Упознајте "корнет", убицу британских тенкова

Од почетка Специјалне војне операције, забележена је интензивна употреба противоклопних система различитих врста, а са руске стране се по својој ефикасности посебно истакао сада већ чувени "корнет". Реч је о наоружању које је развио "Конструкторски биро приборостројенија" (КБП) са седиштем у Тули, а производи фабрика "Дегтјарова" из Коврова.

Званичан назив читавог комплекса је 9К135, док се ознака ракета у калибру 152 мм које користи састоји од 9М133 и додатних знакова у зависности од конкретне модификације.

"Корнет" је настао као алтернатива са већим дометом и борбеним способностима од противоклопних ракетних система са краја Хладног рата, попут 9К111 "фагот" и 9К113 "конкурс". Будући да се ради о тежем и скупљем наоружању од поменутих претходника, првобитна намера је била да нови комплекс буде додатак, а не замена за већ постојеће системе.

Развој је започет 1988, прва верзија извозне варијанте познате као "корнет-е" представљена је јавности 1994, док су га копнене снаге руске војске у оперативну употребу увеле 1998. године. Након тога конструисано је неколико различитих верзија, укључујући и модернизовану "конрет-м" ("корнет-ем"), а основна намена ових система је уништавање тенкова са или без динамичке заштите (ескплозивно-реактивни оклоп), лако оклопљених возила, утврђења и нисколетећих ваздухоплова при малим брзинама, чак и у окружењима са електронским и другим видовима ометања, дању, ноћу у свим временским условима.

Компоненте, посада и начин дејства

Основна верзија "корнета" састоји се из неколико компоненти: преносног лансера 9П163-1 са расклопљивим стативом на три ноге (трипод конфигурација) и једном лансирном цеви која уједно служи и као контејнер за транспорт ракете; система за управљање ватром са уређајем за нишањење и навођење 1П45-1; термовизијске справе 1ПН80 за домаћу, тј. 1ПН79-1 за извозну варијанту, намењене за дејство у ноћним и условима смањене видљивости; вођене ракете са тандем кумулативном или термобаричном бојевом главом; јединице за напајање електричном енергијом; и средстава за поправку и одржавање.

Будући да се ради о преносном ракетном систему укупне тежине око 65 килограма, посаду углавном чине два човека, при чему један носи лансирну цев наоружану ракетом, а други трипод, систем за управљање ватром и термовизијску српаву.

Транспорт "корнета" и посаде до ватреног положаја се углавном обавља возилима и прелазак из маршевског у борбени положај траје мање од минута, док се припрема и испаљивање обављају у једној секунди.

Систем је конструисан тако да је за откривање циља, нишањење, лансирање, навођење и последично уништавање мете, потребан само један од два члана посаде. За све време дејства оператер се налази ван линије видокурга и ватре непријатеља, јер су уређаји за навођење и нишањење смештени испод лансирне цеви. Овакво решење омогућава употребу корнета" из лежећег или клечећег става на припремљеним и неприпремљеним ватреним положајима са или без заклона, али из стојећег става уколико се оператер налази у посебној врсти заклона као што је "лисичија рупа".

Овај противоклопни ракетни комплекс је изузетно једноставан за коришћење, па не захтева висок степен обучености посаде, а саме ракете не захтевају много одржавања у условима борбе или складиштења.

Основна верзија "корнета" се може користити при распону температура од -50 до +50 степени Целзијуса, док је за пустињске услове направљена модификована варијанта са распоном функционисања од -20 до +60 степени.

"Корнет" на оклопним платформама

Описана основна верзија и њена извозна модификација могу бити уграђене на разне врсте точкаша и гусеничара, оклопних и неоклопних. Међутим за ове потребе, руски војни конструктори развили су различите варијанте како би додатно повећали ефикасност и унапредили сегмент противоклопне борбе механизованих и моторизованих јединица.

Једна од њих је и "корнет-т", која се састоји од платформе (носача), односно борбеног возила пешадије БМП-3 и два лансера за дејство ракетама 9М133, са укупно 16 ракета од чега је 12 смештено у аутоматском пуњачу, а четири у трупу оклопњака.

"Корнет-Т" се због тога може класификовати као ловац тенкова, а главна предност је свакако могућност дејства по два различита циља истовремено или двострука паљба по једном. Током маршевског положаја, оба лансера се увлаче унутар возила носача.

