
Видаковић Петров: Београд био једина европска престоница са четири нацистичка логора

Директорка Меморијалног центра "Старо сајмиште" Kринка Видаковић Петров изјавила је данас да је током Другог светског рата Београд био једина европска престоница на чијој су територији постојала чак четири нацистичка логора.
Видаковић Петров је навела да је јавност упозната са историјом логора на Бањици, али да су преостала три логора, јеврејски логор Земун (Јуденлагер) и Прихватни логор (оба на Старом сајмишту), и логор Топовске шупе на Аутокоманди, деценијама била из неког разлога остављена забораву.

"Сви су логори у Београду. Нажалост, о једном, Бањици, знамо већ дуго времена, али ова три су остала заборављена, са неким разлозима. Покушавамо да разумемо зашто и ми радимо, истражујемо та три логора. То је наш посао, и радимо то сада, после толико година након завршетка рата", рекла је Видаковић Петров.
Додала је да се претходне четири године надлежни у Србији баве тиме и покушавају да надокнаде све оно што је пропуштено у претходних близу 80 година.
Говорећи о оснивању Меморијалног центра "Старо Сајмиште", истакла је да се дуго о томе није причало, али да је доношење специјалног Закона о оснивању Меморијалног центра Старо Сајмиште 2020. године и његово оснивање 2022. године, био огроман помак и радикални прекид са културом заборава.
Директорка Меморијалног центра је указала на проблем губитка непосредних сведока рата, због чега млађе генерације информације о холокаусту и геноциду добијају посредно, углавном преко интернета и друштвених мрежа.
"Ратне генерације скоро да више нема. Они су једини могли да кажу: 'Ја сам то доживео из прве руке'. Не може да се оспори кад неко, ко је имао то искуство, прича о њему. Све потоње генерације, и њихова деца, и касније унуци и праунуци, имају ту информацију о томе шта је било за време рата, геноцид, холокауст и тако даље, посредовањем", навела је Видаковић Петров.
Она је истакла да на дигиталним платформама често долази до изједначавања стручних ставова са историјски нетачним наративима.
"Прво се изједначавају неко ко је Нобеловац па зна о чему говори и неко ко појма нема о чему говори, али мисли да зна. То је изједначено. И то спомињем зато што је онда главни проблем: коме веровати? Kад ви све читате што можете, то је океан информација. Kако ћете ви одабрати коме ћете веровати? То је питање поверења", истакла је.
Додала је да установе попут Меморијалног центра морају да се боре за очување поверења јавности кроз искључиво ослањање на историјске чињенице.
Указала је да је сада присутна и вештачка интелигенција која може свашта да ради и да промовише погрешне наративе који су историјски нетачни.
"Да промовише наративе који су у интересу неких посебних група, јер наравно да они који су починили злочине, њихови потомци, имају мотив да се то заташка, да се преиначи. Тако да је то велики проблем и захтева велике ресурсе", навела је Видаковић Петров.
Нагласила је да Меморијални центар тренутно спроводи успешне програме едукације са ученицима средњих школа, али да нема довољно ресурса за стално праћење и борбу против квази-наратива у сајбер простору.
"Око нас се води невидљив рат у сајбер простору, који има разне аспекте, па и овај аспект. Сарађујемо са Министарством образовања, али није то довољно. Немамо неког ко би радио на интернету константно, ко би све то пратио, идентификовао проблеме, покушао да их реши", додала је Видаковић Петров.




