"Винча" јача сарадњу са "Росатомом": Нуклеарна технологија у служби медицине и енергeтике

Помоћник директора за привреду и финансије Института "Винча" Милан Љушић је поводом медијских напада из региона због сарадње са руским "Росатомом" за "Јутро на РТ" нагласио да се Институт искључиво бави развојем нуклеарне технологије у мирнодопске сврхе, а да сарадња са руским гигантом постоји дуги низ година.

Љушић је појаснио да развој нуклеарне технологије у Институту иде у два правца – један је област енергетике, а други развој радиофармације.

Љушић је истакао да су преговори са "Росатомом" прошле године значајно интензивирани. Он је посебно истакао да је реч о компанији од изузетног светског значаја и величине, те да партнерство са таквим гигантом директно доприноси пословном и технолошком развоју Института "Винча".

"Представници Института 'Винча' су прошле године учествовали на 'Нуклеарној недељи' у Москви, где су започети преговори о потписивању комерцијалног уговора са компанијом 'Росатом' за набавку затворених извора зрачења који се користе у индустријској радиографији", навео је Љушић.

Званичник Института Винча за РТ Балкан: Имамо комерцијални уговор с Росатомом, увозимо за индустрију

Он је додао да је реч о иридијуму и селену, који су кључни за испитивање унутрашњости објеката у нафтној и авио-индустрији, као и у котлоградњи, где је неопходно прецизно проверити квалитет варова и спојева.

Љушић је објаснио да се уговор који је закључен са "Росатомом" пре месец дана, а чија је прва испорука реализована пре свега седам дана, односи искључиво на индустријске изворе.

Нагласио је да Институт "Винча" снабдева десетак корисника затвореним изворима зрачења који се из Русије увозе око три пута годишње.

"Не видим ништа проблематично у овоме, с обзиром на то да количину изотопа коју наша земља увезе на годишњем нивоу, једна Немачка увезе за само недељу дана", истакао је Љушић.

Такође, навео је да су новим договором са руским партнером потпуно елиминисани посредници, чиме је обезбеђена знатно повољнија набавка. На тај начин је омогућено крајњим корисницима у Србији да неопходне изворе набављају по нижим ценама.

Циљ Института "Винча", као једине институције која се бави производњом радиофармацеутика у Србији, јесте да кроз сарадњу са гигантима попут "Росатома" допринесе увођењу нових технологија у лечењу најтежих обољења.

"Већ су заказани састанци са представницима компаније "Изотоп" поводом увођења иновативних метода, као што је примена актинијума, с обзиром на то да Русија производи чак 50 одсто светских залиха овог изотопа који се користи у радиофармацији", напомиње Љушић.

Говорећи о стратешким плановима и примарним пројектима Института, Љушић је најавио да је у области нуклеарне медицине у плану отварање тераностичког центра у коме ће се спроводити специфична клиничка истраживања.

"Када је реч о енергетици, планирамо отварање нове лабораторије која ће се бавити алтернативним изворима енергије. Србија ће и на том пољу бити јединствена у региону, јер ћемо се посебно истаћи у производњи зеленог водоника", закључио је Љушић.

"Росатом" ће испоручити радиоактивне изотопе Србији

Он додаје да је, поред крајњег производа било у области радиофармације или енергетике, за нас јако битно да се донесу и нове технологије, нове начине у производњи, нова испитивања, нове лекове, нешто што у перспективи можете и сами да производите и да заједно са страним партнерима радите на њиховом развоју.

"Ми у оквиру Института Винча имамо две озбиљне лабораторије, једна се бави производњом фармацеутика, док се друга озбиљно бави енергетиком", наводи Љушић.

Истиче да домаћи стручњаци већ активно сарађују са водећим светским компанијама, те да је приоритет Института да се кроз те односе у Србију доносе ново знање и напредни производи који ће унапредити домаћу науку и привреду.

Нуклеарна електрана у Србији

Говорећи о изградњи нуклеарне електране у Србији, Љушић је оценио да би то, поред изузетно високе цене и великог фискалног оптерећења за државу, ипак била добра инвестиција за Србију.

Он оцењује да би изградња оваквог постројења била пре свега веома корисна за наш енергетски сектор, као и да би се дугорочно показала као веома потребна и дугорочно исплатива инвестиција.

Према његовим речима, реч је о подухвату који би за Србију, након изградње хидроелектране "Ђердап", био први пројекат таквих размера.

Он напомиње да је претходно неопходно обезбедити адекватну локацију и простор који задовољава све безбедносне и техничке параметре.

Да ли ће Србија добити нуклеарну електрану и када и где би то могло да се деси?

"Они који доносе одлуке о томе где ће се градити нуклеарна електрана и ко ће бити стратешки партнер, сигурно воде рачуна и о начину финансирања. Једно такво постројење може да кошта између 10 и 15 милијарди евра, и та висока цена ће свакако бити један од пресудних фактора при избору партнера", објашњава Љушић.

Напоменуо је да нуклеарна електрана почиње да доноси принос тек након десет година рада. Према његовој оцени, од почетка градње до пуштања у погон треба да прође између 11 и 12 година, посебно ако би партнер била искусна компанија попут "Росатома", која иза себе већ има низ успешних међународних пројеката.

"Код овако великих и скупих подухвата рокови су кључни. Свако кашњење доводи до непланираних трошкова који могу изазвати озбиљне проблеме за буџет једне мале државе као што је Србија", упозорава Љушић.

Ипак, упркос свим изазовима, Љушић оцењује да би изградња нуклеарне електране била веома потребна и изузетно корисна за наш енергетски сектор.