Дан Ваздушно-космичких снага РФ: Шта све чува руско небо (ФОТО)

Руске Ваздушно-космичке снаге (ВКС) обележиле су данас годишњицу свог оснивања. Најмлађи род оружаних снага Руске Федерације формално је успостављен пре 11 година, иако ратно ваздухопловство датира још од царске Русије.

У свом данашњем облику, ВКС су установљене 2015. године. Тренутно имају око 165.000 припадника у три службе: Ратно ваздухопловство (РВ), Ваздушна и ракетна одбрана (ПВО), и Космичке снаге.

ВКС су надлежне за ловце, тактичке и стратешке бомбардере, ПВО и космичке војне компоненте. Под својом командом имају и две механизоване пешадијске пуковније, које се од милоште називају "свемирски маринци".

Превласт у ваздуху

Окосница ловачке авијације су "Сухојеви" Су-30 и Су-35. Ови ловци четврте-плус генерације су модернизовани наследници Су-27, који је још увек у служби. Очекује се да сви ловци овог типа буду модернизовани на стандард Су-35 до краја ове деценије.

Ловац пете генерације Су-57 све више улази у састав ВКС. Тренутни састав се процењује на 35 летелица серијске производње као и десетак прототипова. Руско РВ очекује да до краја 2028. у свом саставу има најмање 76 летелица серијске производње.

Фронтовска авијација

Тактички бомбардери Су-34 свакодневно се користе у Специјалној војној операцији у Украјини. Употреба универзалних модула за навођење и корекцију (УМПК), односно крила која се стављају на класичне гравитационе бомбе, омогућила је далеко прецизнија дејства са много већим дометом.

Због облика носа, ове авионе често зову "Паклене патке". Су-34 би требало да пре или касније у потпуности замени старије Су-24М, који су још увек у служби.

Блиска подршка

Наменски авион за блиску подршку Су-25 "грач" (гавран) данас се ретко виђа у зони СВО, што због густине ПВО на обе стране што због ризика од све присутнијих дронова по нисколетеће авионе.

Главну улогу у овом послу преузели су хеликоптери "камов" Ка-52 и "мил" Ми-28. Њихово далекометно наоружање им дозвољава да без већих проблема униште оклопна и друга возила, као и статичне циљеве на фронту.

Хеликоптери се често користе и као ловци на дронове, које кијевски режим последњих месеци лансира у таласима. За обарање дронова се користе ракете ваздух-ваздух као и топови.

Дуга рука

Бомбардери "Тупољев" Ту-22М3, Ту-160 и Ту-95 воде порекло из времена Хладног рата, али је на њима скоро све ново и модернизовано. Ове стратешке летелице су део руске "нуклеарне тријаде" и могу да носе пројектиле са термонуклеарним бојевим главама.

У последњих неколико година им се придружио МиГ-31, некада ловац-пресретач а сада носач аеробалистичких хиперзвучних ракета "кинжал".

ПВО

Ваздушно-космичке снаге су одговорне за одбрану од летелица и ракета дугог и средњег домета. Главни елементи одбране су системи С-300 и С-400, за које се верује да имају могућност удара у ниској орбити, па могу да се користе и против сателита. Систем С-500 је у разради и очекује се ускоро.

На тактичком нивоу, системи породице "панцир-с" показали су се веома ефикасним у зони СВО, за заштиту како јединица на фронту тако и објеката у позадини.

Космичке снаге

Ове јединице су одговорне за лансирање војних сателита, одржавање система далекометне везе, прикупљање електронских обавештајних података и рано упозоравање на ракетне нападе.

Није познато да ли Космичне снаге имају офанзивне способности, пошто се Москва противи милитаризацији свемира. Неки извештаји медија на Западу, који нису потврђени, наводе да су руски војни сателити ометали сигнале са западних војних сателита.