Русија
Зашто славимо Дан победе: Величанствени тријумф над паклом нацизма
Судбина целог Другог светског рата одлучена је управо на совјетско-немачком фронту – главном фронту борбе против фашизма. СССР је поднео највећи терет у борби против Трећег рајха, а руски народ је одиграо одлучујућу улогу у тој величанственој, управо епској победи
Дан победе – један је од најважнијих, највеличанственијих и најславнијих празника у Русији, бившим совјетским републикама (са изузетком данашње званичне Украјине) и слободољубивог дела света, који је, ипак, његова претежна већина.
Деветог маја 1945. године за Русију је завршен Велики отаџбински рат, део Другог светског рата (1939-1945), који је почео у зору 22. јуна 1941. године, када је нацистичка Немачка, кршећи потписане совјетско-немачке споразуме из 1939. године, напала Совјетски Савез.
Рат је трајао скоро четири године и постао највећи оружани сукоб у целокупној људској историји, на дугачком фронту који се протезао од Баренцовог до Црног мора.
Судбина целог Другог светског рата одлучена је управо на совјетско-немачком фронту – главном фронту борбе против фашизма. СССР је поднео највећи терет у борби против Трећег рајха, а руски народ је одиграо одлучујућу улогу у тој величанственој, управо епској победи.
То Русији данас признаје читав слободољубиви и правдољубиви свет. Међу њима и Србија, у којој се, као и Републици Српској, Дан победе слави као празник.
Европа не прашта победу над фашизмом
На другој страни је остала Европа. Многи у Европи су били запрепашћени, згранути величанственом руском победом. Јер, како пише у уводнику сајта "Фондација стратешке културе", европске елите, које креирају европску политику, и данас деле исти, фашистички менталитет.
А често и породично, нацистичко порекло.
Отац председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и деда бивше естонске премијерке Каје Калас, на пример, били су убеђени нацисти. Као и деда и отац немачког канцелара Фридриха Мерца. Што не био проблем да су осудили злочине својих очева.
Не треба зато да нас чуди што су се данашње еврократе противе присуству европских лидера на обележавању годишњице велике руске Победе, наставља овај сајт, и додаје: "Они су једноставно принуђени да лажу, како би прикрили своју одвратну политику."
И прошле године, Европска унија је упозорила европске лидере да 9. маја не присуствују обележавању годишњице Дана победе у Москви. Забрану су прекршили премијер Словачке Роберт Фицо и председник Србије Александар Вучић, због чега ће, како је упозорила шефица европске дипломатије Каласова, "сносити озбиљне последице".
Уз то иде и циничан однос, апсолутна безосећајност еврократа према милионским совјетским жртвама, скрнављење и рушење споменика ослободиоцима, као и изругивање руским херојима. Што је још горе, ЕУ већ складно функционише као (про)фашистички блок, а политичке одлуке доносе русофобне елите, без било какве демократске одговорности.
Као што је својевремено рекао совјетски маршал Георгиј Жуков: "Ми (Руси) смо ослободили Европу од фашизма и они нам то никад неће опростити."
Европско тихо прекрајање историје
Историја се данас поново прекраја, у Европи као и Америци. Када је Трамп са озбиљним изразом лица рекао да је Америка одиграла одлучујућу улогу у победи над нацизмом, он то можда није рекао да би нас увредио, изјавила је Маргарита Симоњан. Он, можда, не зна праву истину, за коју га, уосталом, није ни брига. То је једна од последица лошег образовног система, јер Американци не знају ништа о историји, поготово о историји Другог светског рата, па ни о својој сопственој.
Ипак, образовни систем је последица одлука политичких елита.
У Европи се 9. мај данас обележава као Дан победе над фашизмом (VE Day – Victory in Europe Day), у знак сећања на капитулацију нацистичке Немачка и, истовремено, у знак сећања на Шуманову декларацију из 1950, којом се прославља "почетак европског јединства".
Овај дан, тврди се, треба да "обједини европског уједињења и сећање на херојски отпор злу". Заправо, нико не зна шта се тачно слави 9. маја у данашњој Европи, а ни зашто.
