Србија и Балкан
Нема заборава: Друга књига зборника "Мартовски погром 2004. године – узроци, разарања, последице"
На око 1.5000 страница сабрани су догађаји и анализе српског страдања. Уводна поглавља написали су патријарх српски Порфирије, те митрополити Јоаникије и Теодосије
У Дому културе у Грачаници синоћ је у оквиру "Видовданских свечаности" представљена друга књига тематског зборника "Мартовски погром 2004. године – узроци, разарања, последице". Аутори и сарадници истакли су значај научне обраде и очувања сећања на мартовско насиље.
Говорници су рекли да две књиге на око 1.500 страница и уз готово педесет радова бројних стручњака, представљају једно од најзначајнијих дела посвећених документовању узрока и дугорочних последица погрома над Србима и њиховом културном баштином на Косову и Метохији.
Марко Марковић, један од суиздавача зборника испред Архива Косова и Метохије казао је, да је велика и очигледна потреба да се о Мартовском погрому говори и пише, али и да се он памти.
"Сада са поносом можемо рећи да о Мартовском погрому имамо око 1.500 писаних страна. Да је у питању један зборник, тематски, мултидисциплинарни, који потписују еминентни стручњаци из разних области. Имамо само у другој књизи 15 доктора наука, имамо чиме да се поносимо. Нажалост, Мартовски погром је оставио разорне последице које се осећају и данас. Оне се најбоље могу уочити кроз институционални притисак који сваког дана видимо и осећамо", навео је он, а преноси Радио КиМ.
Директор Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина је подсетио на речи филозофа Жарка Видовића који је за Србе својевремено рекао да су логорашка нација у 20. веку.
"У само једном веку, од 1912. па до 2004. године, са свих вишестолећних простора на којима смо живели и стварали нашу културу и цивилизацију, почетком 21. века са више од педесет одсто територија смо протерани. Говорим о Косову и Метохији, Јужној Србији, Црној Гори где је извршен идентитетски инжењеринг, о Сарајеву, Подрињу, Републици Српској Крајини, о Далмацији преко Лике, Кордуна, Баније, Славоније, па све до Западног Срема. Циклус страдања 20. века завршио се управо у тим трагичним данима када је нанет последњи видљив ударац српском народу, управо у Мартовском погрому", навео је.
Додао је да је на својих 1.500 страница зборник, за сада, исписао ону историју која нам недостаје и која нам је недостајала.
"Јесу новине и емисије биле препуне различитих вести, тумачења и погледа на то шта се догодило током тих мартовских дана на Косову и Метохији, али сада први пут имамо одговор од људи који су стручни, који се баве тим темама", рекао је он.
Како је рекао "таква дела служе да пробуде емоцију код људи, да знају да то није био никакав инцидент, већ да је то део наше колективне историје и да та историја погађа сваког Србина, где год да се он налазио".
Уводна поглавља друге књиге написали су: патријарх српски Порфирије, митрополит Јоаникије и митрополит Теодосије, те професор Владан Виријевић.
Научни сарадник Института за европске студије Душан Илић, коментаришући похвално наводе из рада Оље Арсенијевић који се налази у другој књизи, рекао је да погром из 2004. није само етнички мотивисано насиље већ културно убиство које је произвело историјску дислокацију.
"То значи: дођете, протерате нас, срушите нам куће, сравните нам цркве са земљом, срушите нам надгробне споменике, посадите дрвореде, промените рељеф и на тај начин нам укинете памћење. То је историјска дислокација у обичном српском језику. То нисмо имали у нашем академском дискурсу, нажалост. Нисмо имали такав приступ код озбиљнијих радова на ту тему", казао је он.
Доцент на Правном факултету Приштинског универзитета са привременим седиштем у Косовској Митровици Душан Челић, рекао је, говорећи о последицама мартовског насиља 2004. године и цркви Светог Николе у Приштини, да је поново преживљавао страшне сцене њене паљевине.
"Наравно да о томе не могу да говорим без емоција. У тој цркви су крштени моји преци, ја сам примио свету тајну крштења. И мој син, Лазар… Заиста се човек пита како је неко, у људском облику, у пепео могао да сагори тај храм. Шта му је ту сметало?", рекао је и навео да имамо обавезу да памтимо.
Директор Дома културе "Грачаница" Живојин Ракочевић је навео да је Мартовски погром један од највећих мирнодопских злочина у Европи после Другог светског рата.
"Тоталитет сукоба је захватио цркве, манастире, фреске, збирке икона, људе, градове, села, библиотеке, домове здравља, урбане целине, болнице, живот… Све оно што је могло бити ударено у једном народу - ударено је 17. марта 2004. године. Тај погром је као огромни талас радијације после ког ништа на вама, у вама и око вас не остане нетакнуто. То и данас осећамо", рекао је он.
Навео је да су ове књиге научно лице погрома и додао да наука одговара на питање шта нам се то десило.
"Одговорити на то питање је једно од најважнијих личних и колективних питања које можемо имати", истакао је.
Ракочевић је најавио трећи том зборника за исти период следеће године и побројао могуће теме које ће у њему бити обрађене.
"Један од кључних момената нашег опстанка је могућност да у перспективама, од науке до народног живота и медија себи објаснимо и објашњавамо шта нам се догодило. На крају, онај коме се догодио погром, нема право да нестане ни на овом, ни на оном свету", закључио је Ракочевић.
Live
