Новаков велики интервју: Где сам погрешио са Олимпијским играма и да ли сам ја ГОАТ?

Реномирани францски лист прогласио је Ђоковића за "шампиона над шампионима" у 2023. години, само неколико дана након што је добио и признање за најбољег спортисту Европе.

Новак изабран за највећег шампиона - АТП га игнорише, а Французи му дали награду

Новак је потпуно доминирао у сезони за нама у којој је освојио три гренд слем титуле, на четвртом играо финале, а пробио је и магичну границу од 400 седмица на првој позицији АТП ранг-листе. Осми пут у каријери је годину завршио на броју један, чиме је само додатно увећао рекорд који држи.

После године у којој је постало јасно да на делу гледамо најбољег тенисера свих времена, логично је питање било да ли он сматра да треба да понесе ласкаву ГОАТ титулу?

"Постоје три различита одговора. Први – ја сам најбољи. Ако то мислимо, неки ће рећи: 'Он је арогантан! Не поштује друге!'", почео је Ђоковић.

"Други одговор био би да не мислим да сам највећи, чиме бих показао да сам потпуно скроман, што је могуће. Ту је и трећи одговор – ја сам то што јесам, поносан сам на то што сам постигао, али поштујем друге епохе и остављам ГОАТ дебату другима. Мој одговор је – број три."

Међу тенисерима, претходно су награду "Екипа" добијали Андре Агаси (1999. године), Роџер Федерер (2005, 2006, 2007) и Рафаел Надал (2010, 2013), док су Швајцарац и Шпанац то признање поделили 2017. године.

Његова достигнућа превазилазе "бели спорт", због чега сада многи, можемо рећи са правом, сматрају да је један од највећих спортиста у историји. Међутим, он није желео да иде толико далеко...

"А где је Серена (Вилијамс)? Где је Коби (Брајант), где је Роналдо, где је Марадона? Увек неко недостаје. Исписао сам историју свог спорта обореним рекордима. Тиме сам се 'квалификовао' (за такве претпоставке). На другима је да виде да ли је то довољно или не. Такви избори су субјективни. Али част ми је што припадам тој класи."

Србин је узор милионима широм света, али на кога се он угледао док је градио каријеру и пробијао се до врха?

"Моја три идола из детињства били су Пит Сампрас, Мајкл Џордан и Алберто Томба", као из топа је изговорио Ђоковић.

"Ценим Мухамеда Алија, који је остварио невероватна достигнућа, али и друштвени утицај инспиришући многе људе храброшћу и интегритетом. Веома га поштујем. Патио је због тога, осуђиван је на затвор, пролазио је кроз многа искушења. И због тога се људи додатно идентификују с њим. Ставио је своју каријеру на коцкузбог јаких уверења."

Ипак, једно име се посебно издваја...

"Алберто Томба! Бомба! Фантастичан човек", каже српски ас.

"Упознао сам га први пут у Србији пре петнаестак година. Још га се сећам. Била је то вечера где је било пуно људи. Седео сам поред њега пресрећан, а он тако забаван! Причао ми је о свему осим скијања. Хтео сам да научим неколико техничких ствари, али он ми је рекао: 'Не, не скијање, причајмо о забавама, причајмо о животу!"

"Договорили смо се да ћемо једног дана заједно скијати. Надам се да ће тај дан доћи, јер пре или касније ћу се вратити на стазу. Играо сам тенис са Питом Сампрасом, морам скијати са Томбом и играти кошарку са Џорданом. После тога, можда ћу се повући из свих спортова!"

Годину у којој је имао много успеха на терену, обележиле су неке промене, као и догађаји који нису везани за тенис. Ђоковић је променио менаџера, учествовао на престижном голф турниру, али и био део свечане церемоније доделе "Златне лопте".

"Позван сам на церемонију 'Златне лопте'. Рекли су ми да сам први изван фудбала. Тако да – вау! То је био невероватан и леп тренутак", није крио одушевљење.

"Током Рајдер купа у Риму такмичио сам се са тимом Европе. Нисам играо голф практично годинама, нисам знао да ли могу да наступим пред људима, како ћу се носити са притиском, али голф је другачији. Плашио сам се да мој ударац не погоди некога у главу. Након Ју-Ес опена сам узео три, четири часа голфа, био сам на пристојном нивоу, те сам пристао."

Боравак у престоници Италије обележила је и анегдота којом је потврђено његово учешће на Рајдер купу.

"Желели смо да то буде изненађење. Али било је мање-више познато неколико дана раније. Питали су ме новинари, рекао сам им да сам тек дошао да играм. Морали смо да променимо планове и одлучили смо да то урадимо на оригиналан, забаван начин. Смислили смо маскирање."

Други учесници, међу којима су били бивши фудбалери Гарет Бејл и Андреј Шевченко, возач Формуле 1 Карлос Саинс, Виктор Круз, некадашњи играч америчког фудбала и освајач Супербоула, као и Леонардо Фиорованти, познати италијански сурфер, нису били свесни да ће им се Новак придружити.

"Требало ми је скоро сат времена да се спремим. Радио сам са шест-седам људи – са шминкерима, фризером, стилистом. Обукао сам се као конобар који доноси послугу у собу, ставили смо јастуке на стомак да будем дебљи. Нисам више личио на себе! И тако сам ушао у просторију, гурајући колица, спреман да послужим шампањац."

"Када сам отворио прву флашу, чеп је излетео, умало ме ударио у око, одбио се о плафон. Морао сам да спустим главу да не бих привукао пажњу. Прво ме нико није препознао, а онда ме је члан тима питао: 'Да ли сте добро, господине?' Одговорио сам на италијанском."

Описао је детаљно како је то изгледало.

Новак Ђоковић и Рита Ора заједно у публици на финалу Светског првенства у рагбију

"Прво сам служио супруге и девојке играча, од којих ме је једна мало чудно погледала и тада су гласине почеле да се шире. Рори Мекилрој ме је први приметио. Рекао је: 'Могу ли и ја да добијем чашу?' Окренуо сам се, узео рекет који сам донео и почео да ударам волеје у зид. Сви су аплаудирали, то је било велико изненађење", присетио се освајач 24 гренд слем титуле.

Још један догађај је на њега оставио снажан утисак.

"Присуствовао сам финалу Светског купа у рагбију у Паризу. Било је то први пут да сам гледао рагби меч уживо. Нисам могао ни да замислим физички део, звук удараца које чујемо... То је тако брутално..."

За крај, говорио је Ђоковић и о плановима за будућност, пошто ће у 2024. години имати веома тежак задатак да сачува врх. Такође, у новој години биће организоване и Олимпијске игре – једино такмичење које Србин није освојио.

"Имао сам неколико веома лепих тренутака. Али истовремено, то ми је одузело много енергије. Као спортиста, као дете, желео сам да будеm тамо, са свима у Олимпијском селу.Када гледам из углатенисера, можда није требало... Било је тешко пронаћи равнотежу", закључио је Ђоковић за "Екип".