Русија
Две године од почетка СВО: Ко води у рату индустрија?
Како се наводи у саопштењу Министарства одбране РФ из децембра, руској војсци је током 2023. године испоручено више од 1.500 тенкова, 2.200 других оклопних возила, 1.400 ракетних и артиљеријских система и 22.000 беспилотних летелица
Специјална војна операција руске војске у Украјини је несумњиво највећи сукоб на европском тлу од краја Другог светског рата и као такав подразумева употребу велике количине наоружања, муниције и друге војне опреме.
Због обима овог конфликта, логично је да постоје и велики губици како у људству, тако и у средствима ратне технике, што приморава сукобљене стране да повећају набавку, односно производњу наоружања и војне опреме.
Стога је руски војноиндустријски комплекс од 24. фебруара 2022. године доживео незапамћен раст када је у питању стопа производње нових, као поправке и модернизације старих возила, оруђа и разноврсних система.
Тако смо дошли у ситуацију да упркос оценама појединих страних и домаћих "стручњака" са почетка сукоба, о томе да "Руска Федерација има довољно наоружања и муниције да ратује 2-3 недеље", а потом и "2-3 месеца", једна од највећих британских тинк-тенк организација у 2024. признаје да "Русија има капацитете да води рат у Украјини још 2-3 године".
Са друге стране, због надмоћи руске војске на фронту и константних ракетних и ваздушних напада, украјинска одбрамбена индустрија готово је уништена, уколико изузмемо мали број преосталих фабрика за производњу дронова, артиљеријске муниције и поправку оклопних возила.
Због тога, украјинска војска већ више од годину и по дана у потпуности зависи од испорука наоружања, муниције и друге опреме из западних земаља, које упркос свим напорима и даље нису у стању да драстично увећају сопствену производњу попут Руске Федерације.
Процват руске одбрамбене индустрије
Како се наводи у саопштењу Министарства одбране РФ из децембра, руској војсци је током 2023. године испоручено више од 1.500 тенкова, 2.200 других оклопних возила, 1.400 ракетних и артиљеријских система и 22.000 беспилотних летелица.
Овај извештај поклапа се са ранијим проценама руских званичника и представника највећих компанија одбрамбене индустрије о повећању производње наоружања и војне опреме.
Тако су се током протекле године појавиле информације да ће Русија производити више од 300 потпуно нових тенкова годишње, а највећа фабрика тенкова на свету "Уралвагонзавод" је од 29. јуна 2023. паузирала производњу цивилних и лакше оклопљених војних возила и читав погон усмерила на производњу искључиво нових тенкова.
У питању су савремене верзије основних борбених тенкова Т-72Б3М и Т-90М "прорив", а средином септембра главни извршни директор "Уралвагонзавода" Александар Потапов најавио је и поновно покретање производње тенкова Т-80 након више од 20 година, и то највероватније модернизоване варијанте Т-80БВМ.
Поред 300 потпуно нових тенкова, руске фабрике раде и на модернизацији старијих варијанти из све три породице, који чине већински део од поменутих 1.500 испоручених током 2023. године.
Потврду о наводима руског министарства, можемо пронаћи и у ранијим проценама британске војне обавештајне агенције да "Русија у просеку производи три тенка сваког дана". Јасно је да се овде мисли и на потпуно нове и на оне које се модернизују.
Осим копнених платформи, у порасту је и производња борбених авиона и хеликоптера. Први заменик генералног директора "Ростеха" Владимир Артјаков је још у јуну 2023. објавио податак да је Русија знатно повећала производњу борбених авиона, конкретно вишенаменских из породица Су-30, Су-34 и Су-35 чија је производња удвостручена.
Да је Артјаков био у праву, сведоче и скоро објављени сателитски снимци чешке компаније "Спејс ноу", на којима се може видети фабрика "Сухој" у граду Комсомољск на Амуру. Према доступним снимцима у округу фабрике може се видети 31 потпуно нови авион Су-35, што је знатно више у односу на 2021. годину када је иста фабрика имала капацитет за смештај 11 до 16 авиона ове врсте.
Поред борбених авиона четврте и 4,5 генерације, војноиндустријски комплекс РФ повећао је и производњу летелица пете генерације Су-57, а најављено је и покретање производње Су-75 "шахмат". Артјаков је такође потврдио да је у току и серијска производња хиперсоничних ваздухопловних балистичких ракета "кинжал" у складу са поруџбинама Министарства одбране РФ.
Уз то, генерални директор "Ростеха" Сергеј Чермезов је 7. августа објавио информацију да је 2022. године произведено 296 хеликоптера, што је повећање од 55 одсто у односу на 134 произведених током 2021. Забележен је и драстичан пораст производње различитих беспосадних ваздухоплова од "охотника" до "издељија 53", "герана" и на хиљаде малогабаритних дронова.
