Важност првог сета и остали кључеви за Новакову победу над Карлитосом

Новак Ђоковић играће против Карлоса Алкараза финале Вимблдона од 15 часова по средњоевропском времену.

Најбољи српски спортиста свих времена у походу је на осми вимблдонски трофеј којим би се изједначио са Роџером Федерером, 24. укупно на гренд слемовима у свом 35. финалу.

На путу до последњег меча побеђивао је Педра Каћина, Џордана Томпсона, Стана Вавринку, Хуберта Хуркача, Андреја Рубљова и Јаника Синера – и чинио је то поприлично сигурно.

Са друге стране, светски "број 1" је, чини се, био и убедљивији од Ђоковића, елиминисавши Жеремија Шардија, Александера Милеа, Николаса Ђарија, Матеа Беретинија, Холгера Рунеа и Данила Медведева.

Биће ово њихов трећи окршај, други на гренд слемовима, али први у финалима највећих турнира. Тренутно је 1-1 у победама, а последњи је у своју корист решио Новак, на недавно завршеном Ролан Гаросу, када је Карлитос добио јаке грчеве који су га онемогућили да пружи јачи отпор.

И тада је најављен "судар генерација", али су околности биле мало другачије – у Паризу је Алкараз сматран фаворитом, а у Лондону се ипак веће шансе дају Ђоковићу.

Као и у сваком мечу на врхунском нивоу ситнице ће одлучивати, али да би актуелни шампион те шансе спровео у дело, неке коцкице ће морати да се поклопе.

Први сет

Дуго се Ђоковић није суочавао са ситуацијом да ће у једном мечу толико зависити од тога ко ће добити први сет. Наспрам себе ће имати ривала који, за разлику од многих, неће осетити страх уколико се буде нашао у предности.

Велике би потешкоће имао ако би морао да се враћа из минуса, као што је то био случај на прошлогодишњем Вимблдону (последња три меча започињао губљењем првог сета) или у финалу Ролан Гароса 2021. године, када је победио Стефаноса Циципаса после 0-2.

И против Алкараза у Паризу је било можда и пресудно што је добио уводни део игре, а када се погледа податак да је Ђоковић на гренд слемовима у своју корист решио 106 мечева у којима је освајао први сет, јасно је шта ће му бити примарни циљ у финалу.

Сервис

Први од два техничка аспекта која ће морати да буду на нивоу јесте сервис, Новаково моћно оружје које га није најбоље служило претходних дана. Сада, нема дилеме, тај део арсенала мора бити много убитачнији.

Шпанац се брзо привикао на траву, има изузетне рефлексе и, када је расположен, одлично ритернира, што је на својој кожи осетио некадашњи финалиста Вимблдона Матео Беретини.

"Као човек који се много ослања на сервис, ја то осетим", рекао је Беретини додајући да га Алкараз по реакцији на ритерну помало подсећа управо на Ђоковића.

Гозба за све генерације – Новак и Карлос, финале какво Вимблдон није имао

Брзи и јефтини поени, посебно у кључним тренуцима меча, али и квалитетне позиције за напад после почетног ударца, биће и више него добродошле у још једном блокбастеру који нас чека.

Ритерн и игра близу основне линије

Други технички аспект у сваком Новаковом великом мечу свакако је ритерн, ударац који му врло често омогућава да противникове предности претвара у своје. Стуб ослонац те његове "контролисане агресивности" коју је довео до перфекције и сада ће имати велику улогу.

Са стране, процедура изгледа једноставно – читање сервиса и враћање лоптице дубоко, под ноге, али то наравно није нимало једноставно.

Уколико буде успешан код тог ударца, најбољег у историји тениса, створиће добру платформу да круни Алкаразову игру и на другим странама.

Пре свега, не сме да направи исту грешку као Данил Медведев у полуфиналу и остане далеко иза основне линије.

Ђоковић на Вимблдону иначе игра близу линије, тиме мало скраћује себи време за реакцију, али добија много више – шири терен, стиче могућност да креира углове какве само он може, као и да лоптицу држи довољно ниско.

Рат са публиком претворити у предност

И за крај, ако у нешто можемо да будемо сигурни пред вимблдонско финале, јесте да ће публика бити на страни момка из Мурсије. Не зато што је велики љубимац домаћег становништва, него зато што ће присутни свим силама желети да до титуле погурају некога ко се не зове Новак Ђоковић.

Имао је Србин у прошлости правих ратова са лондонском публиком, а свакако најупечатљивија била је ситуација из финала 2019. године са Роџером Федерером, када је плавокоса госпођа подигла кажипрст сигнализирајући да је Швајцарцу остао још један поен до славља.

Нешто касније пехар се налазио у рукама нашег аса, а ни ове године није могло да прође без трзавица.

Поново је улог историја – Ђоковић против Алкараза за титулу на Вимблдону

У финишу трећег дела полуфинала са Јаником Синером, када је драма достизала врхунац и када је Италијан опасно притиснуо у жељи да избори четврти сет, умешала се и публика. Игран је десети гем у којем је Новак спасао две сет лопте, а неко са трибина је викнуо "Вамос Рафа".

Успео је актуелни шампион да преживи тај гем и, када је изједначио на 5:5, опонашао је сузе навијача.

Оно што публика на Западу годинама не може да схвати јесте да такве ситуације извлаче оно најбоље из Ђоковића и учине га непобедивим. Звучи парадоксално, али би једна таква искра можда и била пожељна да српског репрезентативца претвори у "зид" против Алкараза.

Све је спремно за гозбу и највећи меч у 2023. години и очи спортског света од 15 часова биће упрте у Централни терен Вимблдона.

Поред наведених сегмената, има још вероватно милион који ће бити кључни за победу у финалу, али од ова четири би могло да се крене – Новаче, идемо по још једну титулу!