Побуна исландских рибара против Брисела: Зашто Исланд неће у Европу

Након неколико дана срамоте због резултата исландског референдума, европски либерални медији су пронашли кривца. Тај кривац је, наравно, Путин.

У кампањи пред исландски референдум од 29. августа о чланству у ЕУ, исландска министарка спољних послова Торгердур Катрин Гунардотир, лидерка покрета "Да" пута је оптужила "злослутне стране силе". Путин је, рекла је, подржао кампању "Не".

У интервјуу за "ЕУобзервер", извесни Торвалдур Гилфасонокривио изјавио је да је Покрет "Не" да је "довео на Исланд швајцарског адвоката, за кога се "зна да је радио за Путинов режим", и за кога се, такође наводно "зна да је заступао руског олигарха, који је покушавао да избегне санкције ЕУ".

Иначе, поменути Торвалдур је чудна птица, додаје "Конзерватив": "2013. године основао је политичку странку, која је добила мање од 2,5 одсто гласова и није освојила ниједно место у парламенту".

Реакција Москве на резултат референдума: Исланд зна како се игра фудбал и одбија ратно хушкање ЕУ

Име швајцарског адвоката је Карл Бауденбахер. Како извештава магазин "Конзерватив", и то је гола лаж: "Доктор Бауденбахер нема никакве везе са Путином, он је само међународно признати стручњак за европско право". И то је све. Бауденбахер нема никакве везе ни са исландским рибарским компанијама, преноси "Конзерватив" и иза њега не стоје фиктивни "руски олигарси".

Ове лажи су смишљене једино зато да промовишу наратив да су исландске рибарске фирме "отеле референдум" исландском народу, пише исландски публициста Ханес Гисурарсон. Све то, додаје он, треба да омогући "евроентузијастима" да одбаце јасан резултат референдума: 52,8 одсто Исланђана је гласало против наставка преговора о чланству у ЕУ.

Лаж има хиљаду крила...

На Исланду се каже се да лаж има хиљаду крила, али да истина нема где да полети. Пре референдума на Исланду о чланству у ЕУ, Покрет "Да" је имао широк приступ европским и исландским медијима.

У истом интервјуу, Торвалдур је изјавио да је Исланд олигархија, коју контролишу власници највећих рибарских фирми. Помало чудно за олигархију, с обзиром да Исланд има веома изједначене приходе и, како наглашава "Конзерватив", скоро занемарљиво сиромаштво, солидне пензије, висок животни стандард и дугу демократску традицију.

Реч је, дакле, о нечем другом: сиромашни исландски рибари су се усудили да кажу не бриселској олигархији.

Уосталом, према Индексу људског развоја УН, Исланд није лоше место за живот. Међутим, водеће рибарске фирме су на Исланду економски јаке, али нису политички моћне.

Исланд поново поручио ЕУ: Престаните да "помажете"

Насупрот томе, проевропска "левица" – којој припада и поменути Торвалдур Гилфасон – контролише владину радиодифузну компанију и универзитете. Током кампање, она је користила ову контролу да подржи Покрет "Да".

Доказ за то је што је исландски владин емитер РУВ, који има законску обавезом да буде непристрасан, учинио је све што је могао да подржи ову нарацију.

Без успеха, очигледно.

Исландско "не" ЕУ је важна лекција за све европске народе

Како пише италијански публициста Лучано Товаљери за сајт "Арјана едититриће": "Исланд је изабрао да остане господар своје судбине". На референдуму је, поновимо, 52,8 одсто бирача одбацило предлог о наставку преговора са ЕУ, 47,2 одсто је гласало за.

Исландско не ЕУ, уосталом, додаје он, представља велику лекцију за све европске народе: народ, суверенитет и рибари могу да победе бриселску олигархију. Реч је, у ствари, тврди Товаљери, о побуни исландских рибара против Брисела.

Исланд, ипак, неће у ЕУ: "За" гласао само рејкјавички круг двојке

Не треба да изненађује што је најснажније противљење поновном отварању преговора дошло из малих заједница – рибара, пољопривредника, из руралних подручја.

Исланђани су свесни вредности својих вода. Између 1950-их и 1970-их, сукобили су се са Британијом у "Бакаларским ратовима", како би одбранили своја риболовна подручја.

За рибаре у малим исландским лукама, уочава Товаљери, аутономија није апстрактни концепт; она значи право на рад, приходе, одрживост локалних заједница и могућност преношења заната и националног наслеђа својој деци.

Рејкјавик против руралног Исланда

Гласање је, осим тога, открило јасну поделу: Рејкјавик је био једини регион који је гласао за поновно приступање преговорима са ЕУ.

У свим осталим изборним јединицама превладао је глас против. Чак је и изборна јединица Југозапад, која обухвата делове главног града, одбацила предлог о приступању преговора са ЕУ. А то је, свакако, упечатљив контраст.

У Рејкјавику су концентрисана јавна управа, финансије, универзитети, сектори који су повезани са великим мултинационалним корпорацијама. С друге стране, у периферним регионима економски и друштвени живот зависи од рибарства, пољопривреде, сточарства и директних веза са земљом.

Ово је, додаје овај аутор, поларизација која се сада примећује у многим западним земљама. Главни градови су интегрисани у транснационалне финансијске мреже и желе друштво у коме су границе замагљене. С друге стране, руралне заједнице, мали градови и географске периферије знају вредност идентитета, традиције, суверенитета и контроле националних ресурса.

Ко је продао отровну јабуку Снежани и убио Јулија Цезара

Резултат референдума је озбиљан политички ударац за исландску проевропску владу и за оне који су желели да врате Исланд на "европски пут", закључује Товаљери.

Заправо, Исланђани су схватили да сарадња између европских народа не значи нужно потчињавање бирократском, наднационалним апарату. Могуће је трговати, путовати и сарађивати, а да се контрола над својим водама, економијом и будућношћу не повери властима из Брисела.

Исландски народ није гласао против Европе, закључује Товаљери. Он је гласао против трансформације Европе у централизовани систем, који прогресивно еродира суверенитет народа.

Вулин: Зашто Исланђани заслужују да буду питани, а Срби не?

Или, како каже италијански писац Андреа Марћиљано: "Очигледно је да Исланђани нису могли да гласају за затварање врата раја који се зове Европска унија, јер би, у том случају, били луди. А онда су пронашли правог кривца: 'Путина! Русију!'"

Говорити истину у данашњој Европи је, очигледно, превелик ризик, додаје он, чак и у далеком Рејкјавику, или "у земљама Источне Европе: Чешкој, Словачкој, Мађарској... које све више показују нетрпељивост према такозваној Европској унији, која их гуши и вуче ка разорном рату са Русијом".

Путин је изазвао економску кризу која је захватила Немачку и Француску, наставља Марћиљано, овај зли цар створио је нерешив сукоб са Ираном... Путин је продао отровну јабуку Снежани и убио је Јулија Цезара, а можда и самог Христа...

Тако су сви наши проблеми решени, каже Марћиљано. А ми, Европљани, можемо да се мирне савести вратимо нашем дубоком сну...