Зоран Милановић и отето "Косово": Како је хрватски левичар еволуирао у Зокија Србина
Вербалне бравуре председника Хрватске Зорана Милановића непрестано су у жижи јавности, али изгледа да ниједна његова изјава до сада (а било их је безброј) није постигла популарност као тврдња да је "Косово отето од Србије".
То што Милановић Пленковића чашћава говорећи му да је "пламени јазавац, пузајући државни удав и краљ лопова", па чак и став да ЕУ Хрватску третира "као да смо ретардирани" и "као да смо 13. прасе", потпуно је пало у заборав када је Милановић у Петрињи коментарисао судбину јужне српске покрајине, и на све ово додао да "и Крим више никада неће бити Украјина".
Док српски председник Александар Вучић тражи још времена да пажљивије погледа ту изјаву, министар спољних послова Дачић оцењује је као тачну, а председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун наводи да је "из овог човека коначно проговорила истина", али прецизира да је у току тек "покушај" отимања. Хрватска јавност, Украјина, па чак и светски медији не могу да дођу себи од шока.
"Морају да преспавају, да виде да ли су сањали"
Хрватски политички коментатор и аналитичар Давор Гјенеро за "Глас Славоније" каже да овим својим изјавама Милановић не само што понавља реторику "Путиновог тоталитарног режима" него и нарушава темеље хрватске спољне политике, а тиме и темеље уставног поретка и континуитета државних институција. Тврди чак и да је председник зрео за покретање поступка "утврђивања посебне одговорности".
"Из глиба у блато, у живи песак, из лошег у горе", коментарише премијер Андреј Пленковић, додајући да "овакав наратив о Косову још нисмо доживели" и да је Милановић због тога звезда не само у руским, него и у српским медијима.
А, прилично се, изгледа, потресао и ХДЗ наводећи да "Милановићу није проблем да се срамоти и свађа са савезницима Хрватске, када треба да брани руског председника Владимира Путина". Представници хрватске опозиционе левице оградили су се од изјава председника Зорана Милановића о Украјини и Косову, са подршком званичном Кијеву "као жртви агресије", и са нагласком на, како наводе, чињеницу да је Хрватска признала "косовску независност".
За Министарство спољних послова Украјине Милановићева изјава о Криму је "неприхватљива", па га ова земља оптужује да је заправо довео у сумњу територијални интегритет Украјине.
"Питам се да ли је Зоран Милановић могао да постане председник своје земље са таквом реториком деведесетих година док се Хрватска борила за очување своје државности?", упитао се портпарол украјинског МИП-а Олег Николенко, те подсетио да је "због спољне агресије Хрватска могла да изгуби трећину своје земље".
У међувремену, због Милановићеве тврдње "анектирали смо Косово, Косово је отето од Србије", у Приштини су буквално занемели.
"Нико није желео да ту изјаву коментарише, јер како кажу, морају да преспавају ноћ да виде да ли је председник Милановић то стварно изговорио или су то сањали", пише "Вечерњи лист".
Једини који су имали нешто да кажу о овоме, били су бивши приштински министар спољних послова Енвер Хоџаj који је рекао да је изјава хрватског председника "противна реалности на Балкану", али и ветерани терористичке ОВК који су устврдили да "Косово" не може бити отето Србији, јер је то, како они наводе територија која је раније отета од Албаније.
Свеопштем згражавању на Милановићеву изјаву придружио се чак и британски "Гардијан" који оцењује да је хрватски председник став против ЕУ заузео откако је 2019.године изабран као левичарски либерални кандидат, као и да је своју политику ускладио са политиком мађарског премијера Виктора Орбана и лидера босанских Срба Милорада Додика, преноси Танјуг.
Умиљавање Србији, или хрватској десници?
Али, без обзира на то што српски корисници друштвених мрежа Милановићу сада кличу "Зоки Србине", стручњак за комуникацију и професорка Филозофског факултета у Загребу Габријела Кишичек, нема утисак да је он на овај начин довео у питање косовску независност.
Политички аналитичар Зоран Пановић, рекао је да је Милановић само саопштио оно што је фактичко стање, тј да "Косово" јесте отето од Србије, али се посебно осврнуо на део изјаве хрватског председника где он каже "упоређујете ми Србе, ове опанчаре са светском нуклеарном силом".
