
Усклађивање Породичног закона са захтевима ЕУ: Да ли ће деца од 15 година одлучивати о промени пола

Земље Западне Европе стално смањују старосну границу за промену пола. Врло често, старијој деци, узраст од 14 до 18 година дозвољено је да сами одлучују о томе без сагласности родитеља. Не мора то да буде искључиво хируршка интервенција, често им је препуштено одлучивање о хормонској терапији или лака и брза промена пола и имена у матичним књигама.
На европском путу и Србија своју законску регулативу прилагођава европској. Па и у том погледу. Најпре је Породичним законом из 2005. године деци од 15 година дозвољено да сами одлучују о хируршким интервенцијама, без сагласности родитеља. То би могло да укључи и операцијa промене пола.

"Дете које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање може дати пристанак за предузимање медицинског захвата", стоји у Породичном закону из 2005. године.
Саговорници РТ Балкан тврде да деца од 15 година могу само да се обрате посебној Комисији која је формирана при Републичком фонду за здравствено осигурање, али да операције промене пола нису дозвољаване малолетним особама. Тврде да психофизичко праћење особе, пре увођења хормонске терапије, траје око годину дана. Са хормонском терапијом могу да крену тек када напуне 18 година.
Интересантна је "игра речи" у називу Комисије која се бави том тематиком. Када је основана звала се "Комисија за лечење трансродних поремећаја", да би УО Републичког фонда за здравствено осигурање 30. октобра 2017. године донео одлуку да се њено име промени у "Комисију за трансродна стања".
Корак даље отишло се 2018. године, када је усвојен Закон о матичним књигама, који је ступио на снагу 1. јануара 2019. године. Дефинисано је да се промена пола у матичним књигама рођених може обавити на основу потврде здравствене установе.
Хируршка интервенција није обавезан услов за промену пола у документима. У матичну књигу рођених, други пол и име, трансродне особе могу да упишу после најмање годину дана хормонске терапије, праћене од стране психијатра и ендокринолога.
У Члану 45б стоји да се "У матичну књигу рођених уписује се податак о промени пола на основу решења органа из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона, које се доноси на основу прописане потврде надлежне здравствене установе. Здравствена установа из става 1. овог члана доставља потврду надлежном органу из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона у року од 15 дана од дана промене пола. Потврду из става 1. овог члана здравствена установа доставља електронским путем, а без одлагања и путем поште".
Све је ближе дефинисано Правилником о издавању потврде надлежне здравствене установе о промени пола који је донело Министарство државнe управe и локалнe самоуправe и Министарство здравља 26. децембра 2018. године.
"Потврду о промени пола издаје здравствена установа након спроведене најмање једногодишње хормонске терапије уз индикацију и праћење лекара специјалисте психијатрије и лекара специјалисте са ужом специјализацијом ендокринологије или извршене хируршке интервенције промене пола", стоји у Правилнику.
Наводи се и да потврду о промени пола потписују лекар специјалиста психијатрије и лекар специјалиста са ужом специјализацијом ендокринологије по захтеву лица коме се мења пол или лекар специјалиста хирургије у случају да је урађена операција промене пола.
Новине које доносе измене Породичног закона
Ту се није стало. Новине у том правцу доноси и предлог измене и допуне Породичног закона, који је до 16. априла био на јавној расправи и сада чека усвајање Владе Србије и улазак у скупштинску процедуру.
У Члану 62, јасно стоји да малолетник од 15 година може самостално да одлучује о предузимању медицинске мере.
"Дете које је навршило 15 година живота и које је способно за расуђивање може дати пристанак за предузимање медицинске мере", стоји у предлогу измене Породичног закона.
Законом о правима пацијената дефинисано је и шта је медицинска мера. Да је то "здравствена услуга која се пружа у превентивне, дијагностичке, терапијске и рехабилитационе сврхе".
Уколико се усвоји овакав предлог измене Породичног закона то би у најгорем могућем тумачењу могло да значи да малолетници, старија деца од 15 година могу самостално да одлучују, без сагласности родитеља, о подвргавању хормонској терапији у промени пола.
А баш у тој хормонској терапији лежи највећи проблем. То је често почетак пута без повратка. Девојчице које крећу са хормонском терапијом добијају дубок глас и маље по телу, губе менструални циклус, док дечацима не расту полни органи, смањује се маљавост, расту груди...Код оба пола се зауставља развој гениталија и секундарних полних карактеристика.
Адвокат Миленко Радић каже за РТ Балкан да се новим предлогом Породичног закона сигурно иде на то да се олакша промена пола.
"Када доносе законе који су на граници прихватљивости користе речи које су двосмислене или неким речима дају потпуно ново значење", каже Радић за РТ Балкан.
Осврнуо се и на одлуку Европског суда у случају Мађарске, који каже да је одлазећа влада Виктора Орбана прекршила право Европске уније доношењем прописа који забрањују или ограничавају приступ ЛГБТ садржајима, којима се забрањује промоција промене пола или хомосексуалности.
"Тамо пиша ово се односи на чланице ЕУ, али је Србија на путу до чланства прихватила да се усаглашава са тим. Добар пример је Закон о равноправности полова из 2009. године, где је амандманима у парламенту убачен појам рода. Убаците појам 'род' који није прошао јавну расправу. Образложење је било да је то због Кластера 3, да је то по налогу ЕУ. Две године смо вршили притисак на министарство, док смо истерали на чистац да нисмо у обавези да усвојимо тај закон", прича Радић.
Појашњава да ЕУ доноси препоруке, "да би било добро да сте флексибилни према џендерима, да могу лако да промене пол код матичара, да се не плаћају таксе, да је процедура хитна".
"То је препорука државама Европе и свака одлучује којом динамиком иде. Неке кажу да је довољно само да дођеш код матичара и промениш пол, неки кажу мора две године да живи у том другом полу, трећи траже лекарско уверење. То су неке финесе какву ће ко препоруку да прихвати, јер нема обавезујуће одлуке. Они тумаче да је то европски стандард", прича Радић.
Додаје и да је Србија на путу ка ЕУ, прихватила да се усклађује са њиховом регулативом.





