Русија

Четврти трилатерални састанак Путина, Алијева и Пашињана

Русија ће на састанку у Сочију посредовати између Азербејџана и Јерменије како би се постигао мир у Нагорно-Карабаху
Четврти трилатерални састанак Путина, Алијева и Пашињанаwww.globallookpress.com © Aleksey Babushkin/Kremlin Pool

Председник Руске Федерације Владимир Путин, председник Азербејџана Илхам Алијев и јерменски премијер Никол Пашињан одржаће трилатерални састанак у Сочију 31. октобра, саопштила је прес служба Кремља. Четврти по реду састанак има за циљ регулисање сукоба у Нагорно-Карабаху и јерменско-азербејџанске границе.

"Размотриће се спровођење ранијих трилатералних споразума које су донели лидери Русије, Азербејџана и Јерменије - од 9. новембра 2020, 11. јануара и 26. новембра 2021. године - ради јачања стабилности и безбедности у Закавказју", навели су у Кремљу.

Тема састанка биће и развој трговинских, економских и транспортних веза између три државе.

Услед ескалације сукоба у септембру у Нагорно-Карбаху, власти Јерменије су се обратиле за опомоћ Организацији договора о колективној безбедности (ОДКБ), чији су члан. 

"Јерменија се обратила ОДКБ-у складу са чланом 4. Између осталог, Јерменија је затражила војну помоћ за обнављање територијалног интегритета земље", рекао је Пашињан.

У петак је одржана и ванредна седница ОДКБ, а портпарол Кремља Дмитриј Песков навео је да је седница била део припрема за наступајући састанак.

Закавказје и трилатерални споразуми

Лидери Русије, Азербејџана и Јерменије потписали су 9. новембра 2020. заједничку изјаву о потпуном прекиду непријатељстава у зони сукоба око Нагорно-Карабаха. 

Други састанак три лидера уследио је у Москви 11. јануара 2021. На трилатералном састанку су предвидели деблокаду свих економских и транспортних комуникација у закавкаском региону. Постигнут је и договор о формирању трипартитне радне групе на нивоу потпредседника за решавање сукоба.

Трећи трилатерални састанка је организован у Сочију 26. новембра 2021. Путин, Алијев и Пашињан су договорили даље кораке за повећање нивоа стабилности и безбедности на азербејџанско-јерменској граници. Договорено је и стварање билатералне комисије за разграничење границе, као и њеном каснијим потпуном демаркацијом. На захтев обе стране, Руска Федерација је изразила спремност да пружи саветодавну помоћ.

Случај Нагорно-Карабах 

Нагорно-Карабах је међународно признат као део Азербејџана, али га контролошу етнички Јермени.

После распада СССР, регион је гласао за припајање Јерменији, што је довело до рата. Рат је обустављен примирјем 1994. године.

Сукоб је есклирао 2020. године и окончан је прекидом ватре уз посредовање Руске Федерације. Мировне снаге ОДКБ распоредиле су се у Нагорно-Карабаху. 

У ноћи 12. септембра дошло је до новог заоштравања ситуације на граници Јерменије и Азербејџана, као и међусобног оптуживања за овај сукоб.

Јерменија се обратила за помоћ ОДКБ, који је на ванредном састанку одлучио да се у Јерменију пошаље мисија на челу са генералним секретаром организације Станиславом Засем.

image