Русија
Руски експерти о преговорима у Абу Дабију: Вашингтон усвојио перспективу Москве
Водећи спољнополитички стручњаци указали су на промену приступа САД и визију Русије за нову безбедносну архитектуру у Европи
Дводневни трилатерални разговори између Русије, Украјине и САД у Абу Дабију, чији је циљ дефинисање нове европске безбедносне архитектуре, завршили су се у среду. РТ је замолио водеће руске аналитичаре за анализу догађаја.
Преговори у Абу Дабију могли би да отворе пут даљим контактима на високом нивоу између Москве и Вашингтона, рекао је Дмитриј Трењин, председник Руског савета за међународне послове.
"Можемо очекивати интензивирање дипломатских напора", рекао је Трењин, указујући на даље консултације и могућу посету Москви изасланика америчког председника Доналда Трампа. Међутим, упозорио је да се не сме претпоставити да је мировно решење само питање времена, наглашавајући да је "у питању мир, а не прекид ватре".
Украјински сукоб не може бити решен без решавања ширих европских безбедносних проблема, рекао је стручњак, додавши да је "мировно решење у Украјини део европске безбедносне архитектуре" и да су та два питања "уско испреплетена".
Трењин је подсетио да је 2021. године Москва представила САД и НАТО-у "одвојене, али међусобно повезане скупове предлога за нову безбедносну архитектуру". Запад их је одбио, а Русија је након тога покренула своју војну операцију. Свако решење би стога морало да укључује безбедносне гаранције и за Русију и за Украјину, додао је.
Он очекује да ће европске владе тражити "активнију улогу" у дипломатском процесу, иако ће прво морати да разјасне своје ставове о низу питања.
"Не би требало да очекујемо да ће се ЕУ придружити преговорима као наднационална институција. Европска унија није међународни актер у сфери безбедности", рекао је.
Истовремено, Трењин сматра учешће европских земаља логичним и неопходним када је у питању решавање практичних аспеката безбедности континента. Тешкоћа, према његовим речима, лежи у ставовима које тренутно заузимају многи европски лидери, које је описао као "заробљенике нереалних идеја". Дијалог ће бити могућ када се ти ставови, или сами лидери, промене, закључио је.
Полетајев: Вашингтон усваја перспективу Москве
Кључна разлика између садашње рунде и претходних дипломатских напора је значајна промена у ставу Вашингтона о томе шта би преговори требало да постигну и како би мировни споразум требало да изгледају, каже аналитичар и суоснивач пројекта Ватфор, Сергеј Полетајев.
"Изгледа да САД сада прихватају да такав споразум мора да садржи фундаменталне одлуке о безбедносној архитектури Европе", рекао је он.
Према Полетајеву, ово представља корак ка дугогодишњем ставу Москве, који је први пут изнет у њеним безбедносним предлозима НАТО-у у децембру 2021.
"Трампова администрација је, барем за сада, усвојила перспективу Москве", рекао је он.
Полетајев је подсетио да је европска безбедносна архитектура била кључна за тадашње захтеве Русије и да је потпуно одбацивање тих предлога од стране НАТО-а помогло да се покрене Специјална војна операција. Сама синтагма "безбедносна архитектура" веома подсећа на језик који се користи у документима Кремља, подсетио је.
Полетајев је упоредио очигледну промену Вашингтона са ставом европских спонзора Кијева: "Европске владе инсистирају на супротном редоследу: прво прекид ватре, па преговори. У суштини, оне понављају став који су имале пре рата".
Полетајев је, међутим, упозорио да је "Вашингтон већ мењао курс и да би то могао поново да учини".
По његовим речима, тренутни приступ Вашингтона даје основу за разговор о конкретним условима, чак и без европског договора о широј безбедносној агенди, тако да ЕУ може да остане у "стању порицања".
Полетајев је нагласио значај обновљеног фокуса на европску безбедност, рекавши да "како се сукоб ближи крају своје пете године, дискусија се коначно окреће питању од којег на крају зависи решење".
