РТ Балкан истражује: Како је уништен британски понос

Почетком јануара 2023. године, у појединим западним медијима појавила се вест да политички врх Уједињеног Краљевства разматра слање основних борбених тенкова "челенџер 2" у Украјину. Ову информацију убрзо је потврдио британски премијер и нагласио да ће их бити испоручено свега 14. Већ у марту, број тенкова намењених за украјинске снаге порастао је на 28, а према доступним информацијама до сада је испоручена половина обећаних "челенџера".

Британски оклопњаци први пут су примећени на фронту тек средином августа, када се у наступајућу офанзиву и званично укључила елитна 82. ваздушно-јуришна бригада украјинске војске, у којој су ови тенкови и распоређени.

На објављеним фотографијама могло се приметити да су "челенџери" опремљени кавезом изнад куполе за заштиту од лутајуће муниције и генерално напада одозго, као и решеткастим оклопом преко бочних страна трупа и предње доње плоче.

Због чињенице да су украјински тенкисти сами морали да уграде импровизовани оклоп, сасвим је извесно да је Уједињено Краљевство, Украјини испоручило основне верзије "челенџера 2", које немају додатне пакете заштите и друга побољшања, присутна на тенковима у оперативној употреби ове острвске земље.

Три недеље након појављивања на фронту, дејством руских јединица распоређених на потезу око Работина, уништен је први од 14 испоручених тенкова.

У наставку текста биће анализиране техничко-тактичке карактеристике основне верзије, како би се објаснили неки од фактора који су допринели уништавању "челенџера 2" и могу довести до додатних губитака у будућности; као и начин на који је први примерак уништен.

Наследник "челенџера 1"

"Челенџер 2", познат и по ознакама ФВ4034 и ЦР2 је основни борбени тенк, који је дизајнирала и произвела британска компанија "Викерс дифенс системс", касније продата и интегрисана у компанију "БАЕ системс". Развој "челенџера 2" је започет 1986. године као приватни подухват "Викерса", са намером да се конструише адекватни наследник "челенџера 1".

Након успешно обављених тестирања прототипа, серијска производња покренута је 1993, док су први примерци новог тенка испоручени 1994. године. После сопствених испитивања и евалуације, Оружане снаге Уједињеног Краљевства уврстиле су "челенџер 2" у оперативну употребу 1998. године.

До сада је произведено 447 ових оклопњака, а последњи примерак испоручен је британској војсци 2002. године. Поред матичне државе и од скоро Украјине, тенк користи и војска Султаната Омана.

Иако је "челенџер 2" настао опсежним редизајнирањем свог претходника, због чега већи део трупа и гусенични део изгледају скоро идентично као код "челенџера 1", готово све његове компоненте су савременије, па је само око три одсто делова и опреме ових тенкова међусобно замењиво.

Када су у питању димензије, разлике готово и да нема, па је тако нови оклопњак са топом дугачак 11,55 м. Труп је дугачак 8,33 м, широк 3,52 м и висок 2,49 м, а тежак је чак 62,5 тоне (без додатне опреме и оклопа).

Приликом конструкције акценат је стављен на сигурност посаде и повећање шансе за "преживљавање" возила. Посаду чине четири човека: возач смештен у средини предњег дела трупа; командир и нишанџија позиционирани у десној страни куполе, један испред и испод другог, и послужилац топа који се налази у левој страни куполе.

Интересантно је да поред система за грејање и хлађење унутрашњости борбене платформе, посада на располагању има и "кувало", тј. апарат за загревање воде који служи за кување чаја или оброка у саставу војничких пакета хране. Овај уређај, велики број британских тенкиста назива и "најважнији комад опреме у британском оклопном возилу".

Погон и заштита

Тенк "челенџер 2" покреће дизел мотор са турбопуњачем ЦВ12-6А, јачине 1.200 кс, па је однос снаге и тежине између 18 и 19 коњских снага по тони. Мотор и мењач са шест степени преноса за кретање унапред и два за кретање уназад, су интегрисани у савремени систем за управљање возилом.

Максимална брзина кретања по путевима је 59 км/х, ван њих око 40 км/х, док је максимални домет по путевима  између 450 и 550 км (укључујући гориво из спољашњих резервоара), односно 250 км ван путева само са интерним горивом.

Систем вешања је хидропнеуматски и састоји се од шест пари алуминијумских точкова, постављених на обе гусенице, задњег погонског ланчаника, предњег преносног точка и више повратних ваљака на обе стране. Горњи део гусеница прекривен је алуминијумским заштитним "плаштом". Додатно, возило је опремљено помоћним агрегатом заснованом на дизел мотору од 38 кВ, намењеном за напајање електронских система у стању мировања возила и када је главни мотор искључен, чиме се смањује потрошња горива, звучни и термални одраз тенка.

