Владимир Кецмановић у "Релативизацији": Нашу децу неће занимати ни јавни сервис, ни телевизија
Позориште је једна од ретких области уметности која ће сигурно опстати, јер вештачка интелигенција може да уништи филм и игране серије, али живог човека не може
Писац Владимир Кецмановић, донедавни главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма РТС-а, након оставке на Јавном сервису планира потпуни повратак књижевном и сценаристичком раду, али и нови искорак у свет позоришта.
Гостујући у емисији "Релативизација" Љиљане Смајловић на телевизији РТ Балкан, Кецмановић је открио да ће се у наредном периоду посветити прози, али и писању сценарија за филмове, серије и драмске комаде.
Истакао је да ће посебан фокус његовог будућег рада бити позоришна продукција, којом већ дуже време планира да се бави са једним пријатељем.
Кецмановић сматра да је позориште једна од ретких области уметности која ће сигурно опстати.
"Мислим да је то не само код нас, него генерално, једна од ретких области уметности која ће сигурно да опстане, јер вештачка интелигенција може да уништи филм и игране серије, али живог човека не може. У позоришту је оруђе жив човек", указао је он.
Према његовим речима, вештачка интелигенција може да угрози и писану реч јер, иако никада неће моћи да у текст убаци "душу коју има жив човек", моћи ће толико добро да је подражава.
Што се тиче позоришне продукције, Кецмановић је објаснио да ће његов посао бити делом да пише, а делом да бира текстове по којима ће се играти представе.
Иначе, Владимир Кецмановић иза себе већ има значајне сценаристичке успехе, будући да је писао сценарио за прву и другу сезону серије "Сенке над Балканом", као и за трећу сезону серије "Државни службеник".
Говорећи о "Сенкама над Балканом", истакао је да је успеху те серије значајно допринело то што се прва сезона приказивала на РТС-у.
"РТС код нас гарантује гледаност", истиче Кецмановић.
Он објашњава да иако ће публика коју нешто стварно занима то гледати без обзира на којој се телевизији емитује, велики број гледалаца су концентрисани искључиво на Јавни сервис.
"Ако нешто није тамо, тешко ће то запазити",наглашава Кецмановић.
Кецмановић је указао и на парадокс да су и "Јунајтед медија" и "Телеком" серије плаћали боље од РТС-а, и то у време највеће експанзије серија, за коју сматра да полако замире.
"То је једна апсурдна ситуација: ако радиш тамо где си најгледанији, добијеш мање пара него тамо где си мање гледан", каже Кецмановић, додавши да продуценти због тога често нису знали за шта да се определе.
Наводи да се већина, очекивано, опредељује за новац, иако се гледаоцима можда чини да није тако јер се мноштво серија приказује на Јавном сервису.
Разлог томе је што је велики број тих наслова заправо продукција Телекома, од које РТС потом откупљује права на емитовање.
Утицај писаних медија
Осврнувши се на реакције које је у јавности изазвала вест о његовој оставци на РТС-у, Кецмановић каже да је за њих чуо, али да га не изненађују. Ипак, напомиње да у писаним медијима више не жели да улази у полемике, првенствено зато што сматра да је њихов утицај постао "готово никакав".
Он је открио да је заправо престао да пише колумне и да се из тог еснафа повукао.
"Експанзија друштвених мрежа је потпуно обесмислила тај посао, а посебно полемисање. Полемишу сви по цео дан, тако да више не видим у томе било какав смисао нити значај", наводи Кецмановић.
Нинова награда
Подсетио је да је био активан у полемикама у време спорних дешавања око НИН-ове награде јер је, како каже, то тада имало смисла.
"Немам НИН-ову награду и немам жељу да је имам", наглашава Кецмановић, који је иначе овенчан готово свим значајним књижевним признањима.
Говорећи о бојкоту НИН-ове награде, он оцењује да је садашњи састав жирија за доделу награде сасвим коректан, али наглашава да то не мења његову одлуку.
"Променило се оно због чега смо сви тада устали, то више не постоји као проблем. Али, лично бих се осећао помало глупо да се сада пријавим. Звучало би као: 'Док ти није одговарао жири, бојкотовао си, а сад си ту када ти одговара'", појашњава он.
Писац указује да би морало нешто принципијелно да се промени.
