Судбина високог представника ломи се у Сарајеву: Свако истурио свог фаворита, заседа ПИК

Након повлачења Кристијана Шмита, заседање Савета за имплементацију мира у БиХ (ПИК), на којем ће бити предложен кандидат за новог високог представника у БиХ, почиње данас, а биће одржано сутра у Сарајеву. 

У игри се помињу неколико имена. Француска уз подршку Немачке намеће Ренеа Троказа. Италијански дипломата Антонио Занарди Ленди кандидат је Италије, а има и подршку САД. Алтернатива, уколико Ленди не "задовољи критеријуме", је, према неким најавама, званичник администрације председника САД - Вилијам Ругер. Прелазно решење могao би да буде и први заменик високог представника за Брчко дистрикт Луис Кришок.

Ипак, њихов претходник, Шмит, није био легитимни представник ОХР-а с обзиром на то да његово именовање није потврдио Савет безбедности УН сходно Анексу 10 Дејтонског мировног споразума.

У складу са тим, у Сарајеву на дводневном заседању Савета за имплементацију неће бити могуће да се дефинитвно изабере нови високи представник. ПИК само предлаже кандидата, али према Анексу 10 Дејтонског споразума, његов избор мора да аминује Савет безбедности УН.

Париз и Берлин шаљу министре у Сарајево пред избор новог високог представника

За разлику од Републике Српске која инсистира на гашењу Канцеларије високог представника, бошњачки члан и актуелни председавајући Председништва Денис Бећировић се заложио за избор високог представника у БиХ на начин како је изабран и Кристијан Шмит, који у Републици Српској није признат јер његово именовање није потврђено у СБ УН.

Председник Владе Републике Српске Саво Минић поручио је бошњачким политичарима да морају да се помире са тим да у БиХ више неће доћи неко попут "самозванца" Кристијана Шмита или бившег амбасадора САД Мајкла Марфија.

Председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић оценио је да је дошао крај ОХР-а и да није битно да ли ће се то догодити ове или наредне године. Он је оштро критиковао политичко деловање бошњачких лидера, оценивши да је ослањање на међународне факторе и Канцеларију високог представника довело до политичког краха и потеза које је назвао "очајничким".

Лидер СНСД-а Милорад Додик је истакао да ништа не очекује од седнице Савета за имплементацију мира и да је суштински "постојање високог представника и његово деловање, негација БиХ".

"Та функција је могућа само у складу са дејтонским овлашћењима. А пошто тога одавно није било и нема, потребно је укинути функцију високог представника јер тиме нестаје и канцеларија ОХР која је, између осталог, и довела БиХ у немогућу ситуацију. Сматрам да БиХ не треба да опстане ако има високог представника", истакао је Додик.

Од Дејтона до протектората: Ко заправо управља БиХ

Он је поновио да ПИК нема никаква овлашћења и није место где се одлучује о било чему.

"ПИК је само фарса и узурпатор слободе, права и Устава БиХ. Својим радом је срушио уставни поредак у БиХ, као и међунационално поверење. Тако да не очекујем ништа посебно од његове седнице", рекао је Додик.

Он је навео да је састанак у Сарајеву заправо фарса у којој европски органи желе да утичу на унутрашње односе у БиХ, којој не дају да суверено продише и има властити капацитет. Додик је нагласио да је добро што се од нове америчке администрације, предвођене председником Доналдом Трампом, чује да она не жели да наметањима гради туђе државе и нације.

"То буди наду да бисмо у БиХ заједнички и равноправно могли да градимо односе. То треба похвалити, као и улогу Русије која је одавно рекла да треба укинути ОХР. ОХР је одавно постао неважан као канцеларија подршке високом представнику. И напослетку нема високог представника без сагласности страна потписница Анекса 10 Дејтонског споразума, иако они у ПИК-у то игноришу у складу са старим манирима западних колонијалних управника", поручио је Додик.

Уочи данашње седнице Савета за имплементацију мира ПИК, некадашњи амбасадор у УН Бранко Бранковић истиче да се поставља "питање да ли ће нови кандидат уопште проћи СБ УН, што, како подсећа, није био случај са "туристом Кристијаном Шмитом", а уколико се то и догоди, намеће се питање његове сврхе.

"Чак и да не буде вета ниједне земље и да му сви дају глас у Савету безбедности, поставља се питање рационалности и политичке и свакојаке, да ли тај човек уопште ту треба да буде и да ли треба да постоји таква функција у БиХ, али се ту не може ништа урадити до промене Дејтонског споразума", навео је Бранковић за Срну.

Бранковић је изразио наду да ће нови кандидат имати пуну подршку Савета безбедности и да ће бити легитиман према Дејтонском мировном споразуму, што Шмит није био, те су самим тим и његове одлуке ништавне. Он је указао да се отвара и питање да ли ће нови високи представник поништити Шмитове одлуке.

"Да дође нови, који би, рецимо, био овлашћен од Савета безбедности, да ли ће и на који начин, у складу са обавезама, а то су и обавезе сарадње са Председништвом БиХ и са оба ентитета, донети одлуку да се Шмитове одлуке поништавају? То ћемо тек да видимо", каже Бранковић.

Некадашњи председник Народне скупштине Републике Српске Драган Калинић сматра да је споран легалитет и легитимитет Савета за спровођење мира у БиХ и да је реч о вандејтонској творевини која на волшебан начин опстаје годинама иако нема упориште у Уставу БиХ.

Наш избор

Крај ере колонијалних управника: Шта након усвајања Декларације у скупштини Републике Српске

"Споран је и са становишта легитимитета јер су Русија, као гарант и потписник споразума, и Кина, дакле две велике силе, одавно напустиле ПИК", навео је Калинић за Срну.

Калинић сматра да ових дана све личи на то да ће се рашомонијада око ОХР-а и високог представника на овај или онај начин наставити, јер су се, како истиче, када је изгледало да су учињена два корака напред, догађаји враћали корак уназад.

"Званичници Републике Српске, посебно након резолуције Народне скупштине о укидању ОХР-а, с правом ће оспоравати његов избор све док Савет безбедности УН посебном резолуцијом не потврди његово именовање. При томе, више је него јасно да се тражи редукција његових самопрокламованих овлашћења која су и довела до континуираног политичког и правног хаоса у БиХ", истакао је Калинић.

Напоменуо је и да се тражи и ограничење трајања мандата високог представника, најпожељније на годину дана, евентуално на две, како би се без условљавања од ЕУ спровела излазна стратегија за ОХР из БиХ. Он сматра да у свему томе нови високи представник највише што може да буде је модератор.