Србија и Балкан
Прети нам потпуни нестанак Срба са КиМ: Сваког дана се угаси бар једно светло у српској кући
Угрожена имовинска права, стотине невиних људи по затворима и одсуство помисли на живот у градовима, све се то догађа данас и све ће се догађати и сутра и све то Срби са KиМ трпе, каже књижевник и новинар Живојин Ракочевић
Три јучерашња напада на српску заједницу на Косову и Метохији, крађа звона са цркве Цвете Недеље у Брњачи крај Ораховца, забрана осликавања мурала посвећеног патријарху Павлу у Северној Митровици, најава Николе Џуфке да ће отимати српске цркве и манастире и вратити их "власницима", Албанцима, само су потврдили колико је константан, непрекинут низ притисака на Србе и колико су у Епархији рашко-призренској у праву са закључком од пре пар дана да "прети потпуни нестанак српског народа са Косова и Метохије".
Саопштење Министарства унутрашњих послова тзв. Косова, као одговор Епархији, да су ставови Епархије "неосновани", да је "заштита слободе вероисповести један од основих задатака косовске полиције", да "предано штите објекте културног и верског наслеђа", пре се може схватити као изругивање, подсмевање и омаловажавање читавог једног народа него као озбиљан став.
"Иако редовно избегавамо оштрије оцене, наше је дубоко уверење да ако се оваква ситуација настави без међународне реакције може доћи до потпуног нестанка српског народа са овог простора. И међународни извештаји у последње време указују на погоршање односа са српском заједницом, низак ниво поверења у институције, крајње провокативне и агресивне поступке полиције и мере које отежавају приступ основним јавним услугама и примену заштитних механизама који штите права српске заједнице и Цркве", саопштено је из Епархије рашко-призренске.
Kњижевник из Грачанице Живојин Ракочевић оцењује да саопштење Епархије рашко-призренске о све тежем положају српског народа и Српске православне цркве на KиМ није изненађење, и да "постоје хиљаде случајева дискриминације Срба на дневном нивоу који се не виде".
"Шпалир мржње на Видовдан, кроз који су прошле стотине и хиљаде људи, најбољи је показатељ шта се десило после 27 година и покушаја да се успостави минимум демократских и нормалних институционалних вредности на KиМ. Једна прича о институцијама је постојала до Газиместана, од Газиместана постоји други наратив који јасно говори да је сваки полицајац који је гурао људе кроз шпалир, који су направили и који је потпуно логорски, извор институционалне мржње која се пројектује кроз униформу и институцију, кроз намеру да се другом и другачијем покаже да му ту није место", изјавио је Ракочевић за "Kосово онлајн".
За њега, основа проблема је управо у хиљадама инцидената на дневном нивоу који нису видљиви.
"Та мржња производи мрке погледе, затварање шалтера, окретање леђа, затварање врата, јасне поруке о томе ко ту не припада. Хиљаде случајева језичке дискриминације, угрожених имовинских права, стотине невиних људи по затворима и одсуство помисли на живот у градовима. Све се то догађа данас и све ће се догађати и сутра и све то Срби са KиМ трпе", каже Ракочевић.
Српска православна црква, односно Епархија рашко-призренска са своје стране, подсетила је недавно да се "безбедност не може мерити само одсуством тешких злочина, отмица или отворених масовних напада".
"Једна заједница није истински безбедна ако њени припадници живе у сталном страху од привођења, претреса, административних казни, забрана уласка, разних облика малтретирања и понижавања или немогућности да користе своје школе, здравствене установе и верске објекте. Постепено отежавање свакодневног живота може бити мање видљиво од отвореног насиља, али његова крајња последица је једнако тешка и води исељавању људи и неповратном нестајању читаве заједнице под континуираним и систематским притисцима", саопштила је ова Епархија СПЦ.
Постепено отежавање свакодневног живота и у српском гету у који је претворен север КиМ и у гетима јужно од Ибра у огромном проценту остаје без ширег одјека, као мука Срба изложених притисцима, омаловажавању, тихом насиљу, мржњи. Веома мали број тих случајева дође до јавности, једино су резултати видљиви.
"Мало који дан прође да у улици, у граду, у насељу у коме живимо, стамбеној згради, ујутру не видимо да је током ноћи још неко отишао, да је још прозор увече не светли, да је још једна кућа закључана, двориште замандаљено", узалуд понављају већ годинама Срби са севера.