Посебно је интересантан и борбени модул "квартет", који се састоји од лансера 9П163-2, са четири лансирне цеви наоружане ракетама и опсегом кретања од 360 степени по азимуту, уређаја за нишањење и навођење, термалног нишана, седишта за оператера, јединице за напајање електричном енергијом, и додатних пет ракета.

Главне предности "квартета" су опција лансирања ракетног салва, чиме се осигурава успешно дејство по циљу са експлозивно-реактивним оклопом и системом активне заштите, као и висок ниво мобилности, будући да се овај модул углавном уграђује на лако оклопљеним платформама.

Које све ракете "корнет" користи?

Постоје четири противоклопне вођене ракете у калибру 152 мм конструисане за основну и извозну верзију "корнета" и то: 9М133 – прва ракета са тандем кумулативном бојевом главом пробојности 1.000 мм за мете са оклопом од ваљаног хомогеног челика изa експлозивно-реактивних плоча (динамичке заштите), максималног домета пет км у дневним условима; 9М133-1 – унапређена производна верзија прве ракете са тандем кумулативном бојевом главом пробојности 1.000-1.200 мм за мете са оклопом од ваљаног хомогено челика изa експлозивно-реактивних плоча, уведена у употребу почетком двехиљадитих; 9М133Ф – рана варијанта са термобаричном бојевом главом за уништавање живе силе на отвореном и у заклонима, јачине еквивалетне експлозији 10 килограма ТНТ; и 9М133Ф-1 – ракета настала комбинацијом 9М133-1 и термобаричне бојеве главе са 9М133Ф.

Тежина свих ових ракета је 27 кг, односно 29 кг са лансирном цеви, а максимална брзина 250 м/с. Њихов максимални домет по даљини не рачунајући прву је 5,5 км у дневним, тј. између 3,5 и 4,5 у ноћним условима, минимални 100 м и могу се користити на надморским висинама до 4.500 метара. Навођење је полуаутоматско уз помоћ ласерског снопа којим оператер све време до удара осветљава циљ, а могуће одступање од циља је пет метара.

Распоред унутрашњих компоненти је неконвенционалан, па се тако у носу налази мање експлозивно пуњење намењено за активирање експлозивно-реактивног оклопа (у случају ракета са тандем кумулативном бојевом главом), док се у средишњем делу налази мотор на чврсто гориво, иза ког је позиционирано главно експлозивно пуњење.

Предност оваквог распореда је што мање пуњење има више времена да активира динамичку заштиту, док је негативна страна што може доћи до деформације главног пуњења и последично мањег степена пробојности. Уређај за навођење и сензор за ласерски сноп су у репу ракете чиме је обезбеђен висок ниво отпорности на било какву врсту ометања, јер су поменуте компоненте окренуте у смеру посаде и лансера.

Модернизација

Противоклопни ракетни комплекс "корнет" је 2011. године модернизован и тада је први пут представљена његова варијанта са ознаком "корнет-ем", првенствено намењена за извоз, док верзија за потребе руске војске носи назив "корнет-м". Суштински ради се о модификацијама са готово идентичним карактеристикама, које долазе у две конфигурације –  једна намењена за уградњу на возила и друга преносна, за потребе пешадијских јединица.

Прва верзија састоји се од: два аутоматизована лансера са по четири лансирне цеви, при чему сваки тежи око 75 килограма и има опсег кретања од 360 степени по азиумуту, тј. од -5 до +45 степени по елевацији; 16 модернизованих ракета, од којих је осам у лансирним цевима и спремно за употребу; камере високе резолуције и термовизијске нишанске справе треће генерације; и уређаја за полуаутоматско ласерско и аутоматско навођење на циљ.

Наиме, осим већ описане праксе навођења путем ласерског снопа, варијанта модернизованог "корнета" намењена за борбена возила, опремљена је системом помоћу ког оператер пре лансирања може означити мету, након чега компјутер ракете сам израчунава неопходне параметре и наводи је на циљ. Такође, захваљујући аутоматском навођењу повећана је ефикасност у борби против нисколетећих ваздухоплова, попут беспосадних летелица и хеликоптера.

Са друге стране, захваљујући опцији ласерског навођења може се лансирати салво ракета на два циља истовремено, чиме се повећава брзина ватре, умањује број возила носача потребних за одређене задатке и осигурава успешно дејство по возилима са активним системом заштите и експлозивно-реактивним оклопом, као и у случају горенаведеног "квартета".

Прелазак из маршевског у борбени положај траје мање од седам секунди, а када је у питању руска војска, ова варијанта модернизованог "корнета" најчешће се користи у комбинацији са вишенаменским возилом 4х4 "тигар" и то под ознаком "корнет-д".

