
Српске жртве чекају правду: У Хрватској се не процесуира ниједан злочин почињен у "Олуји" и "Бљеску"

Од прикључења Европској унији, у Хрватској стагнира ефикасност процесуирања ратних злочина, наводи се у Извештају Документе - Центра за суочавање с прошлошћу и истиче да се злочини почињени над српским цивилима и ратним заробљеницима готово ни не истражују.

"Број поступака је у паду. Евидентирали смо 33 кривична поступка у фази расправе, који су у надлежности жупанијских судова, против укупно 91 окривљеника", рекла је шефица Документе Весна Тершелич на конференцији за медије, на којој је представљен Извештај о мониторингу кривичних поступака за кривична дела ратног злочина за 2025. годину.
Поређења ради, у 2024. години било је 54 кривичних поступака, у години пре 64, а у 2022. години 61 поступак.
Од 91 окривљених против којих су у 2025. вођени кривични поступци, њих 87 били су припадници српских паравојних и параполицијских снага. Међу преосталим окривљенима били су припадници Хрватске војске (3) и Хрватског већа одбране (1).
Тершелич каже да у ДОРХ-у, полицији, судовима и Министарству хрватских бранитеља ради велики број часних и мотивисаних професионалаца, али надлежним жупанијским државним тужилаштвима недостају капацитети за истрагу нерешених предмета ратних злочина.
Према извештају Документе, у Хрватској се готово не истражују кривична дела ратног злочина почињена на штету српских цивила и ратних заробљеника, а предмети се годинама налазе у правној празнини, преноси Хина.
"Данас нажалост немамо ниједан активни поступак који би се водио за злочине почињене у Олуји и Бљеску. Нико не спори право хрватској војсци и полицији да ослободе део окупиране Хрватске и успоставе власт на том подручју, али нико им не даје право да након тога све забрљају злочином. И не можемо рећи да се то није догодило, знамо сви у Хрватској да се догодило, само неки пред тиме спуштају главу", изјавила је правна саветница у Центру за мир, ненасиља и људска права Осијек Веселинка Кастратовић.


