Русија
Лавров: НАТО жели да претвори Арктик у нови фронт конфронтације
Војна активност НАТО-а ствара директне претње по безбедност Русије, поручио је шеф руске диплоамтије
НАТО поставља задатак да претвори Арктик у нови фронт конфронтације како би обуздао развој Русије и њених савезника, наводи се у чланку руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, објављеном на сајту РИА Новости.
"Своје праве мотиве припадници НАТО-а и остали западњаци не крију, декларишући задатак да претворе Арктик у нови фронт супротстављања ради обуздавања развоја наше земље и њених истомишљеника", написао је он у чланку за портал Арктик.ру.
Како је напоменуо, очување Арктика као зоне мира и сарадње одговара интересима целе међународне заједнице, и Русија је, наравно, заинтересована за то.
"Ипак, постоје и они који не деле ово гледиште. Како другачије објаснити чињеницу да земље НАТО-а, као и цео тај војни савез у целини, воде ствар ка милитаризацији региона, стварању тамо жаришта међународне напетости", упитао је шеф руске дипломатије.
Он је нагласио да НАТО изводи појачане војне припреме у непосредној близини северних граница Русије.
"У фебруару 2026. године НАТО је приступио спровођењу операције 'Арктичка стража', усмерене на проширење свог војног присуства на високим географским ширинама. У непосредној близини наших северних граница воде се појачане војне припреме. Спроводе се обимне вежбе агресивне усмерености, уз укључивање ванрегионалних земаља, појављују се нови елементи командно-штабне структуре НАТО-а", подвукао Лавров.
Указао је на то да војна активност НАТО-а ствара директне претње по безбедност Русије.
Шеф руске дипломатије је нагласио да је један од видова антируске политике Запада било блокирање рада својевремено делотворних механизама мултилатералне сарадње на Крајњем Северу.
"Повећава се ризик од инцидената који би могли изазвати оружану конфронтацију са потенцијално катастрофалним последицама. Свесно, циљано стварање атмосфере неповерења у војној области одвија се истовремено са покушајима Запада да поткопа законита права Русије у сфери међународне сарадње помоћу нелегитимних финансијско-економских санкција против правних и физичких лица из земаља светске већине која учествују у реализацији заједничких пројеката у Арктичком региону", истакао је.
Како је објаснио, део њих је престао да постоји, деловање других је у значајној мери изгубило смисао без учешћа Русије, која је била принуђена да прекине везе с њима услед непријатељских потеза.
"Једини сачувани међувладин формат остаје Арктички савет, основан пре скоро 30 година – 19. септембра 1996. године. Савет свој јубилеј не дочекује у баш најбољем стању", подвукао је шеф руске дипломатије.
Нагласио је да од марта 2022. године, због поступака западних земаља чланица, Арктички савет се налази у "замрзнутом" стању и пролази кроз веома озбиљну кризу.
"Не одржавају се министарски састанци нити седнице кључног координационог органа – Комитета виших званичника, ограничене су могућности реализације пројеката. Функционисање организације углавном се своди на контакте на стручном нивоу и састанке радних тела на даљину", написао је Лавров.
Како је истакао, Русија је спремна за обнављање пуноправног рада Арктичког савета уколико остали буду радили поштено, на основу узајамног уважавања законитих интереса свих учесника.
"Међутим, спремни смо и на сценарио који сада играју земље НАТО-а унутар организације, покушавајући да арктичке проблеме разматрају без Русије у свом уском кругу, чиме, у суштини, воде ствар ка дискредитацији и маргинализацији Арктичког савета. За тај случај имамо територије, логистику, технологије и поуздане партнере за обострано корисне пројекте, ради поуздане реализације планова Русије на Арктику", поручио је.
Live
