Нежни додир Радомира Антића - осам играча којима је Мистер променио живот

"Губитком Радомира, нестао је и делић срца овог клуба. Са њим сам научио да побеђујем, да живим страствено, до детаља који те терају да се усавршаваш као човек и професионалац." Енрике Серезо, председник Атлетико Мадрида, тим речима је послао последњи поздрав Радомиру Антићу.

На данашњи дан пре три године, преминуо је легендарни фудбалски стручњак. Антић, једини човек који је у каријери водио и Атлетико и Реал Мадрид и Барселону, напустио је свет 6. априла 2020. године.

Србија, 20 година од краја Југославије - који клубови стварају репрезентативце?

Успесима које је остварио на Пиринејима, пре свега са Атлетиком, заслужио је да је и данас у Шпанији довољно да га ослове са Радомир. Господских манира и смирујућег гласа, крчио је свој тренерски пут од помоћника у Партизану, преко шпанских великана, до репрезентације Србије.

На том путу, сусретао се са бројним играчима. Али нежним додиром неке фудбалере је посебно дотакао. Извукао из њих најбоље. Показао им да могу све што ни сами нису веровали. Њих осморица су са мистером из Житишта имали посебне успехе и резултате, чак и ако се није свака од тих прича завршила на леп начин.

Хосе Луис Чилаверт - Долазак "Булдога" у Европу

Најбољи фудбалер Јужне Америке 1996. године био је голман из Парагваја. Из сиромашне породице у Лукеу, тик уз границу са Аргентином, убрзо је у својој каријери напредовао до Сан Лоренца и Буенос Ајреса.

Али у лето 1988. године, уследила је највећа промена у животу тада 23-годишњег Хосеа Луиса Чилаверта. Антић, као тренер Сарагосе, одиграо је једну од кључних улога да талентовани голман први пут стигне у Европу. У томе су, поред Антића, удела имали и председник клуба Мигел Белтран и генерални директор Пако Сантамарија.

"Тамо сам одрастао као играч и као човек. Јасно је да фудбал тада и фудбал сада припадају различитим стиловима, али веома сам им захвалан што су ме довели у Европу", рекао је Чилаверт пре пар година о свом боравку у Сарагоси.

Током каријере, Чилаверт је постао синоним за голмана-голгетера. Био је специјалиста за слободне ударце, које је вежбао 80-120 пута после сваког тренинга. Уз то је изводио и пенале. Иако је под Антићевом командом мрежу затресао "само" једном за две сезоне, већ после прве године сарадње, почела је једна нова ера.

Чилаверт је 1989. дебитовао за Парагвај, који ће представљати на 74 меча, све до 2003. године. Када је Антић 1990. прешао на клупу Реал Мадрида после добрих резултата у Сарагоси, Чилаверт је од стандардног чувара мреже тек понекад добијао прилике. Убрзо је схватио да под Илдом Манеиром није занимљиво као код Радомира. На крају сезоне се вратио у Аргентину - потписао је за Велез и тамо остао пуну деценију. "Ел Булдог" је касније у Европи још бранио за француски Стразбур, али ни тамо није било оног мирног Антићевог додира.

Фернандо Јеро - Легенда Реала и Антићев голгетер

Антић је Реал Мадрид стигао да поведе на тек 36 утакмица. Тек, јер га је управа клуба неочекивано сменила упркос осам бодова предности на врху табеле Примере. У тих 10 месеци на "Сантијаго Бернабеуу", Антић је успео да у клуб доведе Луиса Енрикеа, човека који ће велике успехе постићи и у Реалу и у Барселони. Но, неочекиване ствари Антић је направио са Фернандом Јером.

Легендарни Шпанац остао је упамћен као првокласни штопер који је на прелазу столећа предводио "краљевски клуб" до три трофеја у Лиги шампиона. Зато је незамисливо да је Јеро под Антићем био један од најбољих голгетера у Примери.

Истина, био је то кратак, али експлозиван период. У другом делу сезоне 1990/91, Антић је тадашњег везисту Јера померио на још офанзивнију позицију. Био је то пун погодак - Јеро је постигао 18 голова на 35 мечева на којима му је српски стручњак био тренер.