Европа је, уосталом, била јединствена и под нацистима. Какав "херојски отпор злу" је пружала већина европских земаља видимо из историјских чињеница. На пример, у Француској је постојао Покрет отпора, али број његових чланова није прелазио неколико хиљада.
Француска је, међутим, имала и своју, далеко бројнију СС дивизију "Шарлемањ" (Карло Велики) са неких 20-ак хиљада припадника. Француски есесовци из дивизије "Шарлемањ" били су последњи браниоци Рајхстага и канцеларије Рајха...
Руска победа била је и српска победа
Огромне руске жртве и херојска борба Црвене армије се прећуткују, као и већином српски, партизански покрет у Југославији: једини масовни антифашистички покрет у окупираној Европи.
После избијања устанка, на територији Србије је примењивана злогласна Хитлерова директива "31а": стрељати 100 талаца за сваког убијеног и 50 за сваког рањеног немачког војника.
Управо због тога, каже бивши дипломата Владимир Кршљанин, 9. мај треба да и у Србији постане прави празник, а НОБ се мора и поштовати и прослављати. На Спомен-гробљу ослободилаца Београда треба саградити капелу, а само гробље треба да стално буду третирани као светиња, а не само 9. маја или 20. октобра.
Јер, руска победа била је и српска. Уосталом, требало би да знамо, додаје Кршљанин, да су ратови у бившој Југославији и бившој Украјини исте природе и део су исте, трагичне и фарсичне репризе Другог светског рата, у којој је западна олигархија, очајна због губитка светске доминације, поново покушала да употреби фашисте и нацисте како би уништила и Србију и Русију.
Победа анђела над нацистичким паклом
О атмосфери у којој се прославља Дан победе у Русији, и о духу саме руске Победе пише велики руски писац Александар Проханов у листу "Завтра".
Победа из 1945. за Русе није само датум из календара: "Победа из 1945. није била само војна, политичка, идеолошка или геополитичка. Она је, пре свега, религиозна. То је победа неба над паклом, победа анђела са црвеном звездом на шлемовима над демонима, са свастикама на рукавима..."
Савлађивање пакла је мистични задатак руског народа, додаје Проханов.
Демони су се вековима трудили да освоје Русију, да преузму контролу над руским земљама, наставља Проханов, али не само над гасом, над нафтом, над златом, ни над шумским ресурсима...
Запад, у ствари, мрзи Русију, због њене рајске суштине. Мрзи руску веру, књижевност и уметност због њихових рајских значења. Битка коју смо завршили 1945. у Берлину није била последња, и није коначна, каже руски писац. Она је вечна, јер "мир је само сан". То је, заправо, руски сан о вечитој Победи.
Грчка реч "Ника", што значи победа, уклесана је на распећу Христовом, пише Проханов. И Христос се заиста више пута показао током Великог отаџбинског рата. Чудо Пресвете Богородице догодило се близу Москве 1941. године, када је последња, промрзла шачица совјетских војника, спремних да погину пред налетом немачких армада, изненада угледала стуб светлости, који се уздизао до неба, у снежним пољима близу Истре и Волоколамска...
Код Стаљинграда, у тој монструозној, мрачној бици, која се није могла добити без Божје помоћи, такође се открио Христос, који је поново сишао на земљу и сео за команде совјетских тенкова, за команде совјетских авиона, подстичући окрвављене совјетске пешадинце у напад, пише руски писац. Волга је тако постала свети Јордан.
Бесмртни пук – проба за васкрсење мртвих
Путин је, у правој метафизичкој епифанији, постигао монументални подвиг: пренео је Победу из совјетске стаљинистичке ере у нову, постсовјетску еру, додаје Проханов. Застава Победе, угљенисана и оскрнављена, откривена је поново у Новорусији. Победа је постала централна суштина идеологије препорођене Русије.
Бесмртни пук је, пише Проханов, само проба за васкрсење мртвих. То је ускршња литија, када поред нас васкрсавају и марширају хероји и мученици који су погинули за Победу. Литија испуњена мртвима и још нерођенима...
Ту Победу је призивала и војна песма из Великог отаџбинског рата сасвим једноставним речима: "Звездо Победе, обасјај нас..."
Победа цивилизације над смрћу.
Live
