РТ Балкан у Северној Митровици: Страх и неизвесност су наша реалност

Док пет километара даље, на Рудару или двадесетак, на Зупчу, Срби проводе ноћи на барикадама, Северном Митровицом одјекују детонације. Нико више нити зна, нити може да разлучи да ли деца бацају петарде, или су у питању "топовски удари", шок бомбе.

Пре неколико недеља бачене су и праве бомбе, а тек те експлозије из ноћи у ноћ уносе нову дозу страха и узнемирености.

Ујутру медији преносе да се током ноћи у Бошњачкој махали или центру града чуло толико и толико детонација, понекад помену и понеки рафал, али нико не помиње да после сваке јаче експлозије, следи напето ишекивање хоће ли се огласити сирене за узбуну, хоће ли стићи вести да се нешто дешава на Рудару...

"Кад у Београду деца баце петарду, то је у знак радости, ишчекивања Нове године, празника, то је знак среће, безбрижности. Овде то доноси нови страх, сваки пут се питамо да ли је то петарда, топовски удар, шок бомба, или је, можда, права бомба. Кад пукне јаче, излетим на терасу, па ослушкујем шта ће даље бити. Гледам трче ли људи улицом, да ли се нешто ванредно дешава", прича јутрос један од становника северног дела Косовске Митровице.

"Страх се полако али сигурно са сваким новим даном, сада са сваким новим потезом Приштине, са најавама да ће ако барикаде буду уклањане силом бити мртвих, са доласком полицајаца са југа на север Косова, усељава у наше домове, појачава, он постаје наш суграђанин. Тешко се њега ослобађамо, он је ту, свеприсутан, боје се сви, од деце, до најстаријих. Али, ваљда то и јесте циљ Приштине и Куртија", прича наш други саговорник.

"Детињство ми мирише на барут", додаје жена из Северне Митровице.

"Живели смо близу Приштине, сећам се кад је мајка, чим падне ноћ навлачила ролетне... Прошле су 43 године, сада и ја, са првим сумраком навлачим ролетне на прозоре", каже она.

Сем страха, непрекидног ишчекивања шта ће донети следећа ноћ, дан који долази, и непрекидне гласине, које у салвама стижу, много пута и са оне стране Ибра, заједнички су именитељ стања на северу Косова и Метохије, од главног моста на Ибру до Јариња и Брњака, од насеља Брђани до барикада у Рудару или Зупчу и Лешку.

"Нема дана да кроз град, кроз народ не пронесе понека гласина. Ноћас ће покушати да уклоне барикаде", 'стижу возила специјалаца', 'Кфор гомила технику', 'чула се пуцњава', 'детонације у Бошњачкој махали', овај амбасадор рекао ово, онај рекао оно. Тешко је, све теже разлучити шта је истина шта гласина.

Једино што је извесно да те гласине свакоднено отежавају ситуацију, чине је низвеснијом, тежом, доносе нови страх", описује атмосферу на северу један од Срба на барикади у Рудару.

У Брђанима, етнички мешовитом насељу на око километар и по од центра Северне Митровице, већ две недеље, од доласка у насеље полицајаца КПС са југа КиМ, мештани описујући сутацију најчешће користе управо реч – страх.

"У Брђанима је као и у Северној Митровици, само још горе", каже једна од мештанки из овог насеља.

Слично је и у осталим мешовитим насељима која су на рубовима северног дела града. Већ другу недељу специјалци и полицајци из Приштине распоређени су у мешовитом насељу Три солитера у Бошњачкој махали.

Патроле су на раскрсници код источног моста на Ибру, мало ближе Техничкој школи, на Малом Звечану, у Брђанима на неколико расрсница.

Јуче поподне, у Брђанима, међу стамбеним зградама у којима живе претежно Срби није било живе душе. Скоро мртва тишина коју је реметило тек понеко возило које би прошло улицом.

На једној од раскрсница на улазу у насеље, било је неколико патрола "косовске" полиције, педесетак метара даље још једна патрола, па на улици испред зграда још једна. Полицајци нису реаговали на долазак новинарских екипа, тек су нас у пролазу погледали, горе на Малом Звечану, на превоју изнад Брђана видело се још неколико патрола и возила.

Тек на појаву новинарских екипа, на улици се из зграда најпре стидљиво појавило неколико људи, затим пар мајки са децом, па још неколико жена.

"Док се ово није десило, деца су излазила пред зграде да се играју, да се веселе, сад, ретко, страх...", каже у пола гласа један од мештана.

Други са којима смо накратко разговарали тврде редом "да је у насеље са 'косовским' полицајцима стигао страх, да људи осећају нелагодност, бојазан да ће се нешто десити".

"Некад смо овим крајем волели да прошетамо, сад, нико више не шета, ако некуд треба да одемо, идемо колима. Ово насеље је пуно деце, воле да изађу деца да се играју, родитељи их не пуштају јер се не осећају сигурно", тече на улици у Брђанима монолог једне од мештанки.

И на славама, на Светог Николу пре неки дан, главна тема биле су, кажу овде, барикаде, криза, специјалци на северу, неизвесна будућност, страх, ко ће и када покушати да уклони препреке са путева и шта тада могло да се деси...

"Све ово, једноставно те преокупира, само о томе мислиш. Људи који никад нису слушали вести, гледали дневник, сад то раде. Овде вести прате и деца, знају шта је КФОР, Росу, патрола, барикада. Одавно атмосфера у граду није била овако тешка. И све ово само зато што кажемо да је ово овде наше, да одавде немамо куд, да овде желимо да останемо и опстанемо", каже један од саговорника РТ Балкан.

"Тешко је све ово издржати, све теже. Не траје све ово недељу или две, месец, годину, ово траје скоро па две и по деценије. Страх за децу, страх за нови дан, страх шта доноси ноћ, страха за будућност, страх од сваке петарде, страх од  сирене за узбуну, па ви ми кажите је ли ово живот и какав је ово живот", пита ме јутрос на шеталишту крај споменика кнезу Лазару један од мештана Северне Митровице.