Јеро је у првој полусезони 1991/92 постигао 11 голова, пре него што је Антић добио отказ у јануару 1992. До краја сезоне, Јеро је додао још 10 голова и са 21 поготком био други стрелац Примере - испред Христа Стоичкова и других славних нападача. Реал је на крају ту титулу трагично изгубио и препустио Барселони, а Антић је своју освету дочекао четири године касније, на клупи Атлетика.

Роберт Просинечки - "Антић ме је препородио"

Роберт Просинечки је до распада Југославије постао првак Европе са Црвеном звезда и света са омладинском репрезентацијом. Прешао је у Реал Мадрид баш код Антића, где у тешком тренутку није умео да се снађе.

"Као и код сваког талентованог играча, треба му контунитет, а он га због физичких проблема није имао", причао је Антић о Просинечком у опширном интервјуу за шпански "Џот Даун".

"Истина је да је пушио и да су га мучиле повреде са мишићима. Приде, на њега је значајно утицао рат Србије и Хрватске. Отац му је био Хрват, а мајка Српкиња. Сваки дан је размишљао шта би могло да се деси, висио на телефону. Бомбе су севале сваки дан, лако је могло да се деси да ти неко из породице страда."

Ипак, када је Антић 1994. већ био у Овиједу, обновио је сарадњу са Просинечким и омогућио му средину која му је обезбедила још један велики трансфер.

"Док је био у Мадриду, Просинечки није излазио из моје куће, а у Овиједу је код мене играо сезону живота. Указала се шанса, јер у Реалу није играо и није имао добре односе. Био је одушевљен кад сам га звао да дође. Рекао бих да му је то била најбоља сезона у Шпанији. Са Просинечким смо победили и Реал Хорхеа Валдана", присећао се Антић.

И "Жути" је имао слична размишљања.

"Препородио ме је у Овиједу. Била је то моја најбоља сезона у Шпанији, играо сам код Антића тако да ме је звала Барселона. Био је тренер који је имао изузетну моћ запажања и тактике. Остао ми је у најлепшем сећању и као стручњак и човек", причао је Просинечки за "Спортски журнал" када је чуо вест о смрти свог бившег тренера.

Славиша Јокановић - Радомиров печат на живот и две каријере

"Радомир је човек којег много ценим и који је увек ту био за мене. И професионално, и приватно. Врло битна особа у мом животу. Сарађивао сам с много тренера и видео много различитих приступа фудбалу и од свих стручњака сам највише времена провео с Радомиром. Највише пута сам са њим дискутовао о фудбалу. О проблемима и решењима. Од њега може много да се научи", рекао је Славиша Јокановић за "Моцартспорт" сада већ давне 2018. године.

Тешко да постоји играч на ког је Антић више утицао. Свој печат је оставио и на играчку и на тренерску каријеру Јокановића. Све је почело у лето 1993, када је 25-годишњи везиста после три године у Партизану стасао за одлазак у иностранство.

"Он ме је довео у Овиједо. Породица ми живи у Мадриду, близу смо једни других. И када год немам посла, онда смо у сталном дневном контакту с њим. Посећујем га код куће пошто он гледа 700 утакмица недељно. Вероватно човек није погледао ниједан филм. Јер кад год уђете у његов дом, увек гледа фудбал. А ја сам ушао у његову кућу преко 1.000 пута и увек је тако било", причао је Јокановић о својим дружењима са "Мистером".

У Овиједу су сарађивали две сезоне. Када је Антић сачувао екипу у Примери у сезони 1992/93, Јокановић је био можда и кључно појачање да одмах стигну до високог деветог места. Исти успех је поновљен и у сезони 1994/95, када су им се путеви разишли.

Антић је отишао у Атлетико Мадрид и звао Јокановића да пође са њим, али је везиста решио да пређе у Тенерифе. Испоставило се да је то била грешка - могао је да буде део тима који је 1996. освојио "дуплу круну".

"Ни Просинечки ни Јокановић се нису усудили да дођу, јер је Атлетико био веома нестабилан клуб. Роберт је изабрао Барселону што је у реду, велики клуб, али Јокановић је изабрао Тенерифе пре Атлетика. Нико у то време није желео у Атлетико. За две сезоне су променили су 10 тренера или тако нешто", присећао се Антић пар деценија касније.