"Било би неопходно да неко, било уредништво НИН-а или жири, изнесе званичан став о бојкоту. Пошто се то вероватно никада неће догодити, немам намеру да више у томе учествујем, осим ако се не деси чудо и неко призна да је бојкот био у праву, а то се неће десити", подвлачи Кецмановић.
Књижевност и нова нормалност
Кецмановић истиче да, с обзиром на општу ситуацију, књижевност код нас стоји "зачуђујуће добро". Ипак, напомиње да је реч о својеврсном "забрану", ограниченом кругу људи који заиста читају, док медијско присуство или полемике допиру до много ширег спектра људи, "ако уопште допиру".
Према његовим речима, тај утицај је све слабији јер је данас свакоме омогућено да буде "полемичар".
"Та прича с једне стране асоцира на ону Ворхолову да ће свако имати својих пет минута славе. С друге стране, постоји тврдња која је тачна: у недемократским друштвима те цензуришу, а у демократским те пусте да пишеш шта год хоћеш, али се потруде да то нема готово никакав утицај", објашњава Кецмановић.
Он указује на то да су друштвене мреже довеле до стања у којем не само да нема утицаја оно што не одговара креаторима јавног мњења, већ утицај губи било какав садржај, шта год то било.
"То је једна какофонија, галама у којој се губи сваки смисао и у којој је паметнији човек у минусу ако уђе у расправу. Он се тиме спушта на ниво будале, а будала је на свом нивоу доминантна", оцењује писац, додајући да не види могућност повратка у "оно што би нама деловало као нормала".
Како истиче, "нормала је оно што ради већина", па тако долазимо до нове нормалности, а то је ово данас.
Посебно напомиње да себе првенствено види као уметника, иако једно време играо улогу јавног интелектуалца.
"Разлог што сам престао је што мислим да та улога је потпуно маргинализована и да, шта год говорио, ти си само један у мору гласова и нема начина да се издвојиш", закључује Кецмановић.
На питање шта би поручио младим колегама, кратко каже, нека пишу.
"Онај ко осећа потребу да пише, писаће без обзира на то какав је статус књижевности. Ко не буде писао, значи да му мотиви нису суштински", констатује Кецмановић.
Он објашњава да је писање унутрашња потреба која је старија од тога да ли ће књига бити читана или не.
"Ко пише са примарним мотивом да буде успешан, тај мотив није прави и треба да се бави неком другом облашћу. Наравно да су сви писци сујетни и желе успех, али то је увек секундарни мотив", поручује Кецмановић.
Десничар и националиста
Напомиње да је у време док је полемисао етикетиран као десничар и националиста.
"Националиста јесам у изворном смислу, у мери у којој ми је примаран мој народ и култура, а као десничар се никад нисам осећао. Међутим, пошто су ми то лепили као негативну етикету рекао сам да могу и то да прихватим јер не видим ништа лоше у томе, каже Кецмановић додавши да и даље за себе не мисли да је десничар.
Говорећи о светској политичкој сцени, Кецмановић истиче да је популизам сада доминантан.
Он напомиње да се претходни систем, који је владао "новим светским поретком", заснивао на тоталној лажи и измишљању милион разлога да се замаже суштина, што је било "дегутантно".
"Нови систем је огољен. Трамп симболизује тај систем. Све каже онако како јесте, а то је: 'Може ми се и ја то хоћу'", истиче писац.
Кецмановић оцењује да је, колико год оно претходно било дегутантно, ово сада је "застрашујуће".
"Покривање насиља људским правима је предуго трајало и очигледно је дошло ди засићења и тамо где се то креира и сада се прешло на једну потпуно супротну стратегију", напомиње Кецмановић.
Будућност јавних сервиса
Кецмановић сматра да постоји опасност да се јавни сервиси у будућности сведу на "грчки концепт" и емитују искључиво информативни програм, што је, према његовом мишљењу, веома лоше решење.
"Ако јавни сервис не емитује садржај који је користан, а није ни политички ни комерцијални, тешко да ће то неко други радити", упозорава Кецмановић.
Он посебни указује да нестаје гледаност телевизије уопште.
"Кад полако оде генерација којој ми припадамо гледаност ће бити минимална тако да ником неће ни бити важно шта се емитује", закључује Кецмановић.
Live
