Батут о хантавирусним инфекцијама у Србији: У протеклих десет година регистровано 127 пацијената

Епидемија хантавирусних инфекција на крузеру у Јужном Атлантику и у којој је за сада оболело седам особа од којих су три преминуле, изазвала је доста медијске пажње и довела до узнемирења јавности, а Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" саопштио је да је у протеклих десет година у Србији забележено 127 случајева, као и да се оне најчешће испољавају у два облика - хеморагијска грозница са бубрежним синдромом (ХГБС) и хантавирусни плућни синдром (ХПС).

Kако се наводи, хантавирусне инфекције представљају групу зооноза изазваних вирусима из фамилије "Хантавиридае", а природни резервоари ових вируса су глодари, док се човек најчешће инфицира инхалацијом аеросола контаминираног излучевинама заражених животиња.

Шта је хантавирус, инфекција која је усмртила троје путника на крузеру

"Пренос са човека на човека је изузетно редак и забележен је само код појединих сојева. Процењује се да се широм света сваке године догоди од 10.000 до више од 100.000 инфекција, са највећим бројем случајева у Азији и Европи", наводе из Батута.

Истиче се да се ХГБС претежно јавља у Европи и Азији, а изазивају је вируси као што су "Хантаан", "Добрава-Београд" и "Пумала".

Додаје се да болест обично почиње нагло, са високом температуром, главобољом, боловима у леђима и стомаку, као и општом слабошћу, а касније се развијају бубрежни и хеморагијски синдром, док је смртност релативно ниска и креће се од 1 до 15 одсто.

ХПС је заступљен углавном у Северној и Јужној Америци, а најчешће је повезан са "Син Номбре" вирусом и, за разлику од ХГБС, ХПС се карактерише доминантним захватањем плућа.

"Почетни симптоми су неспецифични и подсећају на грип, али се брзо развија респираторна инсуфицијенција. ХПС има знатно вишу стопу смртности у односу на ХГБС, често између 30 одсто и 50 одсто", наводи се у саопштењу.

Основна разлика између ХГПС и ХПС је у циљном органском систему и у клиничкој слици.

"ХГБС примарно погађа бубреге и карактерише се поремећајем функције бубрега и могућим крварењем, а ХПС доминантно захвата плућа и доводи до тешке респираторне инсуфицијенције. Географска дистрибуција је такође различита: ХГБС је типична за Европу и Азију, док се ХПС јавља у Северној и Јужној Америци", објаснили су.

У Србији је за последњих десет година регистровано 127 случајева ХГБС, а у 2024. години је пријављено 11 оболелих особа од ХГБС, са стопом инциденције 0,17 на 100.000 становника.

"Брод смрти" пред Канарским острвима: Шпанија отвара луку за крузер, локалне власти бесне

"Регистрован је један смртни исход, док епидемијског јављања ове болести у 2024. години није било. Током 2025. године забележена су само два случаја ХГБС, без смртних исхода", истиче се у саопштењу.

Kако су навели, не постоји специфична антивирусна терапија или вакцина за хантавирусну инфекцију, а лечење је фокусирано је на клиничко праћење и лечење респираторних, срчаних и бубрежних компликација. Додали су да рани приступ интензивној нези побољшава исходе, посебно код пацијената са кардиопулмоналним синдромом изазваним хантавирусом.

Спречавање инфекције хантавирусом првенствено зависи од смањења контаката између људи и глодара, а ефикасне мере укључују одржавање чистоће у домовима и на радним местима, заптивање отвора који омогућавају глодарима да уђу у зграде, безбедно складиштење хране, коришћење безбедних пракси чишћења у подручјима контаминираним глодарима, избегавање сувог метења или усисавања измета глодара, влажење контаминираних подручја пре чишћења, као и јачање пракси хигијене руку, наводи се у саопштењу.