Што се тиче преносне варијанте модернизованог система, као и код претходника, има искључиво једну лансирну цев, са модернизованом термовизијом, опремом за нишањење и ласерско навођење. Још једна новина код комплекса "корнет-м", уведена 2018. године, је могућност напада одозго и то у случају када се ракета лансира са положаја и креће трајекторијом који су изнад линије видокруга означеног циља.

Нове ракете

Поред побољшања у домену навођења, нишанских справа и угла напада, за модернизоване "корнете" направљене су и три нове, моћније и прецизније ракете у калибру 152 мм са већим дометом: 9М133М-2, 9M133ФM-2 и 9M133ФM-3.

Прве две су по својим техничко-тактичким карактеристикама идентичне, па тако имају тежину од 31 кг (укључујући лансирну цев), минимални и максимални домет по даљини од 150 м, односно осам км, брзину од 300 м/с, могућност одступања од циља је мања од пет м, а једина разлика огледа се у бојевој глави.

Ракета 9М133М-2 наоружана је тандем кумулативном бојевом главом са пробојношћу 1.100-1.300 мм за мете оклопом од ваљаног хомогеноg челика изa експлозивно-реактивних плоча, док 9M133ФM-2 има термобаричну јачине еквивалентне експлозији 10 килограма ТНТ.

Термобаричне бојеве главе показале су се као врло ефикасно оружје у борби против непријатељске живе силе у утврђеним грађевинама, бункерима и системима ровова.

Трећа ракета, односно представља варијанту 9M133ФM-2 опремљену високо-експлозивном фрагментирајућом бојевом главом јачине еквивалентне експлозији седам килограма ТНТ. Мања разорна моћ, надокнађена је повећаним дометом по даљини који износи десет километара и брзини од 320 м/с.

Поред дејства по живој сили, за разлику од термобаричне верзије, употребом 9M133ФM-3 могу се уништити, или бар онеспособити лако оклопљена борбена возила. Ова ракета има и нешто већу тежину, 33 килограма, укључујући лансирну цев. Према појединим изворима, набројане модернизоване ракете могу се лансирати из уз помоћ старијих верзија "корнета", што представља велику предност у виду логистике.

Корисници и досадашња борбена употреба

Поред копнене војске Руске Федерације, али и Србије, различите верзије и модификације "корнета" су у оперативној употреби и оружаних снага Алжира, Грчке, Ирана, Ирака, Индије, Јордана, Перуа, Сирије, као и многих других држава и недржавних ентитета. Стога је у протеклих двадесетак година, овај противоклопни ракетни комплекс стекао богато ратно искуство.

Прва борбена употреба "корнета" забележена је током америчке инвазије на Ирак 2003. године, у оквиру које су ирачке посаде уз помоћ ових система онеспособиле већи број "абрамса" и борбених возила пешадије "бредли". Слични случајеви забележени су и током рата у Либану 2006. године, када су припадници Хезболаха уништавали и онеспособљавали израелске тенкове "меркава" 2,3 и 4.

Највећу популарност, ови противоклопни системи руске производње стекли су током Сиријског грађанског рата, будући да га у овом сукобу користе скоро све стране. Најпознатији случај њихове употребе забележен је у јануару 2017. године када су припадници Исламске државе искористили заплењене "корнете" за уништавање шест тенкова "леопард 2А4" турске армије, на северу Сирије.

Када је реч о сукобу у Украјини, народна милиција ДНР и ЛНР су "корнете" први пут користиле још 2014. године и њима задавале озбиљне ударце оклопно-механизованим јединицама украјинске војске. Након почетка Специјалне војне операције, употреба "корнета" је интензивирана, а међу њиховим "жртвама" нашли су се основни борбени тенкови, борбена возила пешадије, оклопни транспортери, утврђени положаји, бункери и жива сила непријатеља.

У мору објављених видео снимака дејства руског система по украјинској техници, посебно се истакао онај на коме је приказано уништавање имобилисаног британског тенка "челенџер 2", о чему је већ било речи. Имајући у виду њихову досадашњу ефикасност, војни конструктори из Русије уградили су лансере "корнета" на савремену даљински управљану борбену станицу "бумеранг-бм", коју између осталог користе и најсавременија оклопна возила Т-15 "армата", "курганец-25" и "бумеранг". Стога се може закључити да ће "корнет" још дуго бити страх и трепет технике западног порекла, што потврђују и резултати остварени у зони СВО.