Недостаци и проблеми: Огласио се ОЕБС о суђењима за "ратне злочине" на КиМ

Кашњења у поступцима, проблеми са доказима, недолазак сведока и изазови у спровођењу суђења у одсуству само су неки од недостатака које је Мисија ОЕБС-а на КиМ идентификовала у седмогодишњем извештају о праћењу суђења за ратне злочине. 

Суђење петорици Срба у Приштини: Суд одбио ново психијатријско вештачење (ВИДЕО)

Извештај, који обухвата период од оснивања специјалног одељења основног суда у Приштини, анализира 48 предмета ратних злочина са 138 оптужених и 394 одржана рочишта, пренео је РТС. 

Према налазима ОЕБС-а, свако пето рочиште одложено је због недоласка сведока, док су бројни поступци каснили због проблема у достављању и превођењу доказа, као и промена у саставу судских већа.

Шеф Мисије ОЕБС-а на КиМ Џерард Мекгурк оценио је да је "правосудни систем остварио напредак у преузимању и вођењу предмета ратних злочина", али је упозорио да процедурални проблеми и даље утичу на ефикасност поступака и поверење јавности у правосуђе.

Проблеми са присуством сведока и неуједначеном праксом

Представљајући налазе извештаја, представници ОЕБС-а указали су и на забринутост у вези са квалитетом појединих оптужница, посебно када је реч о јасном индивидуализовању одговорности оптужених.

Као додатни изазови наведени су ослањање на раније исказе уместо непосредног саслушања сведока, проблеми у обезбеђивању њиховог присуства, као и неуједначена пракса у предметима који се воде у одсуству оптужених.

Током представљања извештаја отворена су и питања појединачних предмета који су изазвали пажњу јавности.

Представницима правосуђа постављена су питања у вези са случајевима Срђана Лазовића и Милорада Плесковића, у којима одбрана оспорава поједине закључке судских поступака и указује на спорна доказна питања.

Север КиМ је постао гето за Србе: Пресуда у случају Бањска је правни скандал

Међутим, председник врховног суда Фејзулах Реџепи и вршилац дужности главног тужиоца Агрон Ћаљај нису дали конкретне одговоре на питања која су се односила на ове предмете, већ су говорили о општим изазовима у процесуирању ратних злочина и потреби даљег јачања институција.

ОЕБС је у завршним препорукама позвао правосудне институције да унапреде ефикасност поступака, обезбеде већу процесну дисциплину, унапреде квалитет оптужница и омогуће доследнију заштиту права оптужених, жртава и сведока, како би се ојачало поверење јавности у рад правосуђа.