Србија и Балкан
Поново ради РЕМ: Да ли је завршена сага о избору Савета Регулаторног тела за електронске медије
Зашто су четири члана Савета РЕМ-а најпре поднела оставке, а затим променили мишљење и какве то везе има са Виктором Орбаном
После две године приче око избора Савета Регулаторног тела за електронске медије, подношења оставки, тумачења закона, препорука Брисела, саопштења, на прагу смо да заживи вест: "коначно ради РЕМ".
Овога пута, неће бити потребе да деца, као у чувеном филму "Маратонци трче почасни круг", вичу: "Поново ради биоскоп", јер је довољно да се вест о формирању РЕМ-а чује преко "бриселског радија". Формирање Савета РЕМ-а био је још један од услова Европске уније да се отвори кластер три, што се још није десило.
У саги око РЕМ-а последња вест је да су четири члана Савета РЕМ-а Дубравка Валић Недељковић, Ира Проданов Крајишник, Милева Малешић и Родољуб Шабић, саопштили да ће преузети учешће у раду. Они су раније, када су изабрани, поднели оставке Народној скупштини, али у том тренутку још нису званично ступили на дужност, па је парламент недавно донео аутентично мишљење у којем пише да те оставке немају правно дејство, управо јер су их поднели пре него су ступили на функцију.
Они су, иначе, поднели оставке, јер се нису слагали да се за члана РЕМ-а из редова националних мањина бира између кандидата Иштвана Боџонија и Сретена Јовановића. Боџони је био кандидат Мађара, још у време док је на власти био Виктор Орбан. Пре него је четворка донела одлуку да се врати, односно предомислила се, за шта је подлога била аутентично тумачење парламента да њихове оставке правно не важе, договорено је да се члан из редова мањина неће сада ни бирати, већ касније након нових избор за савете националних мањина.
"Одлучили смо да, након што је Народна скупштина 10. јула 2026. усвојила Аутентично тумачење члана 18 став 4 Закона о електронским медијима, преузмемо учешће у раду Савета РЕМ", навела је "четворка" у саопштењу.
Они тврде да за проблем непостојања Савета РЕМ-a, самим тим и нефункционисања Регулаторног тела за електронске медије, одговорност сноси власт.
"Тек последњих неколико седмица, након вишемесечног игнорисања проблема, очигледно под притиском Европске уније, интензивиране су активности на његовом решавању. У складу са тим, Одбор за културу и информисање Народне скупштине 25. јуна обуставио је поступак избора члана Савета РЕМ из категорије националних савета националних мањина и позвао нас да преузмемо своје функције у РЕМ-у", навели су у саопштењу.
Они су навели да су поздравили одустајање од, како кажу, "упорног, незаконитог, па и криминалног фаворизовања једног кандидата које је било непосредан повод за наше оставке". Кандидат којег тако називају је Мађар Боџони.
Како су објаснили "по аутентичном тумачењу наше оставке представљају фактичке, политичке изјаве о неприхватању функција, које саме по себи нису довољне да произведу правно дејство".
"Тумачење полази од тога да мандат може престати оставком тек ако је претходно и започео. Дакле, како ми никада нисмо ступили на дужност, нисмо учествовали у раду Савета, нисмо вршили његова овлашћења нити примали накнаду која припада члановима Савета, закључено је да наш мандат није ни почео, па самим тим није могао ни да престане подношењем оставке", наводе.
Истичу да аутентично тумачење од стране Народне скупштине има законску снагу, обавезује све и има повратно дејство.
"Њим је створена нова правна ситуација. Ако у таквој ситуацији не прихватимо да преузмемо функцију у Савету РЕМ, власт би добила прилику да наше поступање представља као супротно закону, а да сопствену одговорност за вишегодишње нефункционисање РЕМ-а, наставак институционалне блокаде и последице које таква блокада има по владавину права и европски пут Србије пребаци на нас и на организације и грађане који су се борили за законит РЕМ", навели су у саопштењу.
Иначе, Одбор за културу и информисање је раније донео одлуку да њихове оставке не производе правно дејство "јер их парламент није констатовао". Четири члана РЕМ-а су навела да то није у складу са Законом о електронским медијима, па се зато ишло на аутентично тумачење са којим су сви сагласни.
У Савету РЕМ-а осим поменуте "четворке" су и Снежана Миљковић, Милош Гарић, Стевица Смедеревац и Милан Петковић. То значи да РЕМ тренутно има осам попуњених столица и може да доноси одлуке, а девето место из редова мањина биће касније попуњено.
Према правилима, пред Скупштину Србије уочи избора стиже 18 кандидата из девет категорија предлагача, а посланици онда бирају девет чланова.
Тако је Проданов Крајишник професор на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, изабрана на предлог удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора. Удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања предложила су Родољуба Шабића, некадашњег повереника за информације од јавног значаја. Валић Недељковић изабрана је на предлог удружења чији су циљеви заштита деце, а Милева Малишић испред удружења новинара.
На предлог Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности изгласан је Стевица Смедеревац. Како је објављено у биографији, има 25 година искуства у РТС и РТВ. Милан Петковић је биран као "жеља" универзитета акредитованих у Србији и његов мандат ће трајати две године. Он је доктор економских наука и дипломирани машински инжењер, а радио је и на Нишкој телевизији.
На предлог удружења издавача електронских медија у Србији изгласан је новинар Милош Гарић. Како је навео у биографији завршио је Факултет за културу и медије Мегатренд универзитета и има искуство у бројним медијским кућама. На предлог цркава и верских заједница подршку је добила Снежана Миљковић, на период од шест година. Завршила је Факултет за менаџмент Универзитета "УНИОН - Никола Тесла", где је стекла звање дипломирани економиста. Шеф је протокола у Српској православној цркви, наводи се у биографији.
Live
