На списковим за хапшење чак 600 Срба, Трајковићу у Приштини одређен притвор до 30 дана

Прогон косовских Срба у режији премијера привремених институција у Приштини Аљбина Куртија не престаје, а на списковима за хапшења, до којих су дошле "Новости", налази се чак 600 имена.

Према првим незваничним информацијама, Куртијеве власти спремале су хапшење најмање 230 људи, углавном под оптужбом за наводне ратне злочине, али је списак Срба који су на удару Куртијеве одмазде много дужи, пише лист и додаје да је тактику тајних оптужница Приштина и раније примењивала како би подизала тензије и застрашивала српски народ.

Ова опасна акција започета је хапшењем бивших полицајаца Дејана Пантића и Миљана Аџића - првог због "тероризма" јер је покушао да уђе у свој стан у згради у којој су и просторије изборне комисије, а другог под оптужбом да је напао припадника РОСУ на барикадама и то пре годину дана.

Ова хапшења била су кап која је прелила чашу и поново извела Србе на мирне протесте и на барикаде широм КиМ. Насиље Приштине и Куртија је настављено, па је тако у четвртак увече, и то у тренутку када је званични Београд доносио одлуку да од Кфора затражи повратак припадника српске војске и полиције на Косово, ухапшен Србин Слађан Трајковић и то у свом стану у Северној Митровици.

Матрица је иста, Трајковић, који је такође бивши припадник тзв. косовске полиције, сумњичи се за злочине над Албанцима. На овим хапшењима се Приштина очигледно неће зауставити, упозорава лист. 

Одређивање притвора двојици бивших косовских полицајаца Слађану Трајковићу и Дејану Пантићу је порука да Срби нису добродошли на КиМ и да им неће бити омогућен нормалан живот, оценио је Срђан Барац из Центра за друштвену стабилност.

"Врло јасна порука, Срби нису добродошли и нормалан живот неће бити омогућен Србима. Континуирани напади на грађане који покушавају да нормално живе јесте порука свима да нису ту добродошли", рекао је Барац за Тањуг.

Он је истакао додатну забринутост због изостанка реакције ЕУ.

"Ово бих квалификовао и као шамар ЕУ јер се значајно бавила овим проблемом, Жозеп Борељ се значајно бавио овим проблемом и није успео ништа да уради. То је негде и преседан у дипломатији - да се на највишем нивоу баве једном темом, а не успевају да направе баш никакав помак", рекао је Барац.

Коментаришући стечени утисак у јавности, да су барикаде које су Срби поставили као одговор на ово хапшење "већи проблем од хапшења људи без значајнијег објашњења", Барац истиче да је потребно направити одређену градацију. 

Наиме, како је навео Барац најјачи напади долазе прво из Берлина, затим Брисела, па из Париза, а тек онда из Вашингтона, док када је потребно одговорити Приштини, истиче Барац, из Берлина су најблажи, па нешто јачи из Брисела, Париза и на крају најјачи из Вашингтона.

"У тим уско задатим оквирима ми треба да тражимо наш пут, али овде смо од Ескобара, дакле из Вашингтона, добили поруку да барикаде треба склонити, али да треба да их склоне они који су их поставили, а не булдожери", рекао је Барац.

Амбасадори Србије и тзв. Косова у Америци, Марко Ђурић и Илир Дуголи, говорили су за магазин "Њузвик" о актуелним дешавањима на КиМ. Ђурић је изјавио да Приштина континуирано спроводи провокативне акте и повећава међуетничко неповерење, док Дуголи тврди да не постоје документовани случајеви систематског кршења права Срба на КиМ од стране Владе тзв. Косова, преноси "Косово онлајн". 

"Београд је био и увек ће бити конструктиван учесник у дијалогу, залажући се за мир, стабилност и компромис. Приштина, са своје стране, континуирано спроводи провокативне и једностране акте којима се крше Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација и Бриселски споразум уз посредовање ЕУ, као и мере које представљају егзистенцијалну безбедносну претњу српском становништву и њиховим правима, чиме се угрожава мир и даље повећава међуетничко неповерење. Због тога тражимо ослобађање свих ухапшених Срба и настојимо да пронађемо начине за деескалацију ситуације и смиривање тензија на северу Косова и Метохије", рекао је за "Њузвик" амбасадор Србије у САД Марко Ђурић.

