Србија и Балкан
После Газивода – Звечан: Срби давно остали без слободе, Курти им сада отима и право на дом
"Јако је тешка, да не кажем безизлазна ситуација Срба који су захваћени овим мерама. Несумњиво је, чак и да немају никакво право својине, ни право коришћења, ни право закупа на стану, на кући коју су изградили, они имају право на дом. Право на дом по члану 8. Европске конвенције о људским правима је заштићено, дом човеку не можете одузети док му не обезбедите адекватну непокретност", каже за РТ Балкан професор Душан Челић
Приштина у овом тренутку имајући у виду веома благе реакције међународних мисија на КиМ, тек вербалне реакције Београда, нема никакав разлог да мења рецепт масовног угрожавања имовинских и људских права Срба који су применили и рушењем српске имовине на Газиводама. Мислим да ће ова, до сада најекстремнија гарнитура у Приштини, то што раде, исти рецепт сада применити и у Звечану, каже за РТ Балкан професор права др Душан Челић коментаришући најновије ултимативне захтеве предузећа "Трепча-југ" да се у року од десет дана ослободи њихова имовина, овог пута у питању су три локала у Звечану.
Подсећања ради, пре рушења 17 објеката Срба на Газиводама, пролетос, на захтев предузећа "Трепча-југ", у центру Северне Митровице срушено је више гаража које су годинама користили Срби. Решења да "ослободе имовину" добило је и више Срба у Северној Митровици.
Основно питање које се сада намеће, јесте шта у овом тренутку да ради Србин који са породицом живи у стану у Звечану, у Северној Митровици који је у згради на земљишту које се води на компанији "Трепча-југ" и који чека да му закуцају на врата са захтевом да "за десет дана ослободи имовину"?
"Јако је тешка, да не кажем безизлазна ситуација Срба који су захваћени овим мерама. Несумњиво је, чак и да немају никакво право својине, ни право коришћења, ни право закупа на стану, на кући коју су изградили, они имају право на дом. Право на дом по члану 8. Европске конвенције о људским правима је заштићено, дом човеку не можете одузети док му не обезбедите адекватну непокретност под условом да то морате да му одузмете и да то налаже неки јавни интерес, а ја овде тај јавни интерес не видим. Нема јавног интереса ни 'Трепче-југ', ни компаније 'Ибар-Лепенац' да руше куће, одузимају станове, да ту рецимо направе болницу, да прође пут, да саграде болницу", каже професор Челић.
Истина је, међутим, а то досадашње искуство потврђује у безброј примера, да оно што важи за Европу, што важи за друге, за Србе на Косову и Метохији не важи, па чак ни члан 8. Европске конвенције о људским правима!
"Ово о чему говорим једино не важи за Србе на Косову. Њима остаје да трпе колико могу, да се уздају у Бога, да траже помоћ од тих силних међународних мисија и сопствене државе. Да организације за људска ставе у фокус ово што се дешава, да марљиво бележе све те злоупотребе, једног дана, уверен сам, доћи ће време када ће се барем део те неправде исправити. Када и како, ко преживи причаће, жао ми је што ово морам да кажем лаички, а на правнички", речи су професора Челића.
Наш саговорник, одличан познавалац косовских прилика, дугогодишњи професор права, констатује да општа правна несигурност за Србе на КиМ постоји интензивно уназад три године, генерално још од 2008. и пре тога од јуна 1999. године, али, интензивно уназад три године.
"То се, нажалост, некако подудара са последњим споразумима постигнутим у Бриселу, у оном француско-немачком предлогу и после тога у охридском анексу, где се по први пут наводи да су споразуми 'између Косова и Србије', пре тога је писало између Приштине и Београда. Сада децидно пише између Косова и Србије. Суштина тих споразума из 2023. јесте да је Србија прихватила да Косово унилатерално, самостално решава сва питања на својој територији. Тзв. Косово то сада и чини. Како – тако што за Србе не постоји минимум правних гаранција. Србима данас није зајамчено, гарантовано, ни једно људско право. Сада говоримо о праву на имовину, на својину", каже професор Челић.
По његовим речима, обрасци су и у случају Газивода и сада Звечана слични. Ради се о злоупотреби тзв. друштвене својине која је постојала за време социјализма, друштвене својина некадашњег комбината "Трепча" и некадашњег предузећа "Ибар-Лепенац".