"То је као кад Месић прво говори једно, а онда каже да Срби врате блато које су донели на опанцима. Ако апстрахујемо ову изјаву, он тако прави дубоки уплив у десно бирачко тело", закључио је Пановић за "К1".
Подсећајући на добре односе Милановића са председником Републике Српске Милорадом Додиком, саговорник РТ Балкан, политички коментатор из Хрватске Небојша Бабић, међутим наводи да Милановић ипак "с Београдом никако да се око нечега сложи".
"Мало због ранијих 'радикалних' изјава Вулина, мало због дневнополитичких интереса, односно чисто јер је бити против вођства у Београду лајтмотив хрватске политике. Он тако мало подилази и радикалној десници, јер нонсенс је да се с Београдом баш не воли иако с друге стране иде код Додика на јањетину и вино", закључује Бабић.
"Контраш" или "глас народа"?
Кишчек је за загребачку Н1 коментарисала и Милановићево отворено критиковање Запада, због чега је хрватски председник у једном делу јавности стекао и имиџ "путинофила".
"Председник Милановић критикује све и свакога. Можда нам то упада у око зато што је један од ретких људи који поставља питања која се иначе не питају. Као што је Сократ рекао – лако је хвалити Атињане пред Атињанима – велика храброст је потребна када говорите супротно од онога што је уврежено мишљење", истакла је Кишчек.
Саговорник РТ Балкана Небојша Бабић, међутим, сматра супротно. Милановић заправо говори оно што сви мисле, али не могу да кажу.
То, наводно показује и јучерашња анкета портала "Индекс", у којој је 53 одсто људи међу укупно 50.000 гласова, одговорило да је хрватски председник "у праву".
"Анкета је показала да је Милановић глас народа. Резултат анкете нам говори да он креира јавно мњење или говори што народ већином мисли. Милановић је вокс попули, па нек ХДЗ види шта ће и како ће. Ово јесте била гласна изјава, па се чула. Али, свакако није била прва", истиче он.
Подвлачи да хрватски председник "једноставно говори како јесте", али да је то део и његовог великог сукоба с Пленковићем и министром одбране и министром спољних послова, као и целим ХДЗ-ом.
Бабић подсећа да је Милановић искористио право вета на долазак украјинских војника и каже да је већини Хрвата доста трошка због сукоба у Украјини, "а да постанемо војни циљ, то би било превишe".
"Рекао је Милановић и да је Хрватска де факто без оружја и да је све послато у Балтик, а само остало нешто граната кратког домета. Вероватно му то сугеришу из војног врха, да ће земља остати без војске. И зато би он да се закочи та помоћ Кијеву", појашњава овај аналитичар.
"Фикус" који уважава реалност
Бабић тврди да овакве Милановићеве изјаве не могу имати никакве последице по односе Хрватске и ЕУ, "јер он сам не скреће с курса за Балкан".
"Само што уважава реалност да Република Српска постоји и да је партнер Загреба, као и да је Косово отето, па је створен преседан и за друге у свету. Али све то неће у некој већој мери утицати на политику", оцењује наш саговорник.
Бабић се осврнуо и на "Гардијанову" тврдњу да је Милановић своју политику ускладио са политиком Орбана и Додика, коју назива – спином.
"Никакве паралеле нема. Јер Милановић је, како кажу у Хрватској "фикус". Искористио је то право вета за долазак Украјинаца и минирао напоре Пленковића, који би након мандата у ЕУ Комисију, али што се осталих питања тиче он са својим овлашћењима није на нивоу Орбана, Додика, Ердогана, Вучића...Нема ни десет одсто овлашћења као они, а можда и мање", истиче Бабић.
На листи "Миротворца"
Иначе, председник Хрватске се, прошле године, после изјаве да Украјини није место у НАТО-у, нашао и у бази података на украјинској екстремистичкој страници "Миротворац" која објављује личне податке, како они кажу, непријатеља Украјине, па је питање Учешће у актима хуманитарне агресије на Украјину.
За њега је на том сајту наведно да је "саучесник руских освајача, дистрибуира кремаљску пропаганду, учествује у информативним специјалним операцијама Кремља и подржава и оправдава руску агресију на Украјину".