Србија и Балкан
Тужиоци САД у Дервенти: Да ли се у Америци крију убице Срба као што је радила "крвава Азра"
Тужиоци ће забележити приче осам бивших логораша из логора у Дому војске и Рабићу. У САД је раније ухапшена Азра Башић која је бежала од правде мењајући имена
Остоја Шарчевић био је заробљен у логору у Дому војске у Дервенти 1992. године. За 55 дана заробљеништва, како је рекао, спао је на 48 килограма. Многи Срби мучилишта хрватских и муслиманских снага нису преживели.
Амерички тужиоци почели су данас саслушања преживелих из логора у Дому војске и Рабић. Саслушани су Жељко Стајчић и Драго Кнежевић.
Тужиоци су у Дервенту стигли пошто су удружења логораша и бораца указала на то да у Сједињеним Амерички Државама живе они који су мучили Србе, али су успевали да избегну руку правде мењајући идентитет. План је да тужиоци чују приче осам логораша.
У Дервенти су током протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата, док још није била ни формирана Војска Републике Српске, хрватске и муслиманске снаге напале локално становништво српске националности. Формирани су логори за Србе, међу којима је најозлоглашеније место било у Дому војске и на локацији Рабић. У логору Рабић, формираном у априлу 1992. године било је заточено 120 Срба док је укупно, кроз дервентске логоре, прошло више стотина српских цивила.
"На путу смо да се нешто докаже, да се чује наш глас о томе како смо прошли у Дервенти за време рата од стране појединаца који су се разбежали по свету, а поготово у Америци, јер тамо је бољи живот, били су заштићени. Надам се, да ће свако од њих морати да дође овде и да ће одговарати за оно што су радили. Има их много и у Аустралији", рекао је бивши логораш Перо Новаковић за РТРС.
Председник Удружења логораша Дервента Драго Кнежевић рекао је да очекује да ће правда победити, а да долазак америчких истражилаца даје наду.
"Америчке тужиоце занима шта се радило у логорима. Они су изабрали осам логораша. Што се тиче осумњичених, постоји сумња да су се поједини иселили у САД, да су мењали имена и презимена. Мислили су да их правда неће стићи. Сада ће тужиоци чути кроз какве смо патње прошли. Овде има породица чији су сви чланови побијени и нико није одговарао. Правосуђу Босне и Херцеговине не верујемо. Али сада се надамо да ће правда угледати светлост. Верујемо у то", рекао је Кнежевић.
На Васкрс 1992. године насеље Чардак у Дервенти пало је у руке паравојних бошњачко-хрватских јединица из БиХ. Убијено је тридесет седам Срба, стараца, жена и деце, углавном на кућном прагу. Део становништва је заробљен и одведен у логоре. Страдале су породице Лазаревић, Живковић, Зорић и Ћудић.
У медијима је раније забележено сећање Борке Гуњевић која је заједно са супругом заробљена у Дому војске.
"Заједно смо заробљени, па сам ја пуштена након три дана. Била су разна мучења, ударања, силовања. Рађено је свашта. Били смо немоћни", истакла је.
Момир Лазић је укупно 75 дана провео у логорима, од Дервенте до Брода.
"Не дај Боже никоме те дане, тортуру, мучења, понижавања и све оно нељудско што се може урадити једном цивилизованом човеку", причао је.
За злочине над Србима у Дервенти изречене су судске казне од укупно 47 година. Највећу од 14 година добила је Азра Башић, која је мучила и убијала логораше, а Благоја Ђураша заклала ножем. Некадашњи чувар у логору Рабић Алмаз Незировић (ухапшен у Вирџинији) осуђен је на шест година, Нихад Хамзић звани Фриц добио је две године, Ивица Перковић Мунгос четири године, Есад Чавалић пет, а његов брат Дервиш пет и по година затвора. Но, они су само мали део оних који су учествовали у мучењу и убијању Срба.
Азра Башић је због свирепости имала надимке Азра два ножа и крвава Азра. Отишла је у САД где се представљала као Изабел Ковачевић. Често је мењала идентитет и адресе, скривајући мрачну прошлост до хапшења. На овај начин скривају се и други у САД, због чега су амерички тужиоци и дошли у Дервенту.
На основу сведочења, Судско веће утврдило је да је Башић затвореним цивилима наредила да се скину голи до појаса и изују боси, да поједу југословенски новац, да боси ходају по стаклу, те их терала да са тела Ђураша лижу крв.
Проглашена је кривом и да је Бори и Петру Марковићу у мају 1992. године у селу Поље наносила снажне психичке и физичке болове. Син Благоја Ђураша рекао је после изрицања пресуде да је свака казна мала за оно што је радила.
Live