"Оба правна субјекта имали су право коришћења на тој својини, дакле, не право својине, да би то право у време приватизације на Косову и Метохији, која је започета 2000. године било конвертовано, претворено у право својине. Тада је примењено и начело које је познато још у римском праву, по коме све што се налази на нечијем земљишту, његова је својина. Дакле, ако је моја земља, све што се налази на њој је моје. А то што ја некада нисам имао право својине него само право коришћења, и на том земљишту су други могли имати непокретности, то нема везе. Дакле, злоупотреба једног древног института, злоупотреба на штету Срба", каже професор Челић.
Формално гледано, Србима је сада једино преостало да користе тужбе, жалбе... Без велике наде да ће она довести до решења, да ће Срби успети да одбране своје домове.
"Тужбе и жалбе, али, коме? Кадији, по систему кадија те тужи, кадија ти суди. У систему где не постоји минимум гаранција за правично суђење, чак у масовном борју случајева, то смо видели на Газиводама, људима нису дали ни право на правни лек. Без права на правни лек, без права на тужбу, на жалбу. Ово што се сада дешава на Косову и Метохији нисам нигде видео, прочитао да се дешавало у 19, 20 и 21. веку, можда је тога било у средњем веку, у преддржавно доба, али у наша времена, овакво безакоње, оваква дискриминација није забележена", наводи професор.
Он додаје да очекује да се у свему овоме огласи и држава Србија.
"Ово без обзира на статусне импликације. Нека све буде онако како Приштина мисли да јесте, да је реч о њиховој држави, то опет не значи да могу да чине шта хоће. Поготову не са грађанима који су држављани Републике Србије. Дакле, Република Србија све да по француско-нечаком, по охридском плану, нема никакве ингеренције на Косову и Метохији, све и да се сложила са тиме, неко ће рећи да није потписала, није потписала али је прихватила и спроводи их, све да се сложила са тиме, она има право и има обавезу да заштити права својих држављана на територији Косова и Метохије", каже професор Челић.
По неким подацима чак половина земљишта на територији града Северна Митровица, на територији Звечана, по приштинским папирима власништво је комбината "Трепча". Последице по српску заједницу на северу, ако Куртијева власт настави да спроводи садашњи план "ослобађања имовине", могле би бити катастрофалне.
"'Трепча' је био највећи комбинат у бившој држави који је запошљавао 40.000 људи на Космету чак и ван КиМ. Половина земљишта на коме се налази данашња Косовска Митровица, добар део Северне Митровице, готово цео Звечан је на земљишту које се сада води као власништво комбината. Бројни објекти тзв. друштвеног стандарда, Дом културе у Звечану, базен, бројне стамбене зграде... Сада када бисмо применили начело римског права о коме смо говорили, испада да бисмо имали неки 'Трепча град' на територији града на територији Звечана и Косовске Митровице са свим становима, непокретностима и привредним објектима, радњама, гаражама", каже професор Челић.
По њему, све да је то све "Трепчино", а није, највећи део људи градили су у доброј вери, били су савесни, имају неко право на тим непокретности. Постоје бројни примери у Европском суду за људска права да и када бесправно изградите неки објекат, ако он егзистира дужи период, пет, десет, двадесет година, то постаје имовина и подлеже заштити Европске конвенције за људска права.
"Ако се са тим не слажете, ако сматрате да је то ваше, дужни сте да покренете судски поступак, да у њему доказујете право својине, па тек када победите, да покренете извршни поступак, да другој страни дате могућност на жалбу. Свега тога на КиМ нема", речи су професора Челића.
Како то функционише на тзв. Косову ових дана могло се видети на примеру породице Јакшић. Власници хотела на Газиводама одмах после добијања решења покренули су поступак, тражили привремену меру. Пре првог рочишта њихов хотел је срушен.
"Да будем циничан, престаће да руше када буду срушили све. Бојим се, не треба заборавити да се све догађа у периоду када они још нису конституисали власт, у Приштини траје та сапунска серија у безброј наставака. Врло је могуће, ако се не договоре, да ће Курти додатно радикализовати потезе на Северу КиМ и да ће ово видети као добру, то звучи заиста морбидно са аспекта свих нормалних људи, изборну кампању за себе, јер тамо је најбоља она изборна кампања у којој ви показујете, благо речено, мишиће над Србима у виду нарушавања њихових елементарних људских права. Нисам оптимиста, далеко од тога", закључује професор Челић.
Live