Иако се често може чути да је "челенџер 2" један од најбоље заштићених тенкова на свету, због чувеног "чобхам" оклопа и додатака за борбе у урбаним условима, основна верзија испоручена Украјини далеко је од наведене титуле.

Наиме, на основу објављених фотографија и снимака "челенџера 2" у Украјини, можe се закључити да је тзв. "дорчестер" оклоп присутан само на куполи, док труп има знатно нижи степен заштите. Због тога су најрањивије зоне тенка бочни делови трупа и предња доња плоча, будући да су заштићене само челичним оклопом без композитних материјала.

Управо зато су украјински тенкисти поставили горепоменути решеткасти оклоп на овим деловима возила. Међутим основна намена "кавеза" је заштита од дејства ручних бацача граната и топовских високо-експлозвних фрагментирајућих граната, које могу онеспособити гусенице или оштетити мотор и друге виталне елементе у задњем делу тенка.

Имајући то у виду, решеткасти оклоп постављен преко предње доње плоче имаће јако мало утицаја уколико се сусретне са поткалибарским пројектилима руских тенкова или ракетама са тандем кумулативном бојевом главом, лансираних из преносних противоклопних система.

Остаје упитно да ли ће украјинске снаге уградити додатну динамичку заштиту у виду експлозивно-реактивних плоча, као што је био случај и са немачким "леопардима". Одсутан је и било какав вид активног система заштите, па се поред основног оклопа, тенкисти ослањају на уређаје за лансирање димних граната у калибру 66 мм, са по пет пуњења на свакој страни топа. Такође, "челенџер" може створити димну завесу испуштањем дизел горива кроз издувне отворе на задњем делу трупа.

Ватрена моћ "челенџера 2"

Главно наоружање овог тенка је топ са олученом цеви Л30А, у калибру 120 мм, наследник топа Л11 ког су користили "челенџер 1" и "чифтан". Направљен је од специјално претопљеног челика изузетно велике чврстине, са облогом од легуре хрома и термичком изолацијом.

На врху цеви постављен је електронски уређај који служи за побољшање прецизности, док се на средини налази гасна комора, а топ је опремљен и системом за електронско управљање и стабилизацију.

Купола се наравно може окретати у опсегу од 360 степени и за прављење пуног круга јој је потребно девет секунди, а када је у питању елевација топа она се креће од -10 до +20 степени.

"Челенџер 2" је један од ретких основних борбених тенкова треће генерације опремљен топом са олученом цеви, а разлог за употребу ове врсте наоружања лежи у чињеници да бритнаска армија и даље у великој мери користи ХЕШ (High Explosive Squash Head, HESH), уместо високо-експлозивне фрагментирајуће муниције.

Реч је о гранатама намењеним за уништавање грађевина и лако оклопљених возила, са пуњењем од пластичног експлозива, које функционишу тако што се при удару у циљ, експлозив рашири по спољашњој површини (зиду или оклопу). Затим долази до детонације и последичног пуцања унутрашњег слоја зида или оклопа, након чега комадићи и гелери изазивају огромну штету по опрему и живу силу иза заклона.

Ова муниција има велики домет, али упркос добрим резултатима када су у питању грађевине и лако оклопљена возила, њихова ефикасност против пешадије на отвореном или у рововским системима је изразито мала у поређењу са фрагментирајућом. Стога пешадинци опремљени преносним противоклопним системима, попут "корнета" представљају велику опасност за овај тенк.

Поред ХЕШ, у употреби је и стандардна противоклопна муниција са поткалибарним пројектилом, међу којима су ЧАРМ 1 и 3 са пенетраторима од осиромашеног уранијума, а за потребе повлачења, покривања и обележавања непријатељских положаја користи се муниција са белим фосфором.

Осим главног топа, "челенџер 2" је наоружан и спрегнутим митраљезом са спољашњим извором енергије (chain gun) Л94А1 у калибру 7,62х51 мм са леве стране топа и митраљезом Л37А2 у истом калибру, монитраним на отвору изнад послужиоца топа.

Електронски системи и распоред муниције

Дигитални систем управљања ватром састоји се од два 32-битна процесора, а уз њега тенк има уграђену платформу за контроло-инфомрационе процесе на бојном пољу, захваљујући ком је интегрисан у Ц4И (Сommand, Сontrol, Сommunications, Сomputers, Intelligence) систем "боуман".

