину стигле ракете АТАКАМС, односно ХИМАРС, које су џи-пи-есом, директно биле вођене на циљеве. После тога је кренула масовна примена", закључио је Андреј Млакар.