Званичан податак власти у Београду јесте да се за последњих пар година са Косова и Метохије, највише са севера, иселило више од 20 посто Срба од око 90.000 колико је тамо остало после протеривања 1999. године и погрома 2004.
"Та тешка мржња којој смо изложени била је видљива, огољена до сржи на Видовдан на Газиместну. Али, она је свакодневна, ми, наша деца свакодневно се срећемо са тим истим полицајцима на улици, са њиховом мржњом, дугим цевима, непоштовањем, омаловажавањем... Она се огледа кроз десетине случајева понижавања наших мајки, супруга, ћерки, којима Албанци који прелазе са југа добацују, који их вређају, изазивају, пресрећу на улици, покушавају да увуку у возила... Наши животи на Косову су свакодневни страх да ће неко од нас бити ухапшен због неког измишљеног ратног злочина, због барикада, због угрожавања њиховог уставног поретка", прича за РТ Балкан један од Срба из Северне Митровице.
Набраја десетине локала и станова само у центру његовог града који су у међувремену отети Србима и у којима су бизнис почели Албанци иако Срби у те локале на залазе. Прича о претресима на Бистричком мосту, о уклањању мурала патријарху Павлу и митрополиту Амфилохију, оног посвећеног борцима са Кошара, о порушеном православном гробљу у Јужној Митровици, о страху да ће ускоро бити затворене школе и болнице на КиМ које још раде у српском систему.
Покушај дела Срба који нису имали приштинске личне карте да реше проблеме у року од три месеца који је истекао крајем јуна, по, наводно, олакшаним условима, посебна је прича.
"Косовски органи у том периоду све су чинили да се тај процес отежа, одуговлачи, да Срби буду што више малтретирани и да на крају одустану, суочени са немогућношћу да тај процес доведу до краја", каже саговорник.
Једна од анкета спроведена недавно показала је да је само 11 посто испитаника у том периоду успело да реши свој статус, а да је само пет посто добило личне карте.
"И овај процес показао је да циљ Куртијеве владе није да Срби реше свој статут и да добију косовска документа како не би били изложени санкцијама, циљ је да се Срби што више малтретирају, да на крају одустану, да покупе ствари, оставе своје куће и станове, имовину, и оду", каже наш саговорник.
"Истовремено, бројни напади, провале, крађе и скрнављења српских православних храмова готово по правилу нису добили делотворан судски и полицијски епилог. Указујемо на опасну праксу полиције, која се нашла и у међународним извештајима, да нападе против Цркве третира као оштећења имовине или вандализме, како би сакрила размере међуверског и међуетничког насиља које је на Kосову и Метохији и даље присутно и толерисано", саопштено је недавно из Епархије рашко-призренске.
Од 2021. до пре који дан на Косову и Метохији забележено је више од 700 етнички мотивисаних инцидената чије су жртве били Срби. Од премлаћивања српске деце по Северној Митровици, хапшења и оптужби за наводне ратне злочине до батинања Срба у оклопним возилима специјалне полиције.
"Хапшења, пљачке, напади, застрашивања, пуцњаве, скрнављење православних светиња и националних симбола Срба, каменовања, пребијања, суђења, пресуде, патње у затворима, нове оптужбе за наводне ратне злочине, стални притисци, страх... Празне апотеке, забрана динара, забрана српске робе у продавницама, затварање пошта, упади у зграде српских институција, отимање станова, отимање земље, њива и ливада за војне и полицијске базе... Једном речју – терор", описују Срби свој живот и тихи терор на Косову и Метохији.
Сурово пребијање четворице српских младића у Северној Митровици, дављење српског матуранта у том граду од стране полиције, пребијање Дејана Радића у Старом Грацку, каменовање стана Драгице Гашић, једине српске повратнице у Ђаковици, пуцање на дечаке који су носили бадњаке, привођење Срба због мајице са ликом кнеза Лазара, случајеви су за које се чуло. Број оних за које се не зна, о којима Срби због срамоте или страха од освете ћуте, далеко је већи.
Ти случајеви суптилна су порука приштинског режима Србима да им на Косову и Метохији нема живота, да им је најбоље да оду. Порука која, нажалост, увелико даје резултате.
Live
