Пре годину дана активиран систем "Пронађи ме": Шта се зна о нестанку девојчице Данке Илић
Виши суд у Зајечару продужио је недавно притвор за 30 дана Дејану Драгијевићу и Срђану Јанковићу осумњиченима за убиство двогодишње девојчице Данке Илић, а тачно годину дана од њеног нестанка, остало је много неразјашњених околности овог случаја који је потресао Србију и који је и даље мистерија.
Тог 26. марта прошле године први пут је у Србији активиран систем "Пронађи ме" са обавештењем да је у Бањском Пољу, код Бора, нестала двогодишња девојчица. Поруке грађанима стигле су путем СМС-а, био је прекинут радио и телевизијски програм, а објаве су биле истакнуте на панелима на ауто-путевима.
Данас, судски процес је у току, међутим тело још увек није пронађено, а на месту злочина нису пронађени ни биолошки трагови девојчице.
Оптужница
Како је недавно саопштено, Виши суд треба поново да донесе одлуку о оптужници против Драгијевића и Јанковића јер је Апелациони суд у Нишу недавно укинуо решење о потврђивању оптужнице и вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.
Оптужницом се Јанковић и Драгијевић терете за кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву, док је Радослав Драгијевић оптужен за кривична дела помоћ учиниоцу и непријављивање кривичног дела и учиниоца. Тужилаштво је у оптужници предложило да суд Дејана Драгијевића и Срђана Јанковића осуди на казне доживотног затвора.
Према наводима, Дејан Драгијевић и Јанковић се сумњиче да су 26. марта у Бањском пољу најпре аутомобилом ЈКП "Водовод", где су били запослени, ударили двогодишњу девојчицу и затим је ставили у возило. Они су, како се сумња, њено тело бацили на депонију, одакле су га касније преместили.
Радослав Драгијевић се сумњичи да је сину помогао да премести тело девојчице. Рођени брат Дејана Драгијевића, Далибор Драгијевић, преминуо је 7. априла у просторијама полицијске управе у Бору током задржавања.
Лажне дојаве из иностранства
Полиција је добијала многе пријаве, за које се касније испоставило да су лажне. Да је дете виђено, између осталог, имали су дојаву и са бензинске пумпе недалеко од Братиславе.
У једном тренутку потраге, српски држављанин који живи у Бечу, пријавио је да је на трамвајској станици Шотенринг приметио мало дете у пратњи две одрасле жене. Увиђајући сличност између девојчице на станици и Данке, направио је видео-снимак троје људи и поделио га са српским властима.
Пошто су рођаци након прегледа слика изјавили да се највероватније ради о несталој девојчици, фотографије је објавила управа бечке државне полиције 3. априла 2024. године по налогу бечког јавног тужилаштва, да би након тога, аустријска полиција искључила је било какву повезаност Румунки са снимка са несталом Данком.
Како је текла истрага
Тадашњи министар полиције Братислав Гашић је 4. априла о случају који је потресао целу Србију, на конференцији за медије, обелоданио сазнања након десетодневне потраге да су припадници МУП ухапсили Јанковића и Драгијевића и да су они осумњичени да су аутом ударили и убили Данку, а након тога, њено тело бацили на депонију. Како је тада навео Гашић, обојица су признали и до детаља описали злочин.
"Мајка Ивана Илић је у 13.10 часова дошла са децом из Бора. Она се играла са децом и сликала их. Мужу је у 13.22 часова послала слике. Син јој је тражио воду, а за неколико минута је схватила да Данке нема. У 13.41 је звала мужа, а полиција је стигла у 13.59 часова. Ми смо до детаља пратили кретање мајке, и свих могућих лица која су пролазила истом трасом", рекао је Гашић.
Он је такође, приликом реконструкције нестанка, саопштио да је Данка изашла из дворишта, да се кретала асфалтом. Како је рекао, возило у ком су били осумњичени, било је испред капије око два и по минута, стали су због потребе за тоалетом, потом су кренули, и девојчицу ударили неких 30 до 40 метара од места заустављања.
"Аутом је управљао Драгијевић, а Јанковић је тело девојчице пребацио на задње седиште преко алата. Договорили су се да тело девојчице баце. У 13.57 их је зауставио отац девојчице и питао да ли су видели девојчицу, на шта су одговорили негативно. Потом су се одвезли до депоније и тело девојчице бацили на депонију", испричао је тада Гашић.
Током акције потраге, 40 припадника УКП је било на терену данима, запослени у техници, полиграфисти, урађено је 15 полиграфских тестирања, а у потрази су коришћена сва техничка средства - дронови, хеликоптери, као и пси трагачи. Српска полиција је имала и помоћ аустријске полиције и Интерпола.
Два дана након хапшења Драгијевића и Јанковића, полиција је 6. априла привела Радослава и Далибора Драгијевића, оца и млађег брата осумњиченог Дејана. Они су ухапшени због сумње да су му помагали да склони тело детета.
Саслушање осумњичених
Током првог саслушања у Вишем јавном тужилаштву у Зајечару, како је било објављено, Драгијевић је признао злочин, док се Јанковић бранио ћутањем.
Драгијевић је наводно, потврдио да је ударио девојчицу колима, а потом је задавио голим рукама, а да му је у том тренутку Јанковић са места сувозача помогао да се реши тела. Он је такође, тврдио да су два дана након тога, отац и брат помогли да премести тело, а локацију није открио.
Јанковић је на другом саслушању одлучио да негира да има било какве везе са нестанком и убиством. И Драгијевић је тада променио исказ и такође, негирао дело за које се терети.
Дан након хапшења, Далибор Драгијевић изненада је преминуо у притворској јединици Полицијске управе у Бору. Позивајући се на незванична сазнања, медији су тада пренели, да је пре смрти, Далибор наводно признао да је помогао брату да се реши тела. Полицију је, према тим наводима, водио на више локација, али тело девојчице нигде није пронађено.
Директор Центра за несталу и злостављану децу Игор Јурић је на годишњицу Данкиног нестанка, истакао да је веома важно и за породицу девојчице, али и за целокупно друштво да се сазна истина. Он је за Танјуг рекао да иако се нада да је Данка жива, све чињенице и његова лична интуиција указују да то, нажалост, није случај.