Србија и Балкан
"Не бојим се Београда, они ће ме се и мртвог бојати": Како је терориста постао херој Хрватске
Тврдили су да немају везе са "црним хордама усташа" али сада отворено промовишу најопасније варијанте хрватског ултранационализма
Од борбе против "српских цајки" до отворене промоције усташтва – брзо је напредовао нови члан хрватске власти, Домовински покрет Ивана Пенаве. Упркос тврдњама градоначелника Вуковара да његова партија нема везе са "црним хордама усташа", и да "у њиховим промишљањима нема ни м од мржње", покрет отворено слави усташтво.
На званичној Фејсбук страници ДП освануо је тако портрет "хрватског витеза", заправо терористе и усташе Мира Барешића, убице некадашњег амбасадора СФРЈ у Шведској Владимира Роловића.
Да ли је Роловић убијен у знак протеста против заједничке државе, или је пак истинита теорија да је убијен у знак одмазде за убиство злогласног команданта логора у НДХ, Макса Лубурића и даље није сигурно, али је јасно да је атентат на на њега био први атентат на највишег дипломатског представника СФР Југославије у свету и означио је кулминацију екстрмизма усташке емиграције на који је Роловић пре смрти и упозоравао.
Барешић је осуђен на доживотни затвор али је годину дана по убиству Роловића, у Гетербургу отет шведски авион који је летео за Стокхолм, а у замену за ослобађање талаца, отмичари су тражили да Барешић буде пуштен.
Шведске власти су пристале. Слободни Барешић вратио се касније у Хрватску, а пошто му све ово није било довољно екстремно, по повратку у земљу прикључио Домовинском рату учешћем у паравојним формацијама Туђмановог Збора народне гарде.
Али, пре него што је умро, оставио је новоусташама један "аманет": "Не бојим се Београда, они ће ме се и мртвог бојати!"
"Други Миро ће заузети моје место, доћи ће десет нових, хиљаду нових ратника. На смрт ће ме се уплашити. Борба се мора наставити. Где један падне, мора доћи други и наставити рат. То је моја жеља и моја порука свима вама, браћо и сестре", поручио је Барешић, а "исповедају" потомци из Домовинског покрета који је у влади државе, иначе чланице Европске уније. Да ли онда, иког више чуди што овај блок све чешће називају "четвртим рајхом"?
Пророчким су се испоставиле речи лидера Срба у Хрватској Милорада Пуповца да је "Домовински покрет стварна претња демократији због свог радикалног национализма, антисрпског става, јер жели да наруши сва права која су оствариле различите групације, укључујући жене, мигранте и антифашисте".
Али, како то једна "модерна, демократска држава" толерише?
"Реакције Владе Хрватске, након што је у Скупштини Црне Горе усвојена резолуција о Јасеновцу, више него јасно говоре да је данашња Хрватска само боље упакован, офарбан наставак усташке Независне Државе Хрватске. Да није тако због чега би Загреб реаговао на Резолуцију која осуђује убијање Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу. Ако нису настављачи усташке идеологије, зашто им смета осуда усташтва? У том оквиру лежи објашњење изостанка реакције на уздизање Мира Барешића, усташког терористе, до нивоа националног хероја", истиче новинар Ратко Дмитровић.
Он наглашава да је Домовински покрет "проусташка, неофашистичка странка", која се у Влади Хрватске нашла јер је тако хтео ХДЗ, "странка чија већина гласача мисли исто што и они који су гласали за Домовински покрет".
"Миро Барешић већ годинама има споменик у Хрватској, у месту Пакоштане, у Задарској жупанији и овде се не ради о новој идеји већ одржавању у животу старих и непрекинутих осећања. Хрватска није раскинула и сигуран сам да никада и неће раскинути симпатије према усташама", подвлачи Дмитровић.
Председник Савеза Срба региона Миодраг Линта такође подсећа да је у Пакоштанима, на 25 година Барешићеве смрти (2016. године) подигнут његов споменик и истиче да Домовински покрет није изузетак - поштовалаца Барешићевог лика и "дела" у Хрватској је много више.
"Многи у Хрватској, а не само чланови Домовинског покрета, Мира Барешића сматрају за борца за слободу хрватског народа, а не усташког терористу што је он био. Барешића тако гледају у већем делу јавности, код народа, странака и у Католичкој цркви, јер сматрају да се борио против угњетавања хрватског народа", наводи Линта.
Објаве у част екстремисте који је на територији стране државе убио дипломату, нису ништа неочекивано за нашег саговорника, а афирмисање усташког покрета јасно је и из низа других ситуација које доказују да је Хрватска "заробљена у својој прошлости" и да се није решила усташтва и наслеђа НДХ.
"Европа и свет Хрватској гледају кроз прсте док процес рехабилитације усташтва несметано траје, јер Загреб испуњава све стратешке циљеве ЕУ и Америке. Хрватска је тако признала лажну државу Косово, јасно се ставила на страну западног дела међународне заједнице кад је реч о сукобу у Украјини и санкцијама Русији, а била је активна и у доношењу скандалозне резолуције о Сребреници. Не треба да нас чуде ти двоструки аршини ЕУ, јер у Бриселу и водећим чланицама блока доминира лажни наратив да су Срби кривци за ратове на простору бивше Југославије и злочиначка страна", закључује Линта.