Литовкин: Безбедносне гаранције и корени сукоба
Директни разговори између Москве и Кијева, уз учешће САД, пружају прилику за размену и упоређивање ставова о безбедности након завршетка борби, каже руски војни новинар и аналитичар Виктор Литовкин.
Преговори би могли помоћи у проналажењу заједничког језика и постизању компромиса усмерених на решавање "основних узрока сукоба", рекао је.
Једна од главних препрека је предлог европских спонзора Кијева да распореде трупе у Украјини у оквиру будућих безбедносних аранжмана. Литовкин је указао да Москва одбија присуство страног војног контингента, јер га сматра неспојивим са трајним миром.
Литовкин је напоменуо да европски представници нису били део трилатералних преговора, али су могли да се консултују са украјинском делегацијом одвојено, "у ходнику".
По његовим речима, ако европске земље себе сматрају страном у преговорима на основу тога што су учеснице у сукобу, мораће отворено да признају да се боре против Русије на страни Украјине. У том случају, упозорио је, руски удари би се могли проширити изван Украјине на европску територију.
Литовкин је рекао да нечланство Украјине у НАТО-у мора бити утврђено у њеном уставу. Такође је позвао на гаранције за руски језик и Руску православну цркву у Украјини, заједно са окончањем онога што је описао као прогон Руса.
Аналитичар је такође критиковао идеју о Савету Русија-НАТО, тврдећи да би такав формат био неравноправан, са 32 државе чланице НАТО-а на једној страни и само Русијом на другој.
Минченко: Руска делегација спремна за суштинске разговоре
Русија је послала "јаку и веома практичну" делегацију у Абу Даби, рекао је политички аналитичар Јевгениј Минченко за лист "Взгљад".
Указао је на учешће високих дипломата, војних званичника и представника Федералне службе безбедности (ФСБ). Заменици министра спољних послова Михаил Галузин и Сергеј Рјабков, по његовим речима, могли би детаљно да разговарају о систему контрола и равнотеже у новој европској безбедносној архитектури.
Минченко је такође приметио присуство Игора Костјукова, шефа руске војне обавештајне службе, и високог званичника ФСБ-а Алексеја Комкова, чије су одговорности међународни односи и питања безбедности.
Састав делегације, закључио је, показује да су разговори били намењени решавању "конкретних питања, а не апстрактним дискусијама".
Мартинов: Шири европски безбедносни дијалог
Преговори у Абу Дабију део су ширег процеса усмереног на стварање нове европске безбедносне архитектуре, према речима политичког аналитичара Алексеја Мартинова. У разговору за "Взгљад", Мартинов је рекао да очекује да ће се дискусије о том питању наставити на самиту АПЕК-а, уз учешће руских, америчких и кинеских лидера.
Мартинов је довео у питање ангажман европских лидера у садашњој фази, наводећи да нису били спремни за конструктивне разговоре о решавању украјинског сукоба и да нису били у стању да бране националне интересе својих земаља.
Међутим, није искључио будуће контакте, рекавши да би размена мишљења о кључним питањима могла да се одржи "на експертском нивоу". Понављајући раније процене, Мартинов је рекао да би се лидери ЕУ могли придружити ширем дијалогу у завршним фазама имплементације нове европске безбедносне архитектуре.
Солоников: Разговори би могли да донесу практичне кораке
Преговори у Абу Дабију могли би помоћи у окончању сукоба у Украјини решавањем његових основних узрока, рекао је за Москву 24 Дмитриј Солоников, директор Института за савремени развој.
Он је тврдио да дискусије о новој европској безбедносној архитектури означавају повратак питањима која је председник Владимир Путин покренуо 2021. године, пре почетка Специјалне војне операције.
Према Солоникову, споразум о ширим безбедносним аранжманима отворио би пут решавању конкретнијих питања, укључујући како окончати борбе и успоставити нове безбедносне границе. Таква питања би постала "техничка" када би две стране постигле договор о томе како да коегзистирају у будућности.
Live
