Србија и Балкан
Светски дан избеглица: Срби и даље не могу да врате имовину, када траже кључ, добију затвор
У Загребу, Сарајеву и Приштини систематски отимају српску имовину с циљем цементирања етничког чишћења српског народа, саопштио је Савез Срба из региона. Према подацима Комесаријата за избеглице, током ратних сукоба на простору бивше Југославије наша земља примила је преко 600.000 избеглица, а више од 400.000 људи стекло је држављанство наше државе
Срби који су морали да напусте огњишта и даље не могу да остваре права у Хрватској, Федерацији БиХ и на Косову и Метохији, поручено је данас из Савеза Срба из региона, поводом Светског дана избеглица, који се обележава 20. јуна.
Србија је, према подацима Комесаријата за избеглице, током ратних сукоба на простору бивше Југославије примила више од 600.000 избеглица, а више од 400.000 људи стекло је држављанство наше државе. Према речима комесарке Наташе Станисављевић "то представља један од највећих и најуспешнијих процеса интеграције избеглица у Европи". Како је додала "то нису само бројеви, већ стотине хиљада људи који су у Србији поново пронашли сигурност, прилику за рад, школовање своје деце, здравствену заштиту и, што је најважније, осећај да поново припадају неком дому".
Но, они који нису продали своју имовину две или три деценије касније муку муче да поврате куће и имања. А, наретко, када се врате са том намером, бивају ухапшени због наводног ратног злочина, који је испливао као "накнадна памет" када се пресавије табак и тражи имовина. Тако уместо у својим домовима, заврше у затвору.
Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је истакао да власти у Загребу, Сарајеву и Приштини систематски отимају српску имовину с циљем цементирања етничког чишћења српског народа.
"Куће, станови, пословни простори, пољопривредно и шумско земљиште се отима путем законских одредби или фалсификовања докумената. Такође, прогнани Срби немају право на накнаду штете за уништену имовину нити могу да реше бројне друге проблеме", рекао је он и додао да Влада Србије треба да покрене политичку, дипломатску и правну борбу за спровођење Анекса Г Бечког споразума о сукцесији под називом "Приватна својина и стечена права".
Како је објаснио "у њему прецизно стоји да свим грађанима и правним субјектима морају бити враћена и заштићена права која су имали на дан 31. децембра 1990. године, а сви уговори склопљени под притисцима и претњама морају бити проглашени ништавним".
Подсетио је да су 2001. године у Бечу Споразум о питањима сукцесије потписали представници држава које су настале на подручју бивше Југославије.
"Ступио је на снагу у јуну 2004. године након ратификације у парламентима СР Југославије, Словеније, БиХ, Македоније и Хрватске. По међународном праву и Уставима држава наследница бивше Југославије, он има јачу правну снагу од домаћих закона. Нажалост, за разлику од осталих анекса који су реализовани у већој или мањој мери поменути анекс Г је и даље мртво слово на папиру", нагласио је председник Савеза Срба из региона.
Подстанари у нељудским условима
Линта је истакао да је близу 9.000 прогнаничких породица из Хрватске и Федерације БиХ и више од 3.000 прогнаних породица са Косова и Метохије које су и даље у статусу подстанара или живе у нељудским условима.
"У питању је људско и хуманитарно питање које је морало да буде решено у претходном периоду јер су у питању највеће жртве рата. Такође, више од 2.000 прогнаних породица које су добиле станове кроз различите програме и даље немају право откупа својих станова у складу са одредбама закона о избеглицама. У питању је дугогодишња дискриминација поменутих породица", рекао је он.
Он је позвао Комесаријат за избеглице и миграције да хитно објави јавне позиве за станове, сеоска имања, грађевински материјал и монтажне куће за прогнана лица која су и даље подстанари, за читаву Србију као и да активно помогне и допринесе у решавању питања откупа станова.
Србија има обавезу да коначно реши стамбено питање свих прогнаних породица како је то било предвиђено Регионалним стамбеним програмом чија је реализација почела још 2012. године, наводи се у саопштењу Савеза Срба у региону.
Станисављевић је истакла да је до данас обезбеђено више од 30.400 трајних стамбених решења за избегличке породице широм Србије, док је кроз различите програме економског оснаживања подржано више од 23.000 породица избеглица и интерно расељених лица.
"Од 2022. године обезбедили смо 2.480 стамбених решења кроз доделу станова, сеоских кућа и пакета грађевинског материјала. Од 2026. године обезбедили смо још 126 стамбених решења, јер знамо да сваки кључ који предамо није само кључ једне куће, већ кључ сигурности, достојанства и новог почетка за једну породицу", рекла је Станисављевић.
Она је захвалила институцијама Србије, међународним партнерима, локалним самоуправама, организацијама цивилног друштва, донаторима и свим појединцима који годинама заједно са Комесаријатом доприносе стварању бољих услова за живот избеглица и интерно расељених лица.
Изложба у Скупштини Србије "Иза сваке избегличке приче стоји човек"
Поводом обележавања Светског дана избеглица, у Народној скупштини је отворена изложба "Иза сваке избегличке приче стоји човек", у организацији Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије.
"Човек који је преко ноћи остао без свог дома, који је морао да напусти место у ком је одрастао, своје успомене, породичну кућу, комшије и детињство, али и човек који, упркос свему, није изгубио достојанство, веру и снагу да поново изгради свој живот", истакла је Станисављевић и додала да је изложба "подсетник да иза сваке колоне, сваког кофера, сваког трактора и сваког погледа стоји један живот, једна породица и један прекинути сан".
Иначе, изложба је подељена у три тематске целине које прате трагичан пут српског народа током и након злочиначке акције "Олуја" – од страдања и прогона, преко избегличке колоне, до доласка у Србију, где су многи започели ново поглавље свог живота.
Live
