Како спасити Светско првенство са 48 репрезентација - ФИФА, време је за радикалан потез

Светско првенство у Катару донело је бројне контроверзе и политичке агенде о којима се причало уочи и током самог турнира. Док су светски медији баналним питањима, а фудбалери баналним гестовима, покушавали да "реше" проблеме недостатка права ЛГБТ популације, пред очима је већини промицала чињеница да је Мундијал у Катару последњи са готово перфектним системом такмичења.

Али утакмице у последњем колу групне фазе освестиле су љубитеље фудбала да ће после Катара мундијалски турнири бити повећани са 32 на 48 репрезентација, колико ће их бити на наредном Светском првенству у САД, Канади и Мексику 2026. године.

ФИФА револуција - уводе се пенали у групној фази Светског првенства?

После Мундијала у САД 1994. године, сваки наредни турнир имао је 32 учесника - равномерно распоређених у осам група са по четири тима, након чега 16 екипа наставља у осмини финала све док на крају не остане само један тим - шампион света. Али абоминација ФИФА да направи Мундијал са 48 тимова доноси бројне проблеме који би могли да унаказе њен највреднији блистави производ.

Првобитна идеја ФИФА након доношења одлуке о проширењу Светског првенства је била да се тимови поделе у 16 група са по три тима. И ту долазимо до великог проблема - непостојање утакмица које се играју у исто време у последњем колу једне групе значи да би тимови који завршавају такмичење у тој групи могли унапред да знају шта им је неопходно да елиминишу ону трећу селекцију из те групе.

На овогодишњем Мундијалу смо сведоци бројних узбуђења виђених у последњем колу - јурцање Мексика да престигне Пољску на основу гол-разлике, победе Јапана против Шпаније којом су елиминисани Немци... Таквих "ослушкивања" резултата са других утакмица више не би било.

Ако тим "А" у групи са три тима победи тим "Б", а потом тим "Б" одигра нерешено против тима "В", у последњем мечу у групи би тимови "А" и "В" знали да им је довољно да одиграју нерешено да обе екипе прођу даље и елиминишу тим "Б". Последњих дана је британски "Атлетик" открио да би ФИФА могла да дође на решење да се пре сваке утакмице у групи шутирају пенали како би у случају каснијих нерешених резултата управо ти пенали доносили додатне бодове селекцијама које у њима славе.

Али то доноси само још проблема и непотребних калкулација. Мундијалу са 48 тимова је потребно решење, али ствар је што идеална солуција не постоји. Јер је 48 далеко од праве мере броја учесника (можда је то ипак 32, ко би рекао?).

Групе са по три тима, осим сумњивих резултата у последњем мечу у групи, донеле би и далеко дефанзивнији фудбал - кад знаш да два од три тима из групе пролазе даље, можда је ипак боље да не ризикујеш. А то би означило почетак уништења две најузбудљивије и најхаотичније седмице у светском фудбалу - групне фазе Мундијала.

Шта онда урадити? Једино логично било би задржати групе са по четири репрезентације.

Но, и то доноси изазове. Уместо 16 група са по три тима, у том случају би Мундијал доносио 12 група са по четири екипе. Пролазак две најбоље из групе довело би само 24 тима у нокаут фазу, што ничему не води - потребно је или 16 или 32 тима да би се системом елиминације дошло до двоје финалиста и једног победника.

Размишљања унутар ФИФА последњих дана иду ка разматрању опције да уз два најбоља тима из сваке групе у нокаут фазу прође још осам најбољих трећепласираних селекција. Али онда би групна фаза са 48 тимова бројала чак 72 утакмице да би се број учесника смањио на 32, колико их је до сада ионако било на Мундијалима. Видели смо већ на Еуру са 24 екипе да ни то не ваља.

А шта ако би ФИФА увела радикалан систем у ком би сваки тим жудео за победом у сваком мечу групне фазе, па чак и након што би обезбедио пласман у систем елиминације?

Замислите сценарио - из 12 група са по четири тима даље пролазе два најбоља тима из сваке групе, али осам најбољих првопласираних иде директно у осмину финала, док преостала четири првопласирана уз свих 12 другопласираних играју својеврсни плеј-оф за улазак у осмину финала.

Тиме би се спречило да тимови попут Шпаније и Француске на овогодишњем турниру доживе безболне поразе у трећем колу групне фазе - њима би и тај меч био важан не би ли обезбедили себи једну рунду мање и више одмора пред најважније утакмице.

Можда не звучи фер да неке првопласиране екипе прескоче једну рунду, док друге у тој рунди морају да играју. Предност је што би свако имао за нешто да игра до самог краја групне фазе. Али идеалних решења нема. ФИФА је већ увелико направила грешку са проширењем на 48 тимова и то би могло да јој се обије о главу "отупљивањем" спектакла какав је највећи спортски догађај на свету.

Све идеје које ће доћи од сада па до коначне одлуке ФИФА о систему такмичења Светско првенство 2026, биће санирање штете. То се дешава када желите да поправите нешто што је у очима многих већ било савршено.