Србија и Балкан
Извештај о политичким правима Срба у региону: Угрожени и народ и црква, најтеже у Хрватској и на КиМ
Један од аутора Извештаја, Лазар Јаношевић, оценио је да је ситуација најгора у Хрватској, додајући да су права Срба тамо константно угрожена и да долази до покушаја тихе асимилације. Генерални секретар Напредног клуба Игор Вуковић је рекао да Срби у Словенији и у Албанији имају проблем стицања статуса националне мањине
У Београду је данас представљен извештај удружења "Напредни клуб" о политичким правима српског народа у региону за 2025/2026. годину, а председник тог клуба Чедомир Антић рекао је да су "корице" извештаја ове године за нијансу "светлије" него раније.
"Наше препоруке стоје као и раније – што више улагања, што више везивања за српску државну и националну политику тог питања, јер је оно кључно", рекао је Антић на представљању извештаја.
Указао је да постоје све већи притисци везани за верска питања и да се први пут током претходне године види да постоји некаква, до сада још недоказана, али извесна координација између покрета који настоје да створе посебне цркве које би касније правним насиљем преузеле имовину, јер је то кључно Српској православној цркви и, како је указао, онемогућило би њен законит рад.
Антић је подсетио да Удружење грађана "Напредни клуб" већ 18. пут, односно 19 година, од 2008. године, објављује редовне, годишње извештаје о политичким правима српског народа у региону, а извештај се односи на Босну и Херцеговину, односно Републику Српску, Хрватску, Црну Гору, Северну Македонију, Албанију, Словенију, Румунију, Мађарску и на тзв. Косово.
Навео је да, између осталог, помаци постоје у Републици Српској, јер је администрација председника САД Доналда Трампа скинула санкције руководству Републике Српске, да промене постоје у Црној Гори због учешћа Срба у власти, али да је је јако лоше стање у Хрватској, као и на КиМ.
"Тзв. Косово један од највећих пораза ЕУ"
Антић је навео да је тзв. Косово један од највећих пораза Европске уније, додајући да су се од 2010. године "гурали" да преузму улогу преговарача, а да немају ауторитет чак ни да Приштини наметну споразуме.
Антић је указао да су Србима на КиМ оспорена права на равноправност пред законом и права да буду присутни у власти онако како је предвиђено споразумима од 2000. до данас.
"Постоји мала нада, с обзиром на добро деловање Србије и српске дипломатије у Сједињеним Америчким Државама, да ће САД мало смањити гас подршке нацији која их највише подржава на свету, више чак од Курда, а то су Албанци", рекао је Антић.
Додао је и да није решење у унутрашњим сукобима око КиМ. Један од аутора Извештаја, Лазар Јаношевић, је, говорећи о ситуацији у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској, оценио да је најпозитивнији пример тренутно у Црној Гори где Срби имају учешће у законодавној и извршној власти и додао да је то огромна промена у последњих 50 година.
Оно што је обележило протеклу годину, према његовим речима, била је борба српских странака да уведу српски језик у службену употребу и да озваниче тробојку као званичну народну заставу и уведу је у употребу.
Када је реч о позицији Српске православне цркве, рекао је да је свима познато колико је била угрожена у Црној Гори њена имовина и функционисање, али да се то у последњих годину дана значајно променило, у смислу да се Темељни уговор углавном поштује и да имовина Цркве није угрожена.
Према његовим речима, кључни проблем у Црној Гори су и даље дубоке идентитетске поделе на оне који инсистирају на црногорском идентитету и суверенизму и, са друге стране, српских странака.
"Што се тиче Босне и Херцеговине, ту ситуацију угрубо можемо поделити у два дела - ситуацију у Републици Српској и ситуацију у Федерацији Босне и Херцеговине, где су Срби конститутивни народ", рекао је Јаношевић.
Додао је да је протекла година обележена уставнополитичком кризом између Сарајева и Бањалуке и да је дошло до покушаја угрожавања права Републике Српске да контролише земљиште, шуме и реке и указао да је оно што Срби имају као огромну предност у Републици Српској управо оквир који се зове Скупштина Републике Српске.
Указао је и да је у протеклих годину дана дошло и до значајног побољшања односа Републике Српске са Сједињеним Америчким Државама, да су скинуте санкције Милораду Додику и људима око њега и да је на изборима управо његов кандидат победио.
"Оно што такође постоји као проблем су бројни судски поступци који су покренути од стране Сарајева и директно угрожавају права Срба, односно Републике Српске и права да контролише своју територију", додао је Лазар Јаношевић.
Навео је да је, када је реч о Федерацији БиХ ситуација знатно другачија, да је врло слаба употреба српског језика, да су Срби врло мало заступљени у институцијама система и да чине готово мање од један одсто у државној управи.
У Хрватској ситуација најгора
Он је оценио да је ситуација најгора у Хрватској, додајући да су права Срба тамо константно угрожена и да долази до покушаја тихе асимилације.
"Заступљеност у државној управи је такође на веома ниском нивоу. Такође постоје минимална улагања у инфраструктуру у повратничка подручја где су Срби", навео је Јаношевић и указао на екстремни национализам у Хрватској.
Генерални секретар Напредног клуба Игор Вуковић је, говорећи о стању права српског народа у Румунији, Мађарској, Словенији и Албанији, навео да су права у Румунији и Мађарској позитивна у односу на Словенију и Албанију.
"Када бисмо бирали боју корица нашег извештаја анализирајући стање српског народа у Румунији и Мађарској, она би сигурно била бела и то су две државе које на адекватан европски начин и по свим европским стандардима поштују права Срба као националне заједнице и мањине на својој територији. Поготово је то случај са Румунијом", рекао је Вуковић.
У Мађарској број Срба порастао за 20 одсто
Што се тиче Мађарске, навео је да је тамо повећан број Срба за око 20 одсто и сада их има 11. 226.
"И тамо су Срби добро организовани, имају своју самоуправу и имају поштована, загарантована права. Две државе одлично сарађују, што је такође јако важно", истакао је Вуковић.
Навео је да су Словенија и Албанија супротни примери, да се тамо не поштују права Срба и да чак у обе државе Срби нису признати као национална мањина.
"Срби у Словенији имају проблем стицања статуса националне мањине, то право остварују Италијани, Мађари и Роми, међутим није случај са нашим народом, али и са свим осталим националним заједницама са територије бивше Југославије", рекао је Вуковић.
Када је реч о Албанији, Срби такође немају статус националне мањине, а по закону из 2017. признати су као национална заједница, међутим подзаконски акти нису испратили ту ситуацију и једноставно своја права не могу да остварују.
"Једна од препорука за Србе у Албанији јесте да им се помогне из матице како би добили статус двојног држављанства", рекао је Вуковић.
Live
