Спорт

Тениски камелеон на врху света

Много је тога речено, много текстова написано, математичких пројекција и анализа урађено у последњих неколико седмица. Када неко има 36 и кусур година, каријеру у којој је остварио све или малтене све што је замислио и то више пута, постављене рекорде за које се са сигурношћу може тврдити да никада неће бити оборени, изазиваче који се из сезоне у сезону мењају, мислите да сте све видели. Али један човек нам изнова доказује да није баш тако...
Тениски камелеон на врху света© Tanjug/AP Photo/Antonio Calanni

Новак Ђоковић у недељу поподне по ко зна који пут у каријери пробио је небо и исписао нове странице тениске историје.

Ђоковић је рекордни, седми пут у каријери освојио Завршни АТП турнир победом над Јаником Синером у Торину, чиме се осамио на првом месту вечне ранг-листе.

Иза себе је оставио Роџера Федерера који има шест таквих пехара, а када се томе придода ће и осми пут годину завршити као "број 1" – достигнуће које је само "појачао" у односу на свој претходни резултат – као и чињеница да је баш данас започео 400. седмицу на трону, јасно је да је савршена сезона добила савршени епилог.

У њој је Новак освојио три гренд слема, на четвртом играо финале и само га је један поен – онај чувени драјв волеј на брејк лопти у другом гему петог сета – делио од савршене сезоне.

Златни пехар добио је новог власника, сада је (само тренутно) у рукама Карлоса Алкараза који је израстао у Ђоковићевог новог Рафаела Надала.

"Алкаразова ера је пред нама", објавила је тада компанија "Најки", технички спонзор младог Шпанца.

Од почетка такозване Алкаразове ере, момак из Мурсије је наступио на седам турнира и на само једном је догурао до финала (изгубио га од Ђоковића), док је са друге стране, Србин освојио четири највећа пехара и једном за свагда решио дебату о највећем свих времена (ГОАТ).

Новак је после успеха на мастерсу у Паризу у Италију дошао са два јасна циља – да обезбеди "број 1" на крају године и освоји титулу.

Први је реализовао већ након првог меча, али је у другом доживео пораз од Јаника Синера који је умногоме закомпликовао ситуацију. Међутим, млади Италијан му је победом над Холгером Рунеом помогао и "прогурао га" у полуфинале, после чега је виђена тотална доминација.

"Чим је дошао до полуфинала, знао сам да узима турнир. Менталитет се променио, стигао је нови Ђоковић. Када дође прави Новак, онда не може нико да игра са њим", изјавио је његов тренер Горан Иванишевић.

"Видите у његовим очима промену, у свлачионици, на тренингу, тренинзи су позитивни. Када је изашао на терен против Алкараза, од првог поена је бодрио себе, стегнута песница била је ту. Не можете да добијете Карлоса тек тако, јесте промашивао много, али чак и да игра левом руком, тешко га је добити тако лако."

Ђоковић је протутњао кроз Карлитоса резултатом 6:3, 6:2 и повео у међусобном скору 3-2, а онда, када се очекивало паклено финале против, до тог тренутка најбољег играча на турниру, стигло је изненађење и за оне који воле да кажу да помно прате овај спорт.

Осамдесетак минута тениског савршенства, серверске клинике, ритерна који је и оне најјаче противничке "бомбе" претварао у убојито оружје. Новак је тек у другој половини другог сета мало успорио, признао је и да се стегао, али је успео да приведе посао крају.

Нестварно звучи да је у полуфиналу и финалу Завршног АТП турнира, у два најтежа и најважнија меча на такмичењу осморице најбољих, изгубио збирно 11 гемова и да ниједном није претрпео брејк. Још фрапантније – свака од тих победа је могла да буде и убедљивија.

"Ова два меча су моја два најбоља меча ове сезоне, узевши у обзир околности и квалитет противника", признао је Ђоковић, који ће бити први најмање до краја Аустралијан опена у јануару следеће године – односно, 409 седмица.

И баш ти окршаји са Синером и Алкаразом показали су Новакове квалитете о којима се не прича толико често, а које, очигледно, још немају његови много млађи изазивачи.

У првом делу текста споменули смо да је Шпанац бележио веома лоше резултате у другој половини године када се од њега очекивало да буде на врхунцу. Није у томе успео јер је био физички истрошен, што је и сам признао.

Није Алкараз био ни бледа сенка оног играча који је Новака гурао до крајњих граница на Централном терену Ол Ингланд клуба или у Мадриду прошле године, јер још није научио како да организује сезону. Наступио је на укупно 17 турнира и његово тело то није могло да издржи.

Ђоковић је у том сегменту неко ко је ван конкуренције, начин на који он води рачуна о свом телу је непревазиђен, често говори о холистичком приступу, али и пажљиво планирање календара важна је ставка његовог "доктората".

"Load management", како на Западу воле да дефинишу умор због дуге тениске сезоне, Новаку је увек у малом мозгу и због тога је концентрисан само на највеће циљеве. У том процесу, "покупио" је нешто и великог супарника.

"Најважнија ствар коју сам научио од Федерера је како да организујем свој распоред током гренд слемова. Сматрам да је један од првих који је успео да то подигне на највиши ниво", изјавио је српски ас једном приликом.

"Морам да признам да сам и белешке хватао заједно са својим тимом, да бих то на свом примеру примењивао. Све сам радио како бих се што боље организовао за гренд слемове."

Алкараз и Синер још нису на том нивоу и не треба да их буде срамота да уче од највећег ривала, ако желе да им каријере трају приближно као Новакова.

У томе ће можда и успети, али ће други сегмент морати много дуже да вежбају.

Један од Ђоковићевих највећих квалитета јесте што, попут камелеона у својој карактеристичној зеленој опреми, уме да се адаптира на различите ситуације, околности и противнике – и то учини у експресном року. Завршни турнир у Торину још је једна потврда ове тврдње...

Челници такмичења одлучили су се да екстремно брзу бетонску подлогу, што је у овом делу сезоне одговарало врло малом броју играча.

Познато је да Новак највише воли да игра на, да кажемо средње-спором бетону, какав је био у "Берсију" седмицу пре, али се није много обазирао. Као што му, за разлику од колега, није представљао толики проблем ни што се на различитим турнирима игра са различитим лоптицама.

Способан је да се, као притиском на прекидач, "ресетује" и уђе у мод адекватан за било какве околности.

Онда и не чуди што је са 36 и кусур година, каријером у којој је остварио све или малтене све што је замислио и то више пута, поставио рекорде за које се са сигурношћу може тврдити да неће бити оборени, надвладао изазиваче који се из сезоне у сезону мењају, и даље жељан да буде најбољи.

"Хоћу све, па ћемо видети докле ћу да догурам", гласио је после нове титуле одговор питање о наредним циљевима.

А њих ће свакако бити јер, када год помислимо да му није остало још много до краја каријере, са неколико покрета рекета нас потпуно разувери.

И то на какав начин...

image
VV inauguration
banner