Он је навео и да је 2022. година рекордна по броју етнички мотивисаних инцидената, противправних и неоснованих притварања, напада на Србе, њихову имовину и српско верско, историјско и културно наслеђе.

"Србија остаје привржена процесу дијалога који се води уз помоћ ЕУ, без прејудицирања будућег статуса јужне српске покрајине, а у циљу решавања конкретних питања од значаја за живот свих људи на Косову и Метохији", рекао је Ђурић.

Међутим, амбасадор тзв. Косова у САД Илир Дуголи рекао је да је "оно чему смо сведоци последње на дугачкој листи покушаја Србије да дестабилизује 'Косово'".

"Аутократски режим у Београду је ангажован у сталним напорима да изазове немире и они то раде не само на 'Косову' већ и у другим земљама попут Црне Горе и Босне и Херцеговине", рекао је Дуголи.

Амбасадор тзв. Косова је рекао да је "хапшење бившег полицајца за кога се сумња да је извршио терористички напад на просторије Општинске изборне комисије само повод за ове нападе" којима Србија прети.

Он је навео и да "не постоје документовани случајеви систематског кршења права косовских Срба од стране Владе 'Косова'", што је Ђурић оспорио.

"Србија наставља да позива међународну заједницу и све актере у међународном присуству на Косову и Метохији да обезбеде мир, поштовање Резолуције 1244 Савета безбедности УН, законских норми и постигнутих договора, односно да спрече даље угрожавање Срба и других неалбанаца и да заштите своја људска права уз обезбеђивање безбедности и одрживог повратка свим избеглим и расељеним лицима и да им тако омогући нормалан и достојанствен живот 21. века", рекао је Ђурић.

Дуголи је поручио да на територији тзв. Републике Косово никада више неће бити полицајаца и војника из Србије и позвао на међународну акцију, тврдећи да "Србија у суштини прети 'Косову' агресијом".

Француско Министарство за Европу и спољне послове саопштило је да Француска подржава европску перспективу тзв. Косова "на исти начин као и друге земље Западног Балкана".

Како се наводи у саопштењу објављеном на сајту Министарства издатом поводом захтева Приштине за чланство у Европској унији, Француска позива тзв. Косово да настави са реформама неопходним за приближавање Европи, посебно у областима владавине права и заштите припадника мањина.

"Француска ће наставити да подржава напоре предузете у овој области", додаје се.

У саопштењу се помиње и дијалог тзв. Косова и Србије.

"'Косово', као и Србија, такође мора да се одговорно и конструктивно ангажује у дијалогу у циљу нормализације односа Београда и Приштине, што је суштински услов за европско приближавање обе земље и за стабилност целог региона", додаје се у саопштењу министарства.

У ноћи између петка и суботе постављена је још једна барикада на КиМ, јављају извори РТ Балкана са терена. Камиони су попречени на путу између насеља Брђани и Мали Звечан, између Северне Митровице и Звечана.

Ово је потврдила и тзв. Косовска полиција у саопштењу објављеном на Фејсбуку.

"Током ноћи настављено је постављање нових барикада у насељу Брђани које води ка Звечану, како би се наставило ометање слободе кретања и на алтернативним путевима, што додатно отежава живот грађана на северу земље", наводи се у објави. 

Они додају да је од постављања барикада на северу "Косова" безбедносна ситуација и даље иста, да су две 'граничне тачке' Јариње и Брњак и даље затворене, "као што је познато због постављања барикада од стране криминалних група".

У објави се наводи да се постављањем барикада "нарушава слобода кретања и онемогућава улазак и излазак грађана и робе на два 'гранична прелаза'".

Велики број Руса пружио је подршку Србији и српском народу на Косову и Метохији. 

"Стотине и стотине аутомобила са руским и српским заставама возе се по Москви у знак подршке српском Косову. Прелепо и грандиозно. Да се најежиш", објављено је на Телеграму.

Апелациони суд у Приштини одбио је данас жалбу против одређивања притвора од 30 дана бившем полицајцу КПС Дејану Пантићу који је пре седам дана ухапшен на Јарињу, преноси портал Косово онлајн. Према овој одлуци, Дејан Пантић остаје у притвору. Одбрана је најавила да ће на ову одлуку поднети жалбу Врховном суду "Косова".

Адвокат одбране Љубомир Пантовић изјавио је данас за овај портал да одбрана сматра да је одлука суда супротна не само закону, јер су "Дејану Пантићу прекршена сва права не само према Закону о кривичном поступку 'Косова' где он има право да као приватно лице комуницира са својом одбраном, породицом, да га они посећују, да са њима разговара", него је супротна и европским конвенцијама о људским правима.

