(Не)туците своју децу: Држава припрема измене закона због којих ћете ићи на курс родитељства

Иако је Србија ратификовала међународне конвенције којима се забрањује телесно кажњавање деце у свим окружењима, у законском смислу наша држава све до овог тренутка није експлицитно забранила и прописала овакве казне за родитеље. Ово ће се ускоро променити с обзиром на то да је Министарство за бригу о породици и демографију припремило радну верзију измена и допуна Породичног закона.

Министарство за бригу о породици и демографију саопштило је да се једна од предложених измена Породичног законика односи на увођење забране физичког кажњавања деце у чувању, подизању и васпитању.

"У том смислу прописује се да родитељи, хранитељи, старатељи и сва друга лица која се старају о детету или са дететом долазе у контакт у породици или другој средини, не смеју подвргавати дете понижавајућим поступцима, телесном кажњавању и другим казнама које вређају људско достојанство и интегритет детета", наведено је из ресорног министарства.

Додаје се да се измене ослањају на Стратегију за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године и Општи протокол за заштиту од насиља из 2022. године.

За родитеље који се не придржавају закона, санкције ће подразумевати спровођење корективног надзора над вршењем родитељског права, односно исправљање поступака према детету које физички кажњавају.

"Орган старатељства, тј. центри за социјални рад ће имати овлашћења да, по добијању пријаве, налажу родитељима да се укључе у посебне обуке и курсеве о остваривању права детета и одговорном родитељству. Уколико физички кажњавају дете хранитељи или старатељи, санкција може бити престанак хранитељства, односно старатељства, у складу са законом", саопштено је из министарства и наглашено да се после јавне расправе сачињава Нацрт измена Породичног закона, који ће бити упућен Влади Србије.

Едукација не кажњавање родитеља

Саша Стефановић, директор Мрежа организација за децу Србије за РТ Балкан појашњава да се ове измене тичу унапређења заштите деце од свих облика насиља, а да поента није у кажњавању родитеља, већ њиховој едукацији.

"Идеја је да се јасније, недвосмисленије и експлицитније нагласи да у одгоју детета не смемо примењивати насилне методе како би се омогућило лакше функционисање породице. Жеља нам је такође била и да се помогне родитељима да примењују одговарајуће методе за добробит детета и породице у целини, зато је важније причати о саветодавној улози него о казнама", навео је он.

Гордана Племић из Удружења "Родитељ" и чланица Радне групе за права детета Владе Србије за наш портал наводи да се они одувек залажу за ненасилне методе васпитања.

"Када дође до батина, родитељ показује немоћ. Сврсисходније је да променимо начин опхођења према детету, затим да му се посвети више времена и пажње, разговара са њим, слуша и чује. Такође, потребно је да им поставимо границе, дамо лични пример и покажемо доследност", објашњава саговорница РТ Балкан.

Професор кривичног и породичног права, др Слађана Јовановић, наводи да имамо различите законске основе којима се обезбеђује норма, али је проблем њихова примена.

"За кривично дело насиље у породици починиоцу прети од три месеца до пет година затвора, а за запуштање и злостављање малолетног лица предодређена је казна до три године затвора. Постоје кривична дела над малолетницима за која се одређује и до 10 година затворске казне, али као држава која тежи да има нулту толеранцију на насиље, проблем заправо лежи у мањку свести, образовања и превенције", нагласила је професорка.

Иначе, Уницеф је дао закључак да телесно кажњавање није делотворно у постизању жељеног понашања и често води до повећања агресивности детета и међугенерацијског преношења образаца насилног понашања.

Према подацима "Истраживања вишеструких показатеља" које је та организација спровела за 2019. годину, физичко кажњавање доживело је 20 процената деце, а један проценат је искусило тежак облик физичког кажњавања (шамарање, ударање детета по лицу, глави или ушима, пребијање, односно задавање више удараца свом снагом). Психолошка агресија попут викања, називања детета погрдним именима и неки облици физичког дисциплиновања деце, најчешћи су у региону Војводине, а тек 10 процената испитаника, мајки или старатеља, сматра да је за правилно одгајање и васпитавање деце неопходно физичко кажњавање.

