Србија и Балкан
Кристијан Шмит "пензионисан": Ко ће бирати његовог наследника и колико ће му трајати мандат
Из ОХР тврде да је Шмит о одлуци и напуштању БиХ обавестио Управни одбор Савета за имплементацију мира, затраживши, како кажу, да се покрене процес именовања његовог наследника. Република Српска ће, како је најављено из Бањалуке, учествовати у евентуалном избору оног ко буде дошао у БиХ уместо Шмита. Истовремено, тражиће да се мандат високог представника ограничи на годину или две
Република Српска дочекала је да види леђа Кристијану Шмиту, који је без одлуке Савета безбедности УН скоро пет година био на функцији високог представника у БиХ, а уочи седнице Савета безбедности Уједињених нација на којој ће сутра бити представљен извештај о ситуацији у БиХ.
Из ОХР тврде да је Шмит о одлуци обавестио Управни одбор Савета за имплементацију мира, затраживши, како кажу, да се покрене процес именовања његовог наследника. Република Српска ће, како је најављено из Бањалуке, учествовати у евентуалном избору оног ко буде дошао у БиХ уместо Шмита. Истовремено, тражиће да се мандат високог представника ограничи на годину или две.
Иако се већ извесно време спекулисало о Шмитовом "пензионисању", а он је и сам јуче најавио одлазак, Канцеларија високог представника (ОХР) ставила је тачку и данас званично потврдила да Шмит одлази. Шмит наставља да тврди како "БиХ још није спремна да функционише без институције високог представника", па ће, како се наводи, "објаснити разлоге због којих затварање ОХР-а још није могуће" – уз оцену да није испуњен такозвани програм "5+2" који представља услов за његово укидање.
Лист "Франкфуртер Алгемајне цајтунг", за који је најпре, Шмит потврдио да иде са функције, истиче да се о Шмитовом скором одласку већ неко време говорило у дипломатским круговима у Сарајеву и у медијима.
"Ако до тога дође, примопредаја функције неће бити добровољна, нити ће се догодити у тренутку који је Шмит сам изабрао. Месецима САД, све оштријим тоном, а наводно у последње време чак и у форми ултиматума, како сугерише Шмитова реакција захтевају да што пре напусти функцију. Вашингтон наводно жели поставити 'послушнијег' наследника", тврди овај лист.
Шмит је, како је у више наврата, указивано из Бањалуке, донео на десетине незаконитих одлука и тиме изазивао кризе, једну за другом. Шмитове мере су посебно репресивне, како су указивали званичници Српске, а Шмит је покушао да онемогући деловање СНСД-а, највеће српске странке у БиХ, којој је административном одлуком ускратио приступ јавним средствима. Његов најрепресивнији потез представља наметање измена Кривичног закона БиХ.
У извештају Владе Републике Српске који је предат СБ УН пред сутрашњу седницу о БиХ, се упозорава да је присуство неизабраног странца са диктаторским овлашћењима озбиљно нарушило политичку културу, умањујући дух компромиса.
Из Владе Републике Српске су напоменули и да Анекс 10 Дејтонског споразума налаже да именовање на функцију високог представника, након захтева страна потписница, одобри СБ УН, као што је то био случај са првим високим представником Карл Билтом, према Резолуцији 1031.
"Уместо тога, Шмита је изабрала неформална група утицајних држава која себе назива Управни одбор Савета за спровођење мира иако Савет за спровођење мира није ни поменут нити предвиђен Дејтонским споразумом", подвлачи се у извештају.
Председник Републике Српске Синиша Каран изјавио је да три конститутивна народа неће имати подлогу за сарадњу, уколико остану на снази нелегитимне одлуке Шмита којима је срушен уставноправни поредак у БиХ. Нагласио је да је "потребно да се затвори ОХР" и преиспитају све последице наметнутих одлука, посебно Шмита.
Каран је такође, навео да ће Шмит отићи, али да ће остати Уставни суд, Суд и Тужилаштво БиХ који не раде свој посао. Према његовим речима, не би било ни Кристијана Шмита, нити иједног високог представника, да је Уставни суд БиХ само радио свој посао и штитио уставност.
И лидер СНСД-а Милорад Додик, коме је и сам сносио последице због због непоштовања нелегитимних одлука Шмита, изразио је уверење да ће Русија на СБ УН тражити да одлуке високог представника буду правно неважеће.
