Измена изборних закона: Кампања између државне функције и партијске књижице

Посланици Скупштине Србије сутра почињу седницу на којој ће расправљати о делу изборних закона писаних на основу препорука Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР). У питању су акти о избору председника Републике, о избору народних посланика, о локалним изборима, као и Закон о Уставном суду.

Премијер Србије о изборима: Ствар процене када ће бити, али не треба журити

Ово је само део прописа које ће Србија мењати.

Посланике тек чека прича о решењима за тзв. функционерску кампању, односно како јасно законски одредити, а затим и у кампањи поштовати границу између државног и партијског представника. Закон који се бави овом темом је акт о спречавању корупције. Једна од препорука ОДИХР односи се и на забрану притиска на бираче, па се и овај део мора преточити у законско решење. Какво, за сада се не зна.  

Јасно је да се у четири закона који ће сутра бити пред посланицима, а које је поднео напредњак Мирослав Петрашиновић, превиђа увођење обуке за све чланове бирачких одбора коју ће организовати Републичка изборна комисија. Она у року од три месеца од ступања закона на снагу треба да пропише начин како ће се изводити обука и како ће бити организована. РИК ће водити и регистар свих који су прошли обуку. На крају обуке ће сви добити потврду која ће важити три године. Предвиђени су и случајеви у којима се потврда може изгубити, а један је ако онај који је има, буде правоснажно осуђен за кривично дело против изборног права и уколико избори буду поништени на бирачком месту где је био ангажован.

Одбор за правосуђе подржао измене изборних закона

Једна од новина је да исти бирач може подржати више изборних листа. Предвиђене су и измене када су у питању мањинске листе.

"Назив листе која жели да добије статус листе националне мањине мора садржати пун или скраћен назив листе националне мањине. Када је у питању коалиција политичких странака, све странке морају бити странке националних мањина, уписане у регистар политичких странака као странке националних мањина, и у називу изборне листе мора бити садржан пун или скраћен назив странке националне мањине", објаснио је Петрашиновић.

Када је реч о изменама и допунама Закона о Уставном суду, оне се односе на скраћивање рока у ком орган за спровођење избора доставља суду доказе о евентуалним неправилностима. Рок је раније био осам дана, а предложено је да буде скраћен на три дана. Уставни суд тренутно има рок од 30 дана да донесе одлуку о поништавању избора на одређеном бирачком месту, а предложено је да тај рок буде скраћен на 20 дана. Рок за понављање избора, који је тренутно 10 дана, треба да буде продужен до 30 дана.

Републичка изборна комисија, али и градска и општинска изборна комисија биће задужене да поднесу кривичну пријаву тужилаштву уколико дође до злоупотребе података личности приликом прикупљања потписа подршке за изборне листе.

Oпозициони посланици су критиковали да није прихваћено ништа од примедби на нацрте закона, те да је све одрађено брзо. 

Где је граница између државног и партијског политичара?

Када се ови закони усвоје, очекује се још једна тура преправки у актима који се односе на "функционерску кампању", али и финансирање кампање, односно могућу "злоупотребу јавних ресурса". 

Наш избор

Шта је донео изборни дан: Напредњаци однели победу, студенти се позиционирали на политичкој мапи

У Закону о спречавању корупције, који је тренутно на снази, пише да "јавни функционер не може да користи јавне скупове на којима учествује и сусрете које има у својству јавног функционера за промоцију политичких странака, односно политичких субјеката, под чиме се посебно подразумева коришћење тих јавних скупова и сусрета за јавно представљање учесника у изборима и њихових изборних програма, позивање бирача да за њих гласају на одређеним изборима, односно да бојкотују изборе". 

У препорукама ОДИХР-а се, између осталог, наводи да је јавни функционер дужан да увек недвосмислено предочи саговорницима и јавности да ли износи став органа у којем врши јавну функцију или став политичког субјекта. Такође, помиње се и да је учешће јавних функционера у кампањи легитимно у случајевима када се кандидују на изборима, али се "јављају изазови у случајевима када се они не кандидују на изборима, али ипак активно учествују у кампањи". 

Подсетимо, у Србији су до сада вeћ мењани изборни закони на основу разних препорука ОДИХР-а.