Подгоричка скупштина против Подгоричке скупштине: Уједињење или насилна анексија

У Скупштини Црне Горе, под објашњењем да се исправља неправда према краљевској породици Црне Горе, усвојена је измена Закона о статусу потомака династије Петровић Његош.

Епилог је да ће Фондација Петровић Његош коју води Никола Петровић, а која према званичним подацима запошљава двоје људи, на годишњем нивоу из буџета Црне Горе добити 100.000 евра, као и да ће дворац "Крушевац" у Подгорици припасти потомцима владарске породице Црне Горе.

Међутим, епилог је и да је у овом закону остала формулација "насилна анексија" за догађај из 1918. године, када је Велика народна скупштина, односно Подгоричка скупштина, донела одлуку о уједињењу Краљевине Црне Горе са Србијом.

Није морало да буде тако.

Посланик Социјалистичке народне партије Богдан Божовић поднео је амандман на овај закон у ком је затражио да се измени члан 1. "У Закону о статусу потомака династије Петровић Његош у члану 1 ријечи: 'насилне анексије државе', замењују се ријечима 'уједињење Црне Горе и Србије'".

СНП је као и претходног пута предала амандман, јер је у члану 1 наведено да се десила "насилна анексија", што је по нашем суду у супротности са историјским чињеницама, појашњава посланик Божовић у изјави за РТ Балкан.

"Међутим, као и претходног пута нисмо добили подршку већине за наш предлог и из тог разлога смо га повукли. Немамо ништа против да се ријеше имовинско-правни односи између државе Црне Горе и династије Петровић-Његош, али не на уштрб историјских чињеница", каже Божовић.

Напомиње да "ујединитељи нису били издајници, већ једни од најбољих синова наше државе".

Божовић и његова партијска колегиница Слађана Калуђеровић били су уздржани на синоћњем гласању о закону. Посланици Демократске народне партије били су против.

Међутим, за измену закона, упркос спорној формулацији гласали су други посланици некадашњег Демократског фронта, између осталих и председник скупштине и Нове српске демократије Андрија Мандић.

Када је Скупштина Црне Горе 2018. године усвојила Резолуцију којом се проглашавају ништавним одлуке Подгоричке скупштине из 1918. Мандић је на седници срчано бранио ујединитеље и одлуку тадашњег народа Краљевине Црне Горе.

Демократски фронт, чији је Мандић био један од лидера тада је предложио резолуцију "Никад више 1916." којом би се осудила капитулација Краљевине Црне Горе у Првом светском рату.

"Сви се ми из Демократског фронта стидимо одлуке тадашњег краља Николе и Владе Црне Горе да положи оружје, а то није била слаба војска, него веома моћна војска наоружана најбољим пушкама, најбољом артиљеријом, имала јасне ратне циљеве, имала поуздане савезнике Србију и Русију, могла да одступи и та наша војска, као што је србијанска, али политичке игре и издаја која се десила 1916. довела је Црну Гору да се нађе у срамотном положају", рекао је Андрија Мандић, том приликом 29. новембра 2018. године.

Шта се десило у међувремену?

Божовић подсећа да је Нова српска демократија гласала за његов предлог амандмана о уједињењу у скупштинском одбору, али је у пленуму изостала подршка.

Покушали смо да дођемо до појашњења за овај поступак у НСД, али нисмо добили одговор. Уместо тога, из ове странке стиже саопштење њеног портпарола Марка Миличића.

Гласање о изменама Закона о статусу потомака династије Петровић-Његош није било гласање о историји 1918. године, нити о карактеру тадашњег уједињења, каже Миличић.

"Било је то гласање о конкретним имовинско-правним питањима, статусу фондације и уређивању односа државе према потомцима једне историјске династије. Они који данас покушавају да представе другачије свјесно замјењују тезе и користе ову тему за дневнополитичке обрачуне", наводи Миличић.

Додаје да се синоћ током гласања "јасно видело које све партије од ДПС-а до СНП-а и дан данас баштине револуционарни комунистички дух, а цијели свијет се и дан данас сјећа какав је однос њихових идеолошких претходника био према разним царским и краљевским династијама - почевши од Романова, преко Карађорђевића, па до Петровића - Његоша".

"Као што је то био случај и раније, знамо да када би се ове партије питале, династији Петровић-Његош не би дали ништа. Ми то од њих нисмо ни очекивали, али нека нас поштеде свог 'револуционарног жара' и то оставе за своја четири зида. Јасно је да се бивши комунисти плаше онога што је синоћ рекао предсједник Мандић – а то је да се овим трасира пут ка повратку отуђене имовине Српске православне цркве, других вјерских заједница, наше династије Карађорђевић и бројних других који су трпјели терор тоталитарног комунистичког режима од 1945. године", наводи се у саопштењу.

Решен статус Његошевих потомака, Мандић поручио: Сада да вратимо и имовину СПЦ и Карађорђевићима

Како додаје Миличић, НСД није, нити ће икада бити предлагач закона којима се "остварење вековних тежњи нашег народа назива било чиме другим до уједињењем, за које су, подсјетићу, били и зеленаши и бјелаши, односно и подржаваоци династије Петровић Његош и династије Карађорђевић".

"Посланици НСД подржали су поменути предлог ПЕС-а, јер смо странка која, између осталог, његује све позитивне тековине монархистичке мисли благородне династије Петровић Његош, а посебно њен свесрпски дух", закључио је Миличић.

Српство краља Николе Петровића није потребно посебно истицати, он се њиме дичио у свакој прилици – од стихова песме "Онамо, намо", до тога да је његов ковчег на вечни починак умотан у тробојку.

Ипак, треба рећи да је краљ Никола Петровић 1916. године напустио Црну Гору и до краја рата остао у егзилу. Аустроугарска је окупирала Црну Гору, а капела у којој је почивао владика Петар Петровић Његош је гранатирана и разрушена.

Током одсуства краља, Подгоричка скупштина донела је одлуку о уједињењу са Србијом – веће у којем су право гласа имали и противници и заговорници уједињења.

Идеја о уједињењу Срба ни краљу Николи није била страна, напротив, радио је на уједињењу Црне Горе и Србије са Михаилом Обреновићем још 1866. године, а споразум, који никада није заживео, предвиђао је посебан статус за њега и династију Петровића.

"Никола Петровић је нарочито у млађим годинама био искрени присталица идеје српског уједињења. Иако је, како је био дуже на власти, све више сматрао да српско уједињење треба да буде на челу са династијом Петровића, односно њиме као владарем Црне Горе", рекао је раније за РТ Балкан академик Славенко Терзић.

Наш избор

Подгоричка скупштина 1918: Уједињење које је проглашено за државни преврат

Додао је да је само по себи разумљиво да то није било реално, јер је Србија била финансијски, политички и културно много развијенија од Црне Горе, а у 19. и почетком 20. века постала је и стожер српског уједињења на целом јужнословенском простору.

На челу Србије био је унук краља Николе, Александар Карађорђевић, иначе једини краљ који је рођен и одрастао у црногорској Пријестоници – Цетињу.

Међутим, породична свађа деде и унука око престола остала је тема свађалица и дуго након што су пропала њихова краљевства. Прилика да се неправда према ујединитељима исправи, јуче је у Подгорици поново пропуштена.