"Кристијан Шмит одлази из БиХ онако како је у њу и дошао – без легитимитета, без одлуке СБ УН и без међународног права на својој страни", навео је Додик.
Он је рекао да подношење оставке Шмита Савету безбедности нема никаквог смисла, јер га овај Савет никада није ни изабрао. Навео је да је Шмит отеран и да му је поручено да ће имати проблеме ако не оде. Додик је рекао је да ће Република Српска, као потписница Анекса 10 Дејтонског мировног споразума, заједно са осталим потписницима, учествовати у евентуалном избору оног ко буде дошао у БиХ након Кристијана Шмита.
"Када ми дамо предлог, онда ће он бити потврђен у Савету безбедности. Тражићемо да се тај мандат ограничи на годину или две и да се почисти смеће бивших високих представника. Тиме да још једна шанса БиХ", поручио је Додик.
Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић истакла је да је логично да одлазак Шмита из БиХ изазива огромну пажњу, будући да је "довео БиХ до политичке, економске и демократске смрти, али и поручила да Република Српска све издржала".
Председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић је поздравио одлазак Шмита и упитао ко ће да почисти неред који је оставио.
"Карма или правило, свеједно је. Шмит капут. Ко ће чистити његово смеће?", навео је Стевандић.
Српски делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Радован Ковачевић истакао је да је "Република Српска вечна, а да Шмит одлази поражен", уз илустрацију лидер СНСД-а Милорада Додика који гледа у леђа шесторици бивших високих представника – од Карла Билта, Карлоса Вестендорпа, Волфганга Петрича, Педи Ешдауна, Кристијана Шварцшилинга и Валентина Инцка, до одлазећег Шмита.
Професор др Екатерина Ентина, из Националног истраживачког универзитета "Висока школа економије" из Москве рекла је за РТ Балкан да није толико велико изненађење да Шмит одлази, јер се о томе у последње време причало.
"То је био део договора руководства у Бањалуци са Американцима. То је очекивано решење које нас Русе радује. Оно што је радио је директно водило кризи у Босни и Херцеговини. Његове активности су водиле погоршању ситуације у БиХ, паду разумевања и дијалога различитих политичких странака. Његов утицај је био негативан по дијалог. Он је успео да скине руководство у Бањалуци које било патриотски оријентисано и које је желело да се бори за опстанак Републике Српске. Сада је кључно питање да ли ће Русија, Српска и донекле америчка администрација успети око поништавања закона које је он донео", истакла је Ентина.
Москва се, како је рекла, увек залагала за "класичну дејтонску конструкцију" која предвиђа функционисање ОХР-а као привремене структуре, а ОХР траје 30 година.
"Сада је питање како ће то прихватити Европа, они имају доста алата за утицај који може да се прави под притиском. Да ми избегнемо намере које постоје у Бриселу да се ОХР претвори у монополни утицај ЕУ у БиХ, јер то неће бити добро по БиХ, а ни по Српску", додала је.
Ближи ли се крај безакоња?
Шеф Мисије БиХ при ЕУ Обрад Кесић сматра да ће одлазак Кристијана Шмита из БиХ обележити крај ере безакоња која је створена охолошћу бројних западних "градитеља нације" и амбасадора који су направили ругло од владавине закона, посебно Бечке конвенције о дипломатским односима.
"Савет безбедности УН сада има прилику да исправи грешке које су почињене проглашавајући његове унилатералне акције као незаконите", навео је Кесић на Иксу.
Дипломата Живадин Јовановић очекује да на сутрашњој седници Савета безбедности УН о БиХ, која се одржава у новим геополитичким условима, буде укунут ОХР.
Кристијан Шмит је, потписујући се као високи представник од 2021. године, донео укупно 25 одлука којима је променио законодавство у БиХ. Највише пажње привукле су измене и допуне Кривичног и Изборног закона као и оног о финансирању институција на нивоу БиХ, уз наметање амандмана и на Устав Федерације БиХ.
Допунама Кривичног закона БиХ на начин да је кривичним делом прогласио непоштовање његових одлука, створени су услови да се покрене судски процес против Милорада Додика у својству председника Републике Српске који је, потом осуђен због непоштовања Шмитових одлука због чега му је одузета и функција председника Српске.
Осим Републике Српске, и Руска Федерација и Кина су чврстог става да је Шмит узурпирао позицију високог представника и да је време да ОХР затвори врата. Док је Шмит на "капији", поново се оставља питање, колике су шансе да са њим, буду испраћене и његове одлуке.
Live
