Шта је показала симулација потенцијалне мигрантске кризе: Стиже ли нам нови талас

Нови пакт ЕУ о миграцијама и азилу ставља акценат на системски повратак миграната, што отвара питања о успостављању дугорочних прихватних центара у транзитним земљама попут Србије. Јована Гушић из Међународне организације за миграције ИОМ наглашава важност баланса између суверенитета држава и људских права, док проф. др Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности указује на сукоб интереса између Брисела и трећих земаља које би могле постати трајна прихватна места.

Факултет безбедности Универзитета у Београду и Међународна организација за миграције (ИОМ) спровели су симулацију потенцијалне нове мигрантске кризе, базирану на песимистичком сценарију ескалације сукоба на Блиском истоку, преноси Радио Београд.

Симулација је показала да би Турска, за разлику од 2015 и 2016. године, вероватно пропуштала мигранте, што би створило снажан притисак на западнобалканску руту и јужну границу Србије објашњава проф. др Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности.

Кроз Србију од 2015. године прошло преко милион избеглица

Ова симулација омогућила је стручњацима да у теоријском и контролисаном окружењу тестирају како би државни органи, локалне самоуправе и међународне организације реаговале у случају наглог и масовног прилива миграната.

Поред спремности за потенцијалну кризу, пројекат је бацио светло и на свакодневну миграциону реалност у Србији коју грађани примећују на улицама, али која до сада није била системски истражена – присуство страних радника.

"Ми те људе видимо око нас и чујемо њихове језике, али до сада нисмо имали структурно и систематски урађено истраживање које даје јасну статистику. Прелиминарни налази показују да се јавља хитна потреба за њиховом интеграцијом, пре свега у погледу приступа базичним услугама попут здравствене заштите, али и потенцијалног школовања њихове деце уколико у будућности дође до спајања породица", поручује Гушић.

Из ИОМ-а најављују да ће финални и званични резултати овог великог истраживања бити јавно комуницирани након формалног завршетка пројекта, 30. јуна.

Гушић истиче да је Србија током година била велика емигрантска земља, а потом се трансформисала у земљу транзита.

"Међутим, у последње две до три године сведоци смо изузетно новог тренда – наша земља све више постаје крајња дестинација за стране раднике", Јована Гушић за Радио Београд.

Овај тренд се оцењује као позитиван показатељ економског раста и бољих услова живота, али он са собом носи и озбиљне демографске и институционалне изазове. Лоша демографска слика, како у Србији тако и у целој Европи, природно привлачи држављане трећих земаља који у овим просторима виде шансу за зараду и економску добробит својих породица.

Представништво УНХЦР у Србији: Свако има право да се врати свом дому, па и Срби са КиМ

Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила каже да тренутни број миграната и избеглица у Србији није велики, али они који улазе у земљу углавном заобилазе преостале прихватне центре и, уз помоћ кријумчара, настављају пут ка Западној Европи. Он је упозорио да Србија са постојећим капацитетима не би могла адекватно да одговори на евентуалну нову масовну избегличку кризу.

Према речима Ђуровића, мигранти се у нашој земљи задржавају у просеку један до два дана, а њихово кретање је под потпуном контролом кријумчарских банди које у томе виде прилику за огромну зараду.

Говорећи о структури избеглица, он наводи да их тренутно највише долази из Авганистана, Египта, Северне Африке и Сирије, али да има и грађана Јужног Судана и Централне Азије. Главни регрутни центар за ову руту, како истиче, јесте Истанбул, одакле путеви миграције воде преко Балканског полуострва даље ка Европи.