"Имамо право да против такве одлуке поднесемо ванредно-правно средство – Захтев за заштиту законитости Врховном суду и то ћемо учинити у понедељак. Ово ћемо поднети јер су Дејану прекршена сва могућа права", рекао је Пантовић за овај портал.

Адвокате одбране Пантића брине и зашто се у овај случај нису укључиле међународне хуманитарне организације.

"Пантић је притворен, није у центру за притвор, већ је негде где нико од нас не зна где је. Он чак није добио право да се јави породици на минут, да каже да је жив и здрав, да не брину. Тражио сам од судије који му је одредио притвор да изда налог да се Дејану Пантићу омогући разговор са члановима породице који осам дана немају информацију у кавом је стању а сваки притвореник има право да контактира са породицом и адвокатом", рекао је Пантовић.

Основни суд у Приштини одредио је данас притвор од месец дана за Слађана Трајковића који је прекјуче ухапшен у Јужној Митровици, а кога тужилаштво терети за кривично дело ратни злочин, потврдио је његов адвокат Дејан Васић за РТ Балкан.

Данашња седница је била затворена за јавност и суд је наложио да информације о самом догађају које се стављају на терет Слађану Трајковићу не смеју да се обелодањују, рекао је за адвокат Васић.

Слађанова супруга Сузана открила је да је Трајковић психички стабилан, али да је у лошем здравственом стању, јер му, осим једног лека за дијабетес нису доставили ниједан други неопходан лек.

Опширније прочитајте ОВДЕ.

Долазак министра унутрашњих послова тзв. Косова Џелала Свечље на административни прелаз Брњак је још једна провокација Аљбина Куртија и његових послушника са циљем ескалације ситуације на терену, саопштила је Српска листа.

"Џелал Свечља добро зна да није добро дошао у српске општине на северу Косова и Метохије, нити има шта да тражи у нашим крајевима", саопштили су из Српске листе.

Додали су да српски народ жели мир, а његове најаве насиља над Србима само могу да заоштре ситуацију.

"Наглашавамо да је српски народ опредељен за мир на овим просторима, а Свечљине изјаве како је спреман да настави са употребом насиља и да силом уклони барикаде иду у прилог даљем заоштравању ситуације. У то име желимо још једном да нагласимо, да смо опредељени за мир, и учинићемо све да сачувамо мир и наш народ од насртаја из Приштине, али ако Куртијеве јединице покушају насиљем да уклањају барикаде, добиће одговор српског народа какав заслужују", закључују из Српске листе.

Шефица Посланичке групе покрета Самоопредељење Мимоза Кусари-Љиља каже да је блокада путева на северу покушај председника Србије Александра Вучића да скрене пажњу са француско-немачког плана, преноси Репортери.

"Територијалне претензије и намере за још један могући сукоб Александра Вучића. Сада су се званично изјаснили и потврдили да ће настојати да доведу своје трупе на 'Косово', знајући да су се већ у последњој деценији приближили војним базама близу границе са Косовом. Патролирања су била континуирана, све до појаве руског амбасадора на граници са 'Косовом'. Није да се то није знало или видело, али није јавно речено. Сада су ове недавне околности скинуле и последњу Вучићеву маску против ЕУ, САД за његове деструктивне намере и претензије на штету 'Косова', па и српске заједнице", рекла је Кусари-Љиља.

Она истиче да француско-немачки план дијалога има за циљ потпуну нормализацију односа између тзв. Косова и Србије.

"Најважније је да пуна нормализација односа има за циљ да уклони све постојеће препреке а то је пре свега признање од пет земаља чланица ЕУ које то још нису учиниле", каже она.

Што се тиче захтева међународне заједнице за формирањем ЗСО, Кусари-Љиља каже да је "важно да Срби користе своја права".

"Када смо разговарали са међународном заједницом али и другима о овом захтеву, рекли смо да је више разговор о форми о којој се расправља за ЗСО, као нечему апстрактном. Боље је разговарати о њеном садржају. Важно је да Срби користе своја права, да буду активни учесници у институционалном и политичком животу, да се постепено фокусирају на то како унапредити земљу на заједничким вредностима а не на стварању механизама који ће показати моноетничност, као што је то случај са ЗСО", рекла је Кусари-Љиља.