Иако раздвојених путева, Јокановић је у Антићу имао ментора са којим је увек могао да разговара. Заједно су проналазили фудбалска решења и у томе можда леже и неки од успеха које је Јокановић остварио у тренерској каријери.

Милинко Пантић - Највећи Радомиров "изум"

Имао је тај Антићев трофејни Атлетико својих звезда. Бугарин Љубослав Пенев био је први стрелац екипе са 22 гола. Био је ту и ратоборни Дијего Симеоне, први човек који ће после Антића донети Атлетику шампионску титулу. Али највећи "изум" Радомира Антића те сезоне био је Милинко Пантић.

Офанзивац из Лознице, поникао у Партизану, важио је за великог талента - једног од највећих у Југославији. Али тај тинејџер није остварио оно што се од њега очекивало. Све док у лето 1995. није добио позив човека са којим је једно време сарађивао у Партизану.

"Звао сам га Маестро. Када сам играо за Паниониос, позвао ме је и хтео је да зна како ми иде у Грчкој. Та сезона је била сјајна за мене, најбоља у каријери - 20 асистенција и 17 голова. Када сам му некако послао видео материјал мојих игара, нису ни два дана прошла када ме је позвао и рекао ми да ништа не потписујем", причао је Пантић за "Глас тренера" (Coaches Voice).

Пантић је имао још годину дана уговора с Паниониосом, клуб је хтео да га задржи и дуже, али после неког времена, поново је уследио Антићев позив.

"Желим да потпишеш за Атлетико. И тако ће и бити", рекао је Антић кратко, поставивши темеље за једно од његових највећих откровења у каријери. Десет голова у Примери и шест у Купу краља учинили су га једним од кључних играча на Атлетиковом путу ка два трофеја у сезони 95/96.

"Потписао сам за Атлетико са 29 година, можда помало касно. Али то су биле три врло добре године, посебно прва у којој је Маестро све нас предводио до 'дупле круне'. Сви смо ми били Антићеви саучесници. Свако од нас је радио посао за добробит групе", причао је Пантић о сарадњи за памћење.

Те 1996. је Пантић и одиграо једине две утакмице за репрезентацију Југославије, док се после сезоне у Ле Авру, у лето 1999. вратио у Паниониос. Тамо одакле је због Антића морао да оде, тамо је и завршио богату каријеру.

Хавијер Савиола - Барселонин "зец" поново на слободи

После рада у Реалу и Атлетику, Антић је 2003. дочекао и посао у Барселони. Током његове паузе од тренерског посла, Каталонци су били у ћорсокаку.

Лоше игре под Лујом ван Галом довеле су до отказа Холанђанина. Барса је била на ужасавајућем 15. месту у Примери, са 23 бода из првих 20 утакмица у сезони. Председник Ђоан Гаспар је довео Антића и пред њега ставио задатак да тим мора да преживи у Примери. Толико су резултати били катастрофални.

Али Антић је од почетка фебруара до краја сезоне направио препород у само 24 утакмице. У центру збивања био је Хавијер Савиола. Аргентинац, пригодног надимка "Зец", изгледао је као поново ослобођени човек.

Из Ван Галовог ригидног система дошао је код либералнијег Антића. После три гола до тог тренутка у сезони, код српског стручњака их је само у Примери додао још 11. У Лиги шампиона је био стрелац и у победи 3:0 против Интера, која је натерала Антића да на сав глас похвали Савиолу.

"У овом тренутку, све што дотакнемо претвара се у злато, али један играч је урадио и више него што је тражено од њега. Освајао је лопте у одбрани, постигао је један и наместио још један гол. То је био Савиола. Рекао сам му да не буде увек великодушан додавањима за саиграче, него да шутира када има простора. Тако је вечерас и постигао гол", причао је Антић одушевљено о омаленом Аргентинцу.

"Он је био тренер који је много причао са играчима", присећао се Савиола сарадње са Антићем када је сазнао да је српски тренер преминуо.

"Био је веома људски настројен. Били смо тада у тешком тренутку, али он је преузео контролу и довео нас до пласмана у Европу. Антић је преносио смиреност и имам сјајна сећања на њега", биле су Савиолине речи о њиховој краткој, али ефектној сарадњи.

