Русија
Дан победе 2026: Мала историја великог тријумфа
Прву параду на Црвеном тргу наредио је Јосиф Стаљин 24. јуна 1945, а предводио је маршал Георгиј Жуков на белом коњу
Русија 9. маја обележава Дан победе над нацистичком Немачком, на датум када је 1945. Трећи Рајх потписао безусловну капитулацију у једном замку крај Берлина. Централна манифестација је увек велика војна парада у Москви, али се војне церемоније организују и у другим руским градовима.
Зашто баш 9. маја?
Адолф Хитлер је починио самоубиство у свом бункеру још 30. априла а Црвена армија подигла је барјак над Рајхстагом 1. маја. Хитлеров наследник, адмирал Карл Дениц, потписао је капитулацију пред Американцима 7. маја у Рејмсу и издао наређење да се све немачке снаге предају до минута пред поноћ 8. маја.
Совјетски лидер Јосиф Стаљин обавестио је западне савезнике да је то неприхватљиво за Москву. Пуну и безусловну капитулацију нацистичке Немачке потписао је фелдмаршал Вилхелм Кајтел у Карлсхорсту, дворцу надомак Берлина, тек увече 8. маја 1945.
У Москви је тада било 00.43 часова 9. маја. Велики отаџбински рат, који је Совјетска Русија платила са 26 милиона мртвих, коначно је био готов.
Прва парада победе
По Стаљиновом наређењу организована је парада победе на Црвеном тргу, 24. јуна 1945. Победоносне војнике Црвене армије предводио је, на белом коњу, маршал Георгиј Жуков, војсковођа који прихватио немачку капитулацију.
То је била највећа војна паради у Москви свих времена, а у њој је учествовало 40.000 војника и 1.850 војних возила.
На крају марша, гардисти Црвене армије су заробљена нацистичка знамења побацали у подножје Лењиновог маузолеја испред Кремља. Међу ратним пленом била је и застава Хитлерове личне гарде.
Парада победе је само још једном организована 24. јуна, и то 2020. године, када је прослава 75. годишњице победе одгођена због пандемије вируса корона.
Државни празник? Тек после
Војна парада 9. маја није се сасвим уклапала у парадни распоред СССР, који је сваког 1. маја предвиђао велики марш радника и сељака на Црвеног тргу, а онда дефиле Црвене армије сваког 7. новембра, на годишњицу бољшевичке револуције.
Девети мај је постао државни празник у СССР тек 1965, када је Леонид Брежњев организовао прославу 20. годишњице победе. На тој паради је први пут Црвеним тргом промарширала Застава победе, знамење дивизије које се завијорило над Рајхстагом.
Следећа парада победе одржана је тек 1985. У њој је учествовала и колона ветерана Другог светског рата, као и селекција тенкова и возила из тог времена.
Последња парада победе у Совјетском савезу одржана је 1990. године.
Велики дан у новој Русији
Традиција прослављања победе над Трећим Рајхом обновљена је тек 1995, парадом ветерана на Црвеном тргу поводом 50. годишњице. Кадети војних академија марширали су тада у спомен-центру Поклонаја гора, надомак Москве.
После 1995, војне параде на Црвеном тргу одржавају се сваке године.
Ветерани Другог светског рата последњи пут су марширали 2000. године, а пет година касније возили су се у 130 специјалних аутомобила. Иначе, на параду 2005. године су по први пут позвани и преживели ветерани Вермахта.
Тенкови и друга тешка техника вратили су се на Црвени трг 2008. године, када је параду победе уживо широм света преносио РТ.
На прослави 70. годишњице победе, Црвеним тргом је промарширала и јединица гарде Војске Србије.
Прошлогодишња парада прослављала је 80. годишњицу победе, са скоро 12.000 учесника и великим бројем војних возила. Москвом су промарширале и јединице из Кине, Белорусије, Азербејџана, Казахстана, Киргизије, Таџикистана, Туркменистана, Узбекистана, али и Египта, Лаоса, Монголије, Мјанмара, и Вијетнама.
Међу гостима из иностранства су били кинески председник Си Ђинпинг, председник Бразила Луиз Инасио Лула да Силва, венецуелански лидер Николас Мадуро, председник Србије Александар Вучић и тадашњи председник Републике Српске Милорад Додик, као и премијер Словачке Роберт Фицо, једини представник из ЕУ и НАТО.
Посебно место имали су гости из ДНР Кореје, савезници Русије који су се истакли у борбама за ослобађање Курске области од украјинског упада.
Овогодишње славље биће нешто скромније него прошлогодишњи 80. јубилеј, тако да на Црвеном тргу неће бити војне технике, саопштили су из Кремља.
Нове традиције: "Бесмртни пук" и Георгијевска лента
Један од универзалних симбола Дана победе, лента Св. Ђорђа или Георгијевска лента, први пут се појавила 2005. године као неформални украс.
Првобитно део највишег војног одликовања царске Русије, које је укинуто за време СССР, црвено-црна трака је на крају Другог светског рата постала део ордена "За победу над Немачком", па је самим тим била логичан избор за симбол Дана победе.
На 60. годишњицу победе, РИА Новости и једно студентско удружење поделили су ове траке грађанима на улицама Москве. Када су се две године касније Владимир Путин и Дмитриј Медведев појавили са Георгијевском лентом на реверима, она је постала и званични симбол прославе.
Како је ветерана Великог отаџбинског рата сваке године бивало све мање, новинари у сибирском граду Томску су 2012. дошли на идеју да овековече успомену на њихов подвиг. Тако је настао "Бесмртни пук", у којем потомци ветерана марширају носећи слике својих предака.
Из Томска се "Бесмртни пук" проширио Русијом, а 2014. године је постао и међународни феномен. Путин се већ 2015. придружио маршу, носећи слику свог оца.
Протокол победе
Парада победе има и свој правилник, чији делови потичу још из докумената Цара Николаја II из 1902. Свој коначни облик, документ је попримио председничким указом 2013.
По протоколу, свечаности почињу у 10 сати ујутро по московском времену, откуцајем сата на Спаској кули Кремља. На Црвени трг онда улазе Застава победе и руска државна застава, а из Кремља излази министар одбране да их дочека.
После смотре Московског гарнизона, војна музика свира арију "Слава" Михаила Глинке, а министар одбране рапортира председнику који стоји на трибини испред Кремља.
Руски председник свој кратки говор традиционално завршава честитком и покличем "Ура!", на шта окупљена војска одговара са три "Ура!"
Свира се химна Руске Федерације док 21 топ испаљује почасне плотуне. А потом парада може да почне.
Од 9 сати уживо на телевизији и порталу РТ Балкан можете пратити Параду победе – са преводом на српски.
Live