Ипак можда највећи страх код западних аналитичара и медија изазива повећана производња артиљеријских граната, будући да процене стручњака сежу од милион до чак пет милиона граната годишње.
Тако је један од званичника естонског министарства одбране Марк Риск оценио да би Русија могла да произведе четири милиона артиљеријских граната у наредних годину или две. На све то, треба додати и да РФ располаже огромном резервом из периода Совјетског Савеза о чијем обиму се може само нагађати.
(Не)постојање европских залиха и профитирање америчких компанија
Као што је већ познато, већ недељама, ако не и месецима траје хистерија украјинског политичког и војног врха због недостатка наоружања и муниције - првенствено артиљеријских граната у калибру 155 мм.
Поводом овог проблема огласили су се и бројни европски званичници и представници компанија одбрамбене индустрије Европске уније, који су тешка срца обавестили своје савезнике у Кијеву да неће успети да испоруче милион граната обећаних још у марту 2023. године. Ипак већ неко време наглашавају да ће радити на увећању производње.
Тако је немачки министар одбране Борис Писторијус најавио да Немачка планира да произведе 200.000 граната до краја 2024. године, али да овај број неће испунити потребе украјинских оружаних снага, које су током летње офанзиве у просеку трошиле око 7.000 граната дневно, што указује да им је на годишњем нивоу потребно оквирно два до два и по милиона граната.
Из овога се може закључити да немачка војна индустрија није у стању да покрије ни десетину потребне количине за Кијев, а камоли да остави нешто и за сопствену војску и "свеобухватни рат са Русијом" који се често спомиње.
Слични подаци стигли су и из Норвешке, тачније од једне од европске компаније за производњу млазних мотора - "Намо", која је у коментару о војном буџету ове државе за 2024. годину написала да би "европској војној индустрији требало 40 година да произведе довољну количину артиљеријске муниције за блок (НАТО) и Украјину за само годину дана активног сукоба".
"Намо" процењује да са тренутном стопом европске производње која износи око пола милиона граната годишње, земље ЕУ би имале муниције за месец дана активног ратовања имајући у виду потрошњу у СВО.
За разлику од Норвежана, британски Интернационални институт за стратешке студије (ИИСС) је мање оптимистичан, па упозорава да би Британија у сукобу високог интензитета исцрпила залихе муниције за свега осам дана.
Неспремност за потенцијални рат са Русијом изгледа није уплашила европске званичнике, па је тако премијерка Данске Мете Фредериксен донела сулуду одлуку да сву артиљеријску муницију поклони Украјини, и изјавила да би пример Данске требало да следе и друге земље чланице ЕУ.
Познато је да су осим муниције, државе ЕУ режиму у Кијеву донирале низ различитих врста средстава - тенкова, самоходних хаубица, борбених авиона, а посебно је занимљив случај Литваније која се обавезала да ће уместо својој, украјинској војсци купити систем ПВО НАСАМС.
Исход свих ових дарежљивих потеза јесте пражњење сопствених складишта оружја и војне опреме, што је приметио и председавајући Војног комитета НАТО адмирал Роб Бауер који је још у октобру изјавио:
"Почели смо да поклањамо из полупразних или још мање попуњених европских складишта, и стога је сада дно бурета видљиво".
Слична ситуација задесила је и одбрамбену индустрију САД, која се "мучи" како би произвела довољно муниције што за Украјину, што за сопствене потребе. Америчка одбрамбена индустрија је до скоро производила око 14.000 граната месечно, а процењује се да је због помоћи Кијеву стопа производње удвостручена, па она данас износи око 1.000 граната дневно или 28.000 месечно.
Ово и даље није ни приближно близу количини коју Руска Федерација производи, нити количини неопходној украјинским снагама.
Упркос томе постоји једна битна разлика када су у питању војноиндустријски комплекси ЕУ и САД, а то је профит које остварују америчке компаније.
Међутим најбољи показатељ свеобухватне неспособности војноиндустријског комплекса НАТО, јесте употреба "патриота" у Украјини. Наиме, када су Ваздушно-космичке снаге РФ 16. маја извршиле ваздушни напад на циљеве у и око Кијева, украјинска ПВО је покушала да руски удар заустави управо овим америчким системом.
Тада је на руске циљеве у року од два минута лансирано чак 30 ракета система "патриот", што је шест одсто годишње производње ових ракета, будући да их "Локид Мартин" производи око 500 годишње. Најгоре од свега, по украјинску војску, је што је управо тог дана оштећено, а можда и уништено још једно лансирно возило "драгоценог" америчког система.
