Одаловић: Загреб не сарађује у потрази за несталима у "Олуји"

Председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић изјавио је да Загреб не сарађује у тражењу и идентификовању несталих у акцији "Олуја" и истакао да Србија неће о томе престати да говори пред домаћом и међународном јавношћу, све док се не расветле судбине оних који су страдали у том злочиначком подухвату.

Штрбац: Хрватска слави "Олују" док Срби оплакују жртве злочиначке акције и прогон крајишника

На конференцији за медије поводом обележавања 31. годишњице од страдања и прогона Срба у акцији "Олуја", под називом "Вратите нам наше најмилије – предуго чекамо", у организацији Удружења несталих и погинулих лица "Суза" и Комисије за нестала лица у Палати "Србија", Одаловић је истакао да је данас дан сећања на прогнане и страдале.

"Сама чињеница да је близу 9.900 лица страдало или се води као нестало у тој акцији, и да је преко 220.000 људи протерано са својих огњишта, је нешто што не сме да се заборави. И када томе додамо да су протерани са простора где је међународна мисија била присутна, где су биле Уједињене нације, и где је у акцији директно учествовао и сам НАТО, говори о томе да, упркос покушају да се нађе мирно решење, очигледно је да је постојао сценарио да се ово што се десило и деси", истакао је Одаловић.

Додао је да је то велика мрља на те међународне мисије, коју су, нажалост, касније потврдили на простору Косова и Метохије.

"И долазимо у ситуацију где год су они били са мандатима, Срба тамо више нема, иако им то није био мандат, бар не званично, када су послати. Али то је оно што је нешто о чему, наравно, нећемо ћутати, нити ћемо то заборавити", нагласио је Одаловић.

Рекао је да се данас и сутра слави у Книну и другим местима у Хрватској и запитао Хрвате шта то они славе.

Још се трага за убијеним крајишким Србима: Кад ће казна стићи до хрватских злочинаца из "Олује"

"Ако је чињеница да је 1.200 цивила убијено или нестало, да је више 70 одсто несталих било тада старо 60 и више година, да је било 540 жена. Ако је то нешто с чиме могу да се поносе, нека носе то тако, али нека причају својој јавности шта су они урадили, какви су ово злочини били и која су зверства починили. То је оно што једноставно ми, у име породица, у име једноставно жртава, у име сећања на све ово, не можемо да заборавимо", рекао је Одаловић.

Како је рекао у Хрватској, али и у међународној јавности се води кампања да Србија не сарађује у тражењу и идентификацији несталих, да Србија не да архиве, да Србија не да информације, да Србија неће да покаже где су гробнице.

Додао је да хрватска страна не одговара на српске позиве за одржавање састанака.

Он је рекао да Београд има одговоран став према тражењу и идентификовању несталих лица и да је у речним токовима од 1991-1995, уз Саву и Дунав, пронађено 480 тела, да су сва ексхумирана, заједно са колегама из Хрватске и са колегама из Босне и Херцеговине.

"И више од 300 смо до сада идентификовали и предали породицама, од којих је више 100 Хрватској предато, око 150 предато је Босни и Херцеговини, Републици Српској, Црној Гори, а неки су били и наши држављани. Тако да, то је један одговоран однос који ми према овоме имамо. И наставићемо да се тако односимо и понашамо и даље", навео је Одаловић.

Како је рекао, с друге стране Загреб, а и Приштина у последње време, све више не желе да сарађују.

Додао је да Србија не може да ћути над манипулацијама и преварама којима првенствено оптерећују међународну јавност и постављају услове да је то пут ка Европској унији, условљен, између осталог и питањем решења несталих.

Одаловић је казао да је Србија на сваку пријављену локацију, са наше стране или са хрватске стране, отишла и извршила проверу.

"У мртвачницама широм Хрватске је 900 тела, за које ми не знамо коме припадају. За преко 400 смо сигурни да припадају Србима, јер су то тела која су са ексхумација на којима смо ми припадали, присуствовали, ексхумирана, узети узорци, и чека се позитиван ДНК извештај. Ако на једном гробљу, да ли је то Двор на Уни или неко друго, од 120 ексхумираних, идентификујете 60, а 60 н, знате да су то Срби, јер је било српско гробље. Гробље на којем су сахрањени Срби после разних акција које су они спроводили или појединачних злочина", рекао је Одаловић.

Он је нагласио да је, нажалост, политика преузела примат, и да се заборавило да је питање тражење и идентификације несталих цивилизацијско и хуманитарно питање. Истакао је да постоји координисана блокада процеса на исти начин и у Загребу и у Приштини. 

Истакао је да породице које су изгубиле своје најмилије имају право да знају шта се десило са њиховим најмилијима, али да је посебан проблем што се не процесуирају ратни злочини над Србима, констатујући да Срби као да су били легитимна мета и као да је лов на Србе био дозвољен. 

Он је навео да Србија са Босном и Херцеговином доста коректан однос, да је тамо мало јаснија ситуација и да се редовно одржавају радни састанци.

Линта: Влада Србије да затражи од ЕУ да Хрватска не слави "Олују"

"Тамо тражимо 212 наших држављана, али ту се ствари померају, и одржава се континуитет тих радних састанака и континуитет конкретних активности на терену и на локацијама", констатовао је Одаловић.