Према последње обрађеном извештају Републичког завода за социјалну заштиту, у току 2021. године у ЦСР је евидентирано 8.146 пријава насиља над децом у породици. Од тога се 3.528 пријава односило на емоционално насиље, 2.359 на занемаривање, 1.997 на физичко насиље, а најмање пријава је било за сексуално насиље, 239 и експлоатацију детета, 23. 

Међу поступцима које су ЦСР предузимали у истој години у циљу заштите деце у случајевима насиља у породици, 64,8 одсто поступака и мера односи се на мере и интервенције из домена рада ЦСР. Посматрано у петогодишњем периоду, за 55,1 одсто се смањио број деце која су измештена из породице заједно са ненасилним родитељем, за 49,7 одсто се смањио број деце која су сама измештена из породица и за 25,7 одсто је смањен број упућивање деце на услуге других одговарајућих установа.

Адвокат породичног права, Кристина Ђапа, за РТ Балкан каже да насиље над дететом може да пријави свако.

"То може да буде било која институција која примети знаке насиља, вртић, дом здравља, школа, али и комшија и случајни пролазник ако се насиље догађа у јавном простору. То ипак није тако често због нашег менталитета и појмовања батина као васпитног метода. У пракси пријаву најчешће покреће само дете или најближи у окружењу", објашњава она и додаје да је за пријаву надлежна полиција, која обавештава ЦЗСР.

Потом се саставља кривична пријава која се доставља тужилаштву, на којима је да у оквиру истражне радње прикупе доказе на основу којих се стиче основ за притвор.

"За задржавање до 48 сати је надлежна полиција, а судија за претходни поступак доноси решење о притвору до 30 дана. У зависности од квалификације дела, а после подизања оптужнице, починилац може да се казни новчаном казном, казном затвора или одређеним мерама као што су забрана приласка или комуникације са дететом", објашњава она.

Шта се крије иза законских регулатива?

Саша Боројевић, покретач недавне иницијативе за спас менталног и духовног здравља деце "Породични аларм", за РТ Балкан каже да се иза закона који се доносе, крију јасне намере у ком правцу све ово треба да иде.

"Моја дечија права су била да изаберем хоћу ли дужи или краћи прутић којим ће ме тући. У времену мог одрастања деца се нису међусобно убијала, нису тукла родитеље и учитеље. Сада смо дошли до тога да деца могу све то раде под окриљем права која им припадају, а да немају никакве обавезе. Истовремено, родитељу се одузима права да васпитава своје дете јер је доведен у ситуацију да мора да поштује иста та дечја права", објашњава овај парадокс Боројевић.

Према његовим речима, наспрам "теорије истине" коју заступа, крије се покушај двојице ухапшених педофила из Уницефа да диктирају и креирају законе.

"Када се у медијима прочита да се смањује кривична одговорност деце на 12 година, долази се до тезе да ако је смањена та граница, да ли онда и девојчица од 12 година постаје сексуално одговорна, да ли се педофилија легализује на овај начин, а истовремено прави идеалан терен за одузимање деце од стране социјалних служби за 'непогодне' родитеље", наводи он и подсећа да је више од 5.000 деце измештено из примарних породица од 2013. године до данас.

Саговорник РТ Балкан каже да Србија није била насилно друштво док није добила "напредне и либералне" законе и различита права на којима неко зарађује.

"Ви причате о вршњачком насиљу и они почну да се убијају. Причате о сексуалном образовању, а свака пета девојчица у Београду је имала абортус. Све је тенденциозно направљено, промене пола, деца су постала средство за различите западне агенде, отуђујемо их од цркве, од вере и породице", наглашава он и додаје да никакво право не треба да уређује однос дете-родитељ, а да је оправдано дете ударити по задњици онда када не постоји начин да се допре до детета коме је угрожена безбедност, сопствени живот и здравље.