Србија и Балкан

Денис Бојић за РТ Балкан: Српске жртве не траже привилегије, већ право да буду признате

Директор Меморијалног центра Републике Српске поручио је да је кампања "Упознајте српско страдање" почетак дугорочне политике памћења и борбе против ревизије историјских чињеницa

Док се на српским стратиштима обележавају годишњице злочина над Србима, без присуства међународних делегација и готово без пажње светских медија, Република Српска покренула је кампању "Упознајте српско страдање" како би истина о српским жртвама стигла до међународне јавности. Прва станица био је Менхетн, где су пролазници по први пут могли да виде сведочанства, фотографије и документа о страдању Срба током 20. века.

Гостујући у емисији "Данас на РТ", директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић поручио је да је то тек почетак дугорочне борбе против заборава.

"Сведоци смо да када се обележавају најважнији датуми везани за српско страдање, ту нема међународних званичника, страних делегација ни страних медија. Једино ми Срби оплакујемо своје жртве. Управо због те диспропорције и неправде настала је потреба да српско страдање буде приказано широм света", рекао је Бојић.

Он је нагласио да је кампања започета у срцу Њујорка почетак озбиљне и дугорочне политике памћења.

"Ово је почетак једне озбиљне, дугорочне политике памћења Републике Српске и њених институција, наше жеље да српско страдање буде у фокусу међународне јавности и међународних институција, али и обичних људи", истакао је.

Према његовим речима, циљ није само исправљање историјске неправде, већ и супротстављање све чешћим покушајима ревизије историјских чињеница.

"Константно смо сведоци ревизије историјских чињеница, негирања српских жртава и покушаја да се читав један део историје прекроји. Наш одговор мора бити институционалан и дугорочан", поручио је директор Меморијалног центра.

Бојић сматра да је излазак институција изван националног простора неопходан и због српске дијаспоре.

"Наши људи широм света свакодневно се сусрећу са различитим облицима дискриминације. Потребни су им аргументи о нашем праву на постојање, праву да говоримо о својој боли и да тражимо равноправност када је реч о жртвама", нагласио је.

Он је истакао да просечан становник Сједињених Америчких Држава или Западне Европе мало зна о историји Балкана, али да разуме универзални језик људске патње.

"Он можда не зна историју српског народа, али зна шта значе мајчина суза, погинуло дете и запаљена кућа. Управо су документи, фотографије и сведочанства били комуникацијски канал који свако живо биће може да разуме", рекао је Бојић.

Кампања је, како је навео, представила српско страдање у последњих сто година – од огромних губитака у Првом светском рату и геноцида над Србима у НДХ, преко страдања у ратовима деведесетих, прогона Срба са Косова и Метохије и из Хрватске, НАТО бомбардовања...

Посебно је указао на реакције које је кампања изазвала у региону:

"Не можемо да схватимо да некоме смета када неко жели да представи патњу свог народа. То нам је показало да је овај простор далеко од истинског помирења, јер и даље постоје они који нису спремни да признају и разумеју туђу бол. Неко и даље не жели да види српску сузу и српску трагедију", оценио је.

Бојић је нагласио да кампања није усмерена против било чијих жртава.

"Ова кампања није оспоравала ничије жртве. Инсистирамо искључиво на чињеницама", поручио је.

Говорећи о плановима Меморијалног центра Републике Српске, Бојић је рекао да је неопходно изградити меморијални центар посвећен жртвама рата деведестих година прошлог века, али да се истовремено морају користити модерни канали комуникације како би се историјско наслеђе пренело и свету, али и нашим генерацијама које долазе.

"'Упознајте српско страдање' није кампања ограничена на неколико дана. То је процес који ће трајати деценијама", закључио је Бојић.

image
Live