Након 11 голова у Примери под Антићем, Савиола после тога није постигао више од 11 голова у читавој лигашкој сезони све док десет година касније није играо у грчком Олимпијакосу.

Кристијан Вијери - Од хвалоспева до бурног растанка

Ниједан играч на овој листи није имао такву сарадњу са Антићем. Кристијан Вијери је за само годину дана прешао пут од "И мртав Вијери је бољи од било ког другог живог нападача", до момка који је "затворио све дискотеке у Мадриду".

Обе изјаве приписују се Радомиру Антићу. "Мистер" је био очаран Вијеријевим квалитетима када је овај са два гола и једном асистенцијом разбио Франка Барезија и Милан, у победи Јувентуса 6:1 насред "Сан Сира".

У сезони 1997/98, Вијери је - речима појединих медија - покварио Примеру. У дресу Атлетика је на 24 меча постигао 24 гола, док је у Купу УЕФА додао још пет погодака.

"Кристијан је стигао баш зато што је био млад и што је пред њим била будућност. Стигао је из великог клуба, радио с Марчелом Липијем, имао сам проблем да му објасним како желим да игра. Ја му кажем да напада другу стативу, он ништа. ‘Липи ми је говорио да увек идем на прву’. Ја му кажем: ‘Па кад кренеш на прву оволицки ће гол да ти буде’. Али на крају смо се разумели, те је сезоне постигао 24 гола. Први пут у каријери, поновио је то тек пет година касније у Интеру", причао је Антић о сарадњи са италијанским мангупом.

И заиста, Вијери је до 24 гола у лиги стизао само 1998. и 2003. године, што говори о одличним партијама под Антићем. Ипак, у финишу сезоне је међу њима двојицом дошло до сукоба који је убрзо постао јаван. Италијан је мислио да Србин "није баш интелигентан", док је тренер замерао нападачу честе ноћне изласке.

Вијери је у интервјуу за "Ел Паис" замерао Антићу и лагане тренинге, које је кривио за његове повреде те сезоне. Тада је већ било јасно да ће Ариго Саки наредне сезоне заменити Антића, док је и Вијерију Шпаније било преко главе.

Атлетико је сезону завршио на седмом месту и то након што је у Вијери у последњем мечу у црвено-белом дресу постигао два гола у победи над Барселоном 5:2.

Милан Јовановић - Како је Антић задужио "Ланета"

Радомир Антић је репрезентацију Србије предводио на 27 утакмица и само је Милош Красић уписао више наступа од "Ланета" Јовановића у том периоду. Нико није постигао толико голова као крило из Бајине Баште - девет, уз још три асистенције. Све је кулминирало његовим поготком против Немачке на Мундијалу 2010. године.

Али Јовановић ће Антића посебно памтити по причи коју је прошле године открио у подкасту "Алесто".

"Имам огромно поштовање, он је мене задужио још једним детаљем. То да ћу почети утакмицу против Литваније већ се полако шушкало, а онда се јавило тадашње руководство укључујући и тренера једног од наша два највећа клуба. Стигли су у Ковилово да убеде Антића да би њихов играч требало да почне утакмицу због наступа за Премијер лигу", причао је Јовановић.

"Нећу говорити име тог мог колеге који је данас један од мојих најбољих пријатеља, диван момак. Он нема апсолутно ништа са том ситуацијом, био је објекат око кога се прича вртела. Е, Антић је ту остао чврст. Рекао је да репрезентација треба да буде сачињена од играча у најбољој форми и да не може да се игра са својим педигреом, а нормално ни са чињеницом да игноришем нешто што смо овде видели сви."

Одличним партијама у Стандарду из Лијежа, а посебно репрезентације, Јовановић је касније заслужио и трансфер у Ливерпул. А после те утакмице против Литваније, Јовановић је имао став који је могао само да му донесе добре игре у дресу Србије.

"Зато сам ја њему захвалан, што ми је поштено дао шансу. Трудио сам се и имао невероватан мотив да му вратим, да га уверим да је био у праву. То је највећи поклон и бенефит тог односа и тог периода", испричао је Милан Јовановић.

Стога не чуди да је после култног гола Немцима у Јужној Африци потрчао у загрљај Мистеру Радомиру. И Јовановић је знао шта значи нежни додир Антићеве тренерске руке.