РТ Балкан истражује увођење "Амбер алерта" у Србији: Раскрчен пут до закона

Број нестанака малолетника из године у годину је у порасту, па је вест да ће Србија најкасније до новембра 2023. године у своје законодавство увести "Амбер алерт" (АА) обрадовала многе, посебно чланове тима који скоро деценију чекају на ову одлуку државе.

Једна од њих је Христина Пискулидис, менаџерка за комуникције НВО "Астра", која за РТ Балкан не крије задовољство због одлуке МУП-а која је стигла јуче на Међународни дан нестале деце. 

У овом тренутку у Европи се између 200.000 и 250.000 деце воде као нестала, а у Србији је само током прошле године 2022. године пријављен нестанак 1.523 малолетних лица, од којих је пронађено 1.518. То значи да пет породица још увек трагају за својoм децом. 

"Наша прва иницијатива покренута је још 2014. године, али је требало креирати предуслове, отворити европски број за несталу децу, ангажовати стручњаке, направити упоредне анализе различитих институција и на крају спровести процес", објаснила је она кораке који су морали да буду предузети пре постављања сета закона, како би систем био делотворан.

Каже да нема правних нејасноћа, те да ће држава или креирати посебно законско решење посвећено "Амбер алерту" или ће оно бити део постојећих закона.

"Најчешћи критеријуми за покретање аларма у друштву су да је дете млађе од 18 година, да се налази на територије државе у којој се `Амбер алерт` покреће и да ниједног тренутка не може да се угрози безбедност детета", навела је Христина и нагласила да још треба установити ко покреће АА систем.

У већини земаља се, како каже, позив упућује на број телефона 116, а у случају нпр. Белгије и Грчке то раде цивилна друштва, у Холандији држава, а у Хрватској полиција обавештава компаније у чијем су власништву друштвене мреже, које потом деле информације из "НЕНО аларма".

"Кад се једном укључи, сви канали комуникације се користе како би информација о несталом детету стигла до што већег броја људи, која садржи фотографију, околности под којима је оно нестало, како је обучено", каже саговорница РТ Балкан и додаје да статистика показује да је већина нестале деце узраста од 11 до 17 година, од чега више од половине има 15 година.

Умирујући податак је, како подвлачи Пискулидис, да се тек три одсто свих нестанака сматра криминалном отмицом која може да има трагичне последице.

"Није АА чаробни штапић и не може да се примењује код сваког нестанка. Полиција је та која процењује да ли је живот детета угрожен. Већина деце бежи од куће или из институција социјалне заштите, чак 45 одсто, а у ЕУ је тај проценат и већи, невероватних 68 одсто", наглашава менаџерка из "Астре" и додаје да би требало схватити околности у којима је дете побегло први пут, како би се када следећи пут уради исто, његово понашање препознало и спречило.

Србија, иначе, нема званични регистар нестале деце, већ је на нивоу државе он обједињен са одраслима. "Амбер алерт" би требало да укључи и "родитељске отмице", у случају да су здравље и живот детета доведени у опасност ако је нпр. родитељ насилник или слично.

Према речима Игора Јурића из Центра за несталу и злостављану децу, када се покрене "Амбер алерт", сви медији, од телевизија, преко радија до портала биће у обавези да обуставе програм и објаве детаље о несталом детету, такође, мобилни оператери ће слати СМС и ММС са подацима, а детаљи о несталом малишану наћи ће се и на билбордима, саобраћајницама "Путева Србије", бензинским пумпама, тржним центрима али и банкоматима, као и свим местима где је велика фреквенција људи.

Државни секретар Министарства унутрашњих послова др Данило Стевандић изјавио је јуче да ће најкасније до почетка новембра у Републици Србији у употребу бити уведен систем раног узбуњивања у случају нестанка деце. 

"Посвећеност безбедности сваког детета и проналажење начина којима ћемо бити и ефикаснији и бржи у проналажењу нестале деце потврђена је, између осталог, и кроз опредељеност Министарства унутрашњих послова за увођење 'Амбер алерт' система", рекао је Стевандић и додао да је задатак тима, који је у фебруару формирао министар унутрашњих послова Братислав Гашић, да се размотре упоредно-правна решења и пронађу најбоље праксе, дефинишу критеријуми за  активирање "АА" система.