У поменутој платформи инсталиран је програм "комбат" намењен за приказ дигиталне мапе бојног поља, на којој су приказани други "челенџери" и генерално оклопна возила, такође опремљена системом "боуман", са ажурирањем њихове позиције у реалном времену. Интеграцијом различитих подсистема у овој платформи, попут командировог и возачевог дисплеја и уређаја за навигацију, повећана је ситуациона свесност чланова посаде.

Што се тиче нишанско-осматрачке опреме, командир је опремљен панорамским жирскопско стабилизованим нишаном са ласерским даљиномером, са опсегом кретања по елевацији од -35 до +35 степени и могућством осматрања у кругу од 360 степени. Са друге стране, нишанџија има термовизијску справу ТОГС 2 позиционирану изнад цеви топа, за дневне и ноћне услове, са стабилизаторима и ласерским даљиномером. Реч је о првој генерацији термовизије, а њена слика се поред нишанџијиног, може приказивати и на командировом дисплеју.

Главна слабост у овом сегменту је превазиђеност термовизије, будући да већина руских тенкова користи термовизијске нишане друге генерације, као и чињеница да командир нема засебан уређај ове врсте. На крају, возач такође има перископску справу са појачивачем слике, оспособљеном за вожњу у ноћним условима и опремљеном задњом термалном камером.

Поред проблема у домену тежине, заштите, термовизијских нишана и недостатка адекватне муниције за сукоб са пешадијом, главна слабост "челенџера 2" је у распореду муниције унутар тенка. Наиме, за разлику од осталих савремених НАТО тенкова, њихов британски колега нема тзв. "blow out" панеле, тј. одвојене сегменте куполе и трупа за складиштење муниције са намерно ослабљеним појединачним деловима конструкције.

Сврха ових компоненти је заштита чланова посаде и опреме у случају да дође до детонације муниције, тако што се експлозија преусмерава ка споља кроз ослабљене панеле. Код "челенџера" 49 комада муниције која је одвојена у три дела (пројектил, погонско пуњење и упаљачи), распоређено је унутар куполе и трупа слично као код тенкова совјетског дизајна, а у задњем одвојеном делу куполе смештени су поткалибарни пројектили који не могу експлодирати и ХЕШ пројектили отпорни на високе температуре.

Овакав распоред показао се као проблематичан јер често доводи до "лансирања" купола и погибије посаде услед детонације муниције, што је био случај и са првим британским тенком уништеним у Украјини.

Како је уништен први "челенџер 2" у СВО?

На првом снимку уништеног "челенџера" могло се видети да је тенк у потпуности изгорео, међутим сам начин уништавања није био познат. Убрзо се појавио други снимак на коме се види како противоклопна вођена ракета, касније је потврђено да се ради о "корнету", погађа британско возило у висини гусеница, након чега је уследила већа експлозија.

Будући да је погођен у поменутој слабој тачки заштићеној импрвизованим решеткастим оклопом, "корнет" није имао много проблема да пробије у унутрашњост возила, услед чега је дошло до детонације. Да је до експлозије муниције дошло говори и каснији снимак из птичије перспективе директно изнад тенка, на коме се може видети да је купола "излетела" из лежишта, јер се испод ње види празнина.

Ипак, на основу истог снимка види се да је при дејству "корнета", украјински "челенџер" већ био имобилисан, а вероватно и напуштен. Стога се може закључити да је противоклопна вођена ракета само довршила посао, а да је претходно оклопњак онеспособљен дејством противтенковске мине или артиљерије, због чега га је посада напустила што је евидетно из подигнутих врата на кровним отворима.

Постоји и могућност да су се врата отворила услед детонације, али су се убрзо појавиле информације да је посада преживела, што поткрепљује претходно изнету тезу о онеспособљавању, напуштању и потоњем уништавању тенка.

Упркос чињеници да се ради о једном возилу, описани догађај има огроман значај и за Украјину и за Русију. За прву је ово велики губитак, јер њене снаге располажу са још свега 13 "челенџера" који треба да формирају ударну песницу за пробој утврђене линије одбране, док је за руску војску у питању историјско достигнуће.

Наиме, током 25 година оперативне употребе само један примерак овог британског тенка треће генерације изгубљен је услед пријатељске ватре у Басри 2003. године, па је случај из зоне СВО први пример уништавања "челенџера 2" непријатељском ватром. Услови украјинског ратишта су се ипак показали као мало тежа препрека за возило коришћено у Босни и Херцеговини, на Косову и у Ираку. Због тога ће британско министарство одбране морати да ажурира податке на свом интернет сајту и престане да наводи реченицу како "ниједан од ових тенкова није изгубљен